Jedna kompanija jednako se raduje izborima kao i građani: Birališta će reći da li je 640 miliona bačeno u bunar ili još ima nade

Koliko god da se deo građana Srbije raduje raspisanim parlamentarnim izborima i mogućnosti da utiču na promenu vlasti, verovatno se izlasku na birališta jednako raduju i u jednoj kompaniji – Rio Tintu.

Izlazak na birališta možda bi mogao da reši dilemu – da li su 640 miliona evra bacili „u vetar“ ili bi projekat Jadar mogao da oživi. Ili će, ipak, morati da posegnu za rešenjima poput prodaje projekta ili pokretanja arbitraže. Jer, teško je očekivati da Rio Tinto oprosti ijedan evro Srbiji.

Jedno je sigurno, kompaniji ističu dozvole u prvoj polovini 2027. i urgentno mora da reši pitanje šta dalje. Ono što je najveća dilema jeste s kim će razgovarati posle 25. oktobra. Da li sa starim vlastima koje su ustuknule pred građanima i povukle blagoslov ili sa nekom novom vlašću s kojom bi moglo razumnije da se diskutuje o prednostima i nedostacima projekta.

Kompanija u hibernaciji

Ono što je izvesno, a što se da zaključiti iz poslednjeg finansijskog izveštaja za 2025. jeste da je kompanija ušla u neku vrstu hibernacije. Ili kao što to stručno nazivaju – „care and maintenance“ – odnosno održavanje projekta.

To će sasvim sigurno potvrditi i izveštaj za ovu godinu. Ono što je u 2026. već primetno jeste promena menadžmenta. I novi talas otpuštanja zaposlenih uz njihovo ekonomsko zbrinjavanje.

Jedan od zanimljivih pokazatelja jeste odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti gde se vidi da je Rio Sava (ćerka firma Rio Tinta u Srbiji) u 2025. isplatila više od pet milijardi dinara stranim i domaćim dobavljačima i još nešto više od milijarde za zaposlene. Upravo su isplate stranim dobavljačima „eksplodirale“. Odnosno povećane su 12 puta, sa 246 miliona na tri milijarde.

Uz to su izdvajanja za investicije pala sa 2,25 milijardi dinara pre dve godine na simboličnih 6,9 miliona u 2025. (malo manje od 60.000 evra). S druge strane, i dalje su mahom zadržali ono što su dosad nabavili što ukazuje na opredeljenje da se ćuti i čeka rasplet situacije.

I na kraju, finansijska „infuzija“ kompaniji smanjena je sa 10,5 milijardi dinara u 2024. na „samo“ 4,1 milijardu u prošloj godini. S obzirom na to da se smanjilo investiranje i kupovina zemljišta, logično je i da se ovaj iznos koji dobija od matične kompanije umanji dok se kompanija nada promeni politike Srbije prema projektu Jadar.

Sve ovo dovelo je do pada gotovine na računu firme sa 2,74 milijarde na 548,5 miliona (4,7 miliona evra).

Protivljenje građana Srbije projektu promenilo je kurs kompanije koja je nekada imala puno novca i masovno otkupljivala zemljište, u kompaniju koja seče troškove, u većoj meri „zatvara“ obaveze i pada u hibernaciju dok se nešto ne reši.

Prihodi i rashodi

Kako Rio Sava nije došla ni blizu eksploatacije rude, očekivano je i da su prihodi od prodaje – 0 dinara. Kao i da su ostali poslovni prihodi simbolični.

S druge strane, vidi se da je prošle godine projekat i dalje iziskivao određene troškove (2,19 milijardi dinara ili gotovo 19 miliona evra) za različite proizvodne usluge odnosno usluge izrade analiza i istraživanja potrebnih za projekat. Veliki su bili i nematerijalni troškovi (2,05 milijardi dinara ili 17,5 miliona evra) gde se obično knjiže usluge konsultanata i povezanih firmi u inostranstvu što je ovde bio slučaj.

Ono što je primetno je da je došlo do osetnog rasta troškova zarada – sa 1,18 milijardi dinara na 1,52 milijarde. Kako je rast viđen pre svega kod ostalih ličnih rashoda – sa 224 miliona na 531 milion dinara (4,5 miliona evra) – iz izveštaja se vidi da su to prvenstveno prouzrokovale isplate otpremnina za zaposlene koji su odlazili.

Sve to je dovelo do poslovnog gubitka kompanije od 5,85 milijardi dinara (50 miliona evra). Ali, to nije neobično za kompaniju koja se nalazi u fazi razvoja projekta odnosno pre ostvarivanja prihoda.

Ove brojke dodatno povrđuju poslovnu hibernaciju i prelazak u „hladni pogon“ uz pražnjenje zaliha novca da bi se sanirale obaveze. A sve do izbora u Srbiji, koji su sada i došli.

„U pripremi“

I kada bi Rio Tinto pitali šta ima svoje u Srbiji, veći deo bi nosio predznak imovine „u pripremi“. To važi i za kupljene kuće i zemljišne parcele koje vrede 1,9 milijardi dinara (16,2 miliona evra).

Još 2,27 milijardi dinara (19,4 miliona evra) Rio Tinto ima u nematerijalnoj imovini. Reč je o patentu za preradu sirovine koja sadrži litijum i bor.

Sve to čeka da se jednog dana aktivira (ili ne). Ono što jeste aktivno vredi tek oko 27,8 miliona dinara. A to je oprema koja se koristi u Beogradu i Loznici (kompjuteri, vozila, nameštaj i dr.).

Sve zajedno, Rio Tinto ima imovinu vrednu oko 36 miliona evra „zarobljenu“ u papirima, studijama i kupljenim parcelama u dolini Jadra. Ona jeste realna, ali suštinski će postati realna samo ako projekat oživi. Ako bi se projekat ugasio, sve ovo bi moralo da se otpiše. Rezervna opcija je prodaja projekta i njegove imovine, da bi se povratio deo novca.

Obrtna imovina kompanije je relativno mala i čini je najvećim delom preostala gotovina na računu nakon plaćanja dobavljača. Kompanija ima još nešto novca na zalihama (29,5 miliona dinara – 252.000 evra) što su avansi dati dobavljačima i nešto potraživanja od države za povraćaj PDV-a (54,6 miliona dinara – 466.000 evra). Ali, Rio Sava sigurno neće bankrotirati i propasti jer iza sebe ima moćnu matičnu kompaniju koja joj daje „infuziju“.

Kako se finansira Rio Tinto u Srbiji

Stavka kapitala pokazuje model po kojem Rio Tinto finansira svoj život u Srbiji. Osnovni kapital koji su uplatili po knjigama je 23,4 milijarde dinara ili oko 200 miliona evra.

Međutim, tu je i mnogo veća stavka – rezerve. Na ovom mestu su knjižene dodatne uplate matične kompanije radi finansiranja istraživanja i drugih poslova. One su u 2025. dostigle 51,15 milijardi dinara (oko 436 miliona evra) i povećane su u odnosu na 2024. za 4,1 milijardu.

Kada se ovo sabere vidimo da je Rio Tinto u našu zemlju „sipao“ ukupno 74,5 milijardi dinara ili – oko 640 miliona evra.

Sav taj novac otišao je u istraživanja, studije, bušenja, konsultante, advokate, podršku lokalnoj zajednici, plate i, kako kompanija očekivano nije imala prihode, veći deo tog novca „postao“ je gubitak. Koji je narastao na 70,8 milijardi dinara ili oko 604 miliona evra. U prevodu, toliko je Rio Tinto dosad potrošio u Srbiji na projekat Jadar. Ostalih 36 miliona je ona prava, fizička imovina, u vidu zemljišta, licenci i dr.

Takođe je moguće i da je centrala obavila deo ulaganja (npr. u analize u inostranstvu, lobiste, globalne advokatske kuće…), koja nisu u bilansima ćerke firme, pa je ukupna investicija i veća.

Ona je trebalo da bude višestruko veća po odluci Rio Tinta (2,4 milijarde dolara), ali je blokada projekta zaustavila dalji priliv novca.

Kada se sve ove brojke „prebiju“, firma na papiru sada vredi 3,72 milijarde dinara (31,8 miliona evra) dok je godinu dana ranije vredela 5,64 milijardi.

Odstupnica

Kompanija je u slučaju bilo kog ishoda izbora sebi obezbedila još jednu odstupnicu. I to tako što je očistila svoj bilans od dugoročnih obaveza. Onih koji se plaćaju posle 2026. tj. duže od godinu dana.

Sve što nekome duguje – a to je iznos od 1,21 milijardi dinara – Rio Tinto sada knjiži kao kratkoročne obaveze. I taj iznos mora da vrati tokom ove godine. Oko 30% tog duga odnosno 376 miliona je najvećim delom prema povezanim firmama u inostranstvu odnosno matici. Deo je za dobavljače u zemlji (oko 86,5 miliona) i najmanje za ostale dobavljače u inostranstvu (7,8 miliona dinara).

Ostatak kratkoročnih obaveza od 743 miliona dinara su obaveze za poslove koji su već ugovoreni, ali ih tek treba platiti (objašnjenje je da računi nisu stigli do dana sastavljanja bilansa).

Gde je danas Rio Tinto u Srbiji

Dok čeka ishod izbora, Rio Tinto u Srbiji je kompanija koja makar na papiru prkosi ekonomskim zakonitostima.

Novac koji je na kraju 2025. imala na računu je bio dovoljan da pokrije tek oko pola obaveza.

Takođe, taj novac je bio dovoljan tek za mesec dana poslovanja.

Ipak, kad se obaveze uporede sa imovinom, vidi se da je biznis daleko od prezaduženosti. A, tu je i matična kompanija da uskoči sa podrškom zbog čega je logično da Rio Sava radi i dalje i ima prostora da se nada pozitivnom ishodu.

Suštinski, njen opstanak ne zavisi od trenutnih finansijskih pokazatelja. Već isključivo od odluke iz centrale. Još prošle godine je opredeljeno dodatnih 28 miliona dolara (24 miliona evra) za funkcionisanje ćerke kompanije u Srbiji, koje će se koristiti u ovoj. Ali, šta će biti dalje, u velikoj meri zavisiće od odluke građana Srbije.

Početak eksploatacije sigurno bi relativno brzo povratio više od 600 miliona evra „spaljenih“ u Srbiji. Ukoliko dobije zeleno svetlo, to nije trošak nego investicija.

A kako nam je u razgovoru rekao jedan od prethodnih rukovodilaca kompanije – „i nove vlasti moraće da razgovaraju sa nama“. Ali nam je isto tako rekao i da je ovo jedno od najboljih nalazišta odnosno nalazište najkvalitetnijeg litijuma po sadržaju koji je ikad video. Ko bi to napustio? Sve to sugeriše, da Srbiju i Rio Tinto očekuje vruće proleće nakon izborne jeseni.