Još jedan tuđi rat koji ćemo mi voditi

Autor je Dragan Bosiljkić, partner u ESFA, konsultantskoj kući koja se bavi spajanjem i akvizicijama kompanija.

Kada je početkom aprila ove godine Donald Tramp saopštio da će povećati prosečne carine na uvoz u SAD na 23 odsto, gotovo 10 puta više u odnosu na prošlu godinu, tržišta su reagovala panično. Naknadna bilateralna ”razmena vatre” sa Kinom, dovela je do uvođenja nestvarnih recipročnih carina od 125 odsto između dve najmoćnije države sveta. Inicirala je i potez Kine da zabrani izvoz svih strateški važnih metala i minerala u SAD.

Investitori su hitno povukli kapital iz rizičnijih klasa. Akcije su se srušile ostavljajjući za sobom rupu od 6,6 biliona dolara gubitka vrednosti. Centralne banke su počele da koriguju svoje scenarije rasta BDP-a za drugu polovinu godine.

Suočena sa reakcijom tržišta, američka administracija je naknadno odredila pauzu od 90 dana na recipročne carine za većinu partnera. Nakon toga je i suspendovala carine na mobilne telefone i elektronske komponente iz Kine. Uprkos tome, može se reći da je šteta već načinjena. I ona nije samo ekonomska, već pre svega reputaciona. Investiciona klima, koja u najvećoj meri zavisi od predvidivosti, sada je iz korena izmenjena.

U teoriji, ovo je američki trgovinski rat sa Kinom i drugim velikim neto izvoznicima u SAD. U praksi, posledice tog rata osećaće i oni koji u njemu ne učestvuju, uključujući i nas u Srbiji.

Ovo je još jedan u nizu tuđih ratova koje ćemo voditi, ili bar trpeti njegove posledice. Najpre kroz usporavanje investicinih aktivnosti uzrokovano promenom strategije globalnih investitora, a potom i kroz moguće poremećaje u lancima snabdevanja.

Domino efekat

Za razliku od klasičnih bilateralnih trgovinskih sukoba, Tramp je otvorio trgovinski rat protiv svih. Važna asimetrija koju treba uočiti u ovoj situaciji je sledeća. SAD vode rat sa svakom drugom državom pojedinačno, dok sve te zemlje vode rat samo sa SAD. To u startu menja ravnotežu snaga i posledice koje se iz toga mogu izroditi.

Primarni efekti, poput inflacije u SAD usled poskupljenja uvozne robe, pada potrošnje i poremećaja u domaćoj proizvodnji, verovatno će pogoditi američku privredu snažnije nego druge države.

Na drugoj strani, partneri SAD koji uvedu kontramere, verovatno će se suočiti sa umerenijim padom BDP-a. Ali, uz povećani rizik od dugoročne destabilizacije izvoznog sektora. U slučajevima azijskih zemalja koji su veliki neto izvoznici u SAD, poput Vijetnama, ovi efekti mogu biti dramatičniji.

Sekundarni efekti na svetsku ekonomiju su suptilniji, ali potencijalno mogu biti i opasniji. Inflacija, smanjenje realnog prihoda građana, dugoročni pad potrošnje, nestabilnost na tržištima kapitala, nervoza monetarnih vlasti koja rezultira štampanjem novca i dodatnim ubrzanjem inflacije i slično.

Srbija u magli globalnog rata

U okruženju gde su ovakvi poremećaji globalnih tokova sve češći, a pravila igre se iznenada menjaju, investitori više ne donose odluke samo na osnovu finansijskih pokazatelja. Raste značaj faktora poput geopolitičkog rizika, stabilnosti snabdevanja, dostupnosti radne snage i brzine regulatornih procedura. A to direktno utiče i na tokove kapitala koji dolaze ka Srbiji i regionu.

Šta ide dalje: Konkretni projekti i proverene vrednosti

Na osnovu transakcija na kojima trenutno radimo i investicija koje pratimo u našem radu, vidimo jasan obrazac ponašanja investitora. Projekti koji su u zreloj fazi razvoja, bez obzira da li je reč o M&A transakciji/akviziciji kompanije ili greenfield investiciji, uglavnom se nastavljaju planiranom dinamikom. U nekim slučajevima uz vidljivu nervozu investitora. Logika je prilično jednostavna: kada su potrošeni resursi za planiranje i sprovođenje transakcije ili projekta i kada postoji dobro utemeljen strateški motiv koji prevazilazi dnevne turbulencije, investitori retko odustaju.

Šta usporava: Inicijative u povoju i nejasni poslovni modeli

Suprotno tome, u prvim nedeljama globalne nestabilnosti, bilo je vidljivo da većina procesa koji su još uvek u ranoj fazi, poput preliminarne analize ili indikativne ponude kod M&A transakcije ili studija izvodljivosti kod direktnih greenfield investicija, trenutno ulaze u fazu usporavanja ili privremenog obustavljanja

Investitori usporavaju ili privremeno odlažu donošenje odluka. Čekaju da se slegne prašina uzrokovana globalnim potresima da dobiju bolju vidljivost kratkoročnih rizika. U nekim slučajevima, dolazi i do potpunog zamrzavanja aktivnosti na neodređeno vreme.

Ovome će naročito biti izloženi oni sektori i kompanije koji, direktno ili indirektno, zavise od uvoza ili izvoza iz SAD ili Kine.

Ko je pod pritiskom: Greenfield investicije

Greenfield investicije u Srbiji trpeće sličnu dualnost. Projekti koji su prošli tehničku i pravnu pripremu, sa identifikovanom lokacijom, pristupom infrastrukturi i podrškom lokalnih vlasti, nastavljaju da se realizuju. Međutim, kod novih greenfield ideja, gde su još uvek otvorena pitanja poslovnog modela i tržišnih projekcija, može se očekivati da će doći do opreznijeg donošenja odluka od strane investitora.

Nakon više godina u kojima su kapitalne investicije u proizvodne pogone bile deo šire strategije decentralizacije proizvodnje, globalni igrači sada ulaze u fazu racionalizacije i preispitivanja.

Ko se može izdvojiti: Agilni regionalni i strateški investitori

Kao i svaka kriza, ova situacija nije bez određenih prilika za investitore. U prvi plan mogu izbiti lokalni investitori, fondovi sa regionalnim fokusom i strateški ulagači koji razumeju specifičnosti i potencijal našeg tržišta. Oni koji znaju kako da efikasno upravljaju kapitalom, bez zavisnosti od eksternih izvora finansiranja, sada mogu videti priliku da deluju u trenutku kada konkurencija odlaže svoje poteze i ostavlja prazan prostor za delovanje.

Takođe, strane kompanije već prisutne u Srbiji, sa poslovanjem u stabilnijim sektorima, mogu razmatrati nove investicije u proširenje kapaciteta i lokalizaciju pojedinih segmenata proizvodnje, upravo da bi se zaštitile od carinskih i logističkih rizika koji dolaze spolja.

Prilika postoji

Iako nismo ni učesnici ni pokretači ovih trgovinskih ratova, njihovi efekti će doći do nas kroz dostupnost kapitala, poremećaje u lancima snabdevanja i kroz njihov uticaj na raspoloženje investitora.

Za nas koji se bavimo transakcijama i savetovanjem investitora, klizav teren postaje novi standard. Poodmakli projekti će se uspešno zatvarati. Novi će zahtevati znatno više strpljenja, kreativnosti i argumentacije. Pregovaraće se drugačije, odlučivati opreznije, a vrednosti se više neće meriti samo u EBITDA multiplikatorima, već najpre u proceni otpornosti i fleksibilnosti kompanije koja se kupuje.

U ovoj „carinskoj magli“ šansa ne nestaje – samo menja oblik. Investitori i kompanije koji budu umeli da prepoznaju trenutak, prilagode pristup i drugačije sagledaju rizik, mogu iz ove situacije izaći jači. Jer iako ne biramo ratove koje vodimo, biramo kako ćemo u njima opstati.