Ivan Ostojić iz Infobipa, specijalno za Forbes Srbija: Deset globalnih geopolitičkih i ekonomskih izazova u 2024
Prošla godina je bila izuzetno teška. Njene osnovne karakteristike su deglobalizacija, geostrateške podele na interesne blokove, inflacija i rastuće kamatne stope, privredno usporavanje, rastući konflikti i nasilje i multiplikovani problemi koje nose intenzivirane klimatske promene. Ova godina je godina neizvesnosti. U nastavku ću izložiti svojih 10 predviđanja za nastupajuću godinu u oblasti geopolitike, ekonomije i tehnologije.
Predviđanje 1: Nastavak deglobalizacije
Kidanje trgovinskih tokova do kojih je došlo tokom Prvog i Drugog svetskog rata je nadomestila ubrzana globalizacija u narednih 60 godina, sa posebnim naglaskom na tzv. hiperglobalizaciju u periodu 1990-2008. Sa izbijanjem Globalne finansijske krize 2008. i krize suverenog duga u evrozoni 2009, te erozijom srednje klase u razvijenim zemljama i eskalacijom trgovinskih ratova i zabrinutosti preteranog oslanjanja na pojedinačne trgovinske partnere, nastupio je period usporene globalizacije.
Skorašnji tektonski poremećaji u globalnim lancima nabavke do kojih je došlo zbog pandemije virusa korona i rata u Ukrajini, rastuće ideološke razlike i zelena tranzicija pokrenuli su proces deglobalizacije – države i korporacije redefinišu svoje eksterne veze sa tendencijom reorijentacije na partnere koji su pouzdani i geografski bliži u cilju osiguranja stabilnog privrednog rasta.
U 2024. će se proces deglobalizacije nastaviti. Kina je, primera radi, zabranila izvoz tehnologija za ekstrakciju i rafinisanje retkih zemnih metala (17 hemijskih elemenata u periodnom sistemu) koji se koriste u svemirskoj industriji, za proizvodnju baterija, magneta, lasera, PET skenera itd. Sankcije Rusiji i Kini otežavaju razmenu roba i usluga između Zapada, Rusije i Kine. U ovom deglobalizovanom kontekstu, grupe zemalja koje su blisko povezane i usko sarađuju će morati da rekonfigurišu lance nabavke.
S druge strane, retke su zemlje koje su dovoljno velike da se odupru spoljnim pritiscima da se priklone jednom ili drugom bloku – možda je jedini primer Indija koja će nastaviti da posluje sa svima. Ove geostrateške implikacije će ići na ruku malim i srednjim zemljama ukoliko uspeju da se pozicioniraju ili na zapadu ili na istoku ili da balansiraju između različitih interesnih grupa. Te zemlje će postati ili deo novih lanaca nabavke ili posrednici u trgovini između novokreiranih interesnih blokova.
Predviđanje 2: Dalja defragmentacija i grupisanje lanaca nabavke u sfere političkog interesa
Pozicija Kine, najvećeg izvoznika na svetu i globalne fabrike, posebno jeftinih proizvoda, trenutno je ugrožena iz nekoliko razloga. Pre svega, u cilju smanjenja svoje zavisnosti, SAD se sve manje okreće korišćenju kineskih proizvodnih kapaciteta što se može videti iz izvoznih trendova. U 2023. je izvoz Meksika u Ameriku bio iznad kineskog izvoza. Takođe, značajan faktor su i predstojeći izbori u Indiji na kojima je sva prilika da će premijer Modi dobiti još jedan mandat. Modijeva politika se zasniva na nesvrstavanju, industrijalizaciji i privlačenju stranih investitora. Indija ima dovoljno kapaciteta za proizvodnju kako za unutrašnje tako i za spoljašnje potrebe čime postaje značajan takmac Kini.
Sankcije Rusiji primoravaju domaće proizvođače da preorijentišu svoje lance nabavke na unutrašnje tržište i tržišta zemalja sa kojima i dalje sarađuju ili su uspostavili saradnju. Svi ovi trendovi vode formiranju dve ili tri velike interesne grupacije zemalja koje će imati integrisane lance nabavke. U tom kontekstu će i Evropa biti primorana da rekonfiguriše svoje lance nabavke čime se otvara prostor za male zemlje poput Srbije da se bliže integrišu u dobavljačke tokove za evropske zemlje, pre svega na osnovu svoje geografske blizine glavnim tržištima (nearshoring).
Takođe, pošto Kina gubi svoja tržišta dobavljača (bussiness-to-bussiness), uslediće rast kompanija koje direktno prodaju proizvode potrošačima širom sveta (business-to-consumer) poput elektronskih prodajnih platformi kao što su AliExpress i Temu. I na ovom polju se stvara prilika za male i srednje zemlje da se integrišu u lance nabavke u različitim interesnim sferama, da zamene kineske dobavljače i da se pozicioniraju na novim elektronskim prodajnim platformama i ponude robu širom sveta, gde je posebno interesantno potencijalno osvajanje indijskog tržišta koje se otvara i koje ima ogromnu potrošačku bazu sa rastućim bogatstvom.
Predviđanje 3: Zahuktavanje visokotehnološkog takmičenja
U kontekstu lokalizacije (nearshoring) lanaca nabavke, zahuktava se konkurencija na polju visokotehnoloških industrija, pre svega, zbog jačanja lokalnih visokotehnoloških sektora. Primera radi, Kina je u 2023. udesetostručila proizvodnju mikročipova najviše za potrebe svoje lokalne visokotehnološke industrije. Takođe, Huawei, koji je svoje poslovanje koncentrisao u Zapadnoj Evropi, ali i velikom broju zemalja u povoju u Južnoj Americi, Africi i Istočnoj Evropi, postao je treća najveća kompanija na svetu na polju elektronske isporuke računarskih usluga (cloud computing) poput softverske analitike, umrežavanja, čuvanja podataka, servera itd.
Kina je napravila i veliki proboj u proizvodnji električnih automobila. Tako je, krajem prošle godine, Xiaomi lansirao svoj električni automobil SU7 koji je po svim tehnološkim parametrima bolji od najmodernijeg Teslinog automobila S Plaid. Ne manje važno, kineski proizvođači su i na polju dizajna električnih motora postavili nove standarde. Trenutno, kineski proizvođači nude nekoliko stotina različitih modela električnih automobila i imaju dominantnu poziciju u proizvodnji električnih baterija. Samim tim, Kina je pretekla Japan i postala najveći izvoznik automobila na svetu.
S druge strane, SAD dosta ulaže u razvoj veštačke inteligencije i elektronske isporuke računarskih usluga (cloud computing) među kojima su na prvom mestu Amazon, Microsoft i Google. Amerika i dalje ima primat u oblasti komunikacionih platformi i platformi za elektronsku prodaju.
Kada je u pitanju Evropa, ona zaostaje u razvoju visokotehnoloških industrija. Nijedna nova tehnologija nije skoro lansirana u Evropi i jedino gde se drži korak je u oblasti farmacije sa potencijalom u razvoju zelenih tehnologija. Što se tiče evropskih zemalja van EU, njihov moguć put je put Izraela koji lokalno razvija tehnologije, optimizuje ih na domaćem tržištu i u narednom koraku izlazi na veliku scenu tržišta Sjedinjenih Američkih Država.
Predviđanje 4: Globalna ekonomska neizvesnost
Iako su performanse globalne ekonomije u 2023. bile iznad očekivanja, 2024. će biti vrlo neizvesna. Visoke kamatne stope će negativno uticati na privredni rast, investicije i potrošnju. Posledično, mnoge korporacije koje ne posluju u visokotehnološkom sektoru će se suočiti sa nezadovoljavajućim profitima. Takođe, doći će do zatezanja na polju finansiranja poslovanja, neće biti lako doći do neophodnih sredstava i ispuniti restriktivnije zahteve na ime solventnosti.
Istovremeno, kineska ekonomija se suočava sa krizom, rastom nezaposlenosti i ubrzano pada tražnja što povećava opasnosti od nastupajuće deflacije. Rastuće neizvesnosti nas očekuju barem do američkih izbora, kada se tokovi mogu okrenuti. U tom kontekstu, kompanije se moraju orijentisati na profitabilan rast i implementaciju tehnologija koje će povećavati produktivnost.
Posebnu pažnju treba obratiti na tržište komercijalnih nekretnina. Mnoge zgrade u Americi i Evropi su prazne zbog rada na daljinu, dok krediti koji su emitovani za izgradnju komercijalnih nekretnina dolaze na naplatu što može izazvati jake potrese na svetskom tržištu nekretnina sa velikim potencijalom prelivanja krize na bankarski sektor i prateći domino efekat.
Predviđanje 5: Pad referentnih kamatnih stopa
U tekućoj godini će referentne kamatne stope pasti, pre svega u zemljama u povoju u cilju stimulacije privrednog rasta. Ovo obaranje referentnih kamatnih stopa u zemljama u povoju će se verovatno preliti u drugom kvartalu na razvijene zemlje, pre svega Ameriku. Očekuje se da FED tokom tri kvartala smanjuje referentnu kamatnu stopu što će uporedo preduzeti i Evropska centralna banka. Referentne kamatne stope neće pasti na prepandemijski nivo, ali će svakako sniziti cenu novca.
Opet, to ne znači da će kompanije lakše dolaziti do neophodnih sredstava, jer će u fokusu kreditora biti solventnost i profitabilnost. Takođe, pad kamatnih stopa ima inverzan odnos sa cenom hartija od vrednosti zbog čega će doći do rasta cena akcija na berzama i luksuznih nekretnina. Međutim, ova kretanja neće imati neke značajne povoljne efekte na potrošače koji će se i dalje boriti sa visokim kamatnim stopama i rastućim cenama roba i usluga.
Predviđanje 6: Postepen oporavak IPO i M&A
U narednoj godini će doći do postepenog oporavka inicijalnih javnih ponuda na berzama (Initial Public Offering) i poslova merdžera i akvizicija (merger and acquisition). Prošle godine je tek nekoliko kompanija pristupilo inicijalnog javnoj ponudi, među kojima je visokotehnološka kompanija Klaviyo iz Bostona. U ovoj godini očekujem oporavak berzanskih aktivnosti kao i rast u merdžerima i akvizicijama. Ovi procesi će generisati dobru klimu za investicije i finansiranje kompanija koje se strateški šire kroz ukrupnjavanje, kao i onih koje nameravaju da do neophodnih sredstava dođu kroz izlazak na berzu.
Predviđanje 7: Dalji rast raslojavanja
U tekućoj godini očekujem dalji rast raslojavanja, jer dimaničan rast u opštem nivou cena, posebno energenata i hrane, daleko snažnije pogađa siromašnije slojeve društva pošto oni većinu svog dohotka koriste za namirivanje egzistencijallnih potreba. Takođe, siromašne zemlje, posebno u pojasu ekvatora su teže pogođene klimatskim promenama što usled suša, poplava, oluja i požara dodatno ugrožava ne samo njihovu bezbednost, već i namirivanje osnovnih ljudskih potreba.
S druge strane, povećane cene neće toliko pogoditi bogate slojeve društva, dok će se za najbogatije stvoriti prilike da povećaju svoje dohotke, naročito ako dođe do pada kamatnih stopa. Povećano raslojavanje vodi društvenim tenzijama i konfliktima i potencijalnom jačanju ekstremnih desničarskih pokreta što se već i dešava. Takođe, jačaće pritisci za protekcionizmom i zatvaranje, kao i odijum prema migrantima.
Predviđanje 8: Mobilizacija resursa ka zelenim tehnologijama usled inteziviranja klimatskih promena
Prošla godina je najtoplija zabeležena godina, bila je za 1,4 stepeni Celzijusa toplija od predindustrijskog perioda, što je blizu maksimuma od 1,5 stepeni Celzijusa. Dalji rast u globalnoj temperaturi će izazvati ogromne poteškoće u prilagođavanju ljudi, biljnog i životinjskog sveta. Nažalost, u tekućoj godini se očekuje dalji rast u globalnom zagrevanju i dalje snaženje fenomena El Ninjo, odnosno pojava ekstremnih događaja u pojedinim zemljama u vidu poplava, snažnih toplotnih udara i ledenih talasa.
Ovi trendovi nameću državama zadatak da povećaju svoju efikasnost u upravljanju klimatskim krizama i razvoju odbrambenih mehanizama i ubrzaju svoju mobilizaciju ka zelenim tehnologijama. Uprkos postojanju zelenih tehnologija koje mogu u dugom roku da ublaže problem klimatskih promena, poput tehnologija koje umanjuju emisiju ugljen-dioksida (carbon capture technologies), one trenutno nisu na tom nivou da mogu u doglednom roku da reše problem klimatskih promena. Stoga, kako bi se ubrzala borba protiv klimatskih promena, neophodna je masovnija mobilizacija resursa ka novim, unapređenim zelenim tehnologijama, kako u državnom, tako i u privatnom sektoru što može voditi novom talasu tehnološkog razvoja.
Predviđanje 9: Šira primena generativne AI koja će voditi povećanju produktivnosti
Šira primena generativne veštačke inteligencije će povećati produktivnost radnika u oblasti marketinga, pisanih sadržaja, automatizovane obrade zahteva korisnika i servisiranja korisnika i automatizovane korisničke podrške gde će agenti veštačke inteligencije biti u mogućnosti da autonomno obavljaju veliki broj zadataka.
Takođe, agenti veštačke inteligencije će pomagati ljudima da brže dođu do neophodnih informacija i znanja i da formulišu odgovore na pitanja korisnika u znatno kraćem vremenu. Takođe, u oblastima interne razmene znanja, traženja i ekstrakovanja znanja u kompanijama, primena generativne veštačke inteligencije će značajno povećati produktivnost.
Predviđanje 10: Godina transformacije korisničkog iskustva
U tekućoj godini će oblast korisničkog iskustva doživeti renesansu. Značaj zastarelih kanala komunikacije, poput elektronskih poruka i telefonskih poziva će biti umanjen, dok će sa druge strane chat kanali komunikacije, odnosno rich messaging kanali komunikacije poput Viber-a, Whatsapp-a, Google message-a, iMessage-a za biznis biti široko korišćeni od strane kompanija, prvenstveno u zemljama u povoju u Južnoj Americi i Indiji što će značano povećati produktivnost, posebno u marketningu i korisničkoj podršci.
Takođe, do kraja godine će biti vidljiv i značajan uticaj ovih kanala komunikacije na prodaju. U praksi to znači da kompanije već danas moraju imati spremne planove za sledeći talas digitalne transformacije koji kombinuje veštačku inteligenciju i rich messaging kanale komunikacije kako bi se omogućila neposredna interakcija sa korisnicimna što naročito pogoduje mlađim generacijama.
Da zaključim, ova godina će biti puna izazova. Deglobalizacija, produbljivanje geostrateških podela, raslojavanje i intezivne klimatske promene su problemi sa kojima se svet mora suočiti. Konstruktivna upotreba novih tehnologija i veštačke inteligencije nam svakako na tom putu mogu pomoći.