Još se ne zna ko će postavljati punjače duž auto-puteva: U igri su poznata imena domaćeg biznisa, evo i zašto

Broj električnih vozila u Srbiji je skoro zanemarljiv, tačno ih je 2.700 i čine tek deseti deo jednog procenta registrovanih četvorotočkaša. Sasvim je moguće da je nešto više onih sa stranim tablicima, koji našim koridorima samo prolaze na putu za neku drugu destinaciju. Država je svakako rešila da glavne saobraćajnice, pre svega auto-puteve, opremi dovoljnim brojem električnih punjača. Za ovaj poduhvat traži finansijera još od jeseni.

Javni poziv je raspisan 10. oktobra prošle godine. Prvo je rok za zainteresovane trebalo da otkuca 24. novembra. Odložen je za početak januara. Zbog neradnog drugog dana Božića, rok je pomeren za 17. januar. Negde u međuvremenu, kao kraj konkursa je izabran 22. januar. Na pitanje Forbes, polovinom januara, iz Puteva Srbije su nam odgovorili da je „ zbog bolesti člana komisije koji obavlja evaluaciju pristiglih ponuda, otvaranje ponuda pomereno za 31. januar“.

Izuzev izjave ministra saobraćaja Gorana Vesića, na Televiziji Prva da su pristigle ponude četiri kompanije, javnost o ovom poslu u međuvremenu ništa drugo nije saznala. Na ponovna pitanja, Putevi Srbije su nam potvrdili da još nema podataka o izboru ponuđača i da će sve biti objavljeno na njihovom sajtu, kao i obično. Zelene stanice se, međutim, više ne pominju ni u rubrici vesti, niti među zapisnicima sa otvaranja javnih nabavki, niti u delu gde je poziv objavljen.

Kako Forbes nezvanično saznaje, očekivalo se da će konkurisati Čardž & Go, Orion eMobiliti, OMR grupa i Spektra iz Novog Sada. Iza prve, kroz 49 odsto suvlasništva se nalazi firma Koefik (u vlasništvu Nenada Kovača, poznatog i pod nadimkom Neša Roming, koji je i stvarni vlasnik 50% Čardž & Go). Iza druge Orion telekom (u vlasništvu Slobodana Đinovića (kao stvarni vlasnik eMobilitija se vodi Mile Đinović)), a u trećoj grupi su, između ostalih i Britiš motors i „ćerke“ firme Globos osiguranje, Krosroads Adria i LED pej. Britiš motors je u vlasništvu Ostoje Mijailovića, predsednika KK Partizan. Vlasnik Spektre je Živko Zlokolica.

Kako stvari sada stoje, podjednako nezvanično, posao bi mogao da dobije konzorcijum šest velikih domaćih firmi, a među njima su, navodno, Milenijum tim i OMR grupa. Objavljivanje pobednika se očekuje narednih nedelja.

Putevi Srbije traže finansijera koji je spreman da uloži, prema njihovoj proceni, 786 miliona dinara u postavljanje ukupno 16 zelenih stanica. Reč je o odmorištima duž auto-puteva na kojima će biti najmanje po pet, a najviše po 10 punjača za električna vozila.

Pored punjača može i objekat od 100 kvadrata

Da bi se finansijeru isplatilo ulaganje, može u kompleksu da otvori i prateći sadržaj – prodavnice, restorane, ostale usluge, ali maksimalne bruto površine do 100 kvadrata.

„Predmet Javnog poziva je izbor Finansijera u cilju realizacije projekta „Zelene stanice“, koji podrazumeva finansiranje izrade Idejnog projekta i finansiranje izgradnje pratećih sadržaja puta na postojećim odmorištima i parkiralištima za potrebe korisnika, najmanje pet elektro-punjača sa minimalnom snagom 150kW po punjaču, sa minimalno dva priključka za istovremeno punjenje, restorana, servisa, prodavnica i drugih objekata za pružanje usluga, bruto razvijene građevinske površine objekta do 100 kvadrata, na državnim putevima IA reda u Republici Srbiji“, stoji u javnom pozivu.

Osim ulaganja u izgradnju pratećih objekata i postavljanje električnih punjača, finansijer će morati da plaća i godišnju naknadu i to u iznosu od 1,2 miliona dinara.

„Iznos najviše godišnje naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, koja za državni put IA reda iznosi 1.233.816 dinara, na godišnjem nivou. Predmetna naknada će se plaćati u 12 jednakih mesečnih rata do 15. u mesecu za prethodni mesec, u skladu sa zaključenim ugovorom“, navodi se u konkursu.

Od Puteva Srbije smo tražili pojašnjenje da li je to iznos za svih 16 odmorišta ili će morati da podmiruje naknadu za svako pojedinačno.

„Finansijer je u obavezi da plaća naknadu za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta na godišnjem nivou, za svaku zelenu stanicu pojedinačno“, odgovorili su u Putevima Srbije.

Investitor će, a u ovom slučaju su to Putevi Srbije, omogućiti finansijeru korišćenje i eksploataciju izgrađenih sadržaja na period od 15 godina sa mogućnošću produžetka roka, uz naknadu koju je finansijer dužan da plaća investitoru.

Stranci glavni korisnici

Ideja je, dok su planirani nešto kraći konkursni rokovi, bila da do kraja ove godine zaživi najmanje 80 punjača. Cilj je da putnici za Grčku i Tursku nastave da idu kroz Srbiju, da ne bi zbog manjka punjača skrenuli preko Bugarske.

„Zna se da ima više zainteresovanih strana, ali igrači nisu samo iz oblasti punjača“, kaže za Forbes Srbija Filip Mitrović, konsultant za e-mobilnost. „Ove stanice se grade zbog tranzitnih putnika, one neće pomoći razvoju elektromobilnosti građana u Srbiji. Da ljudi koji putuju za Grčku i Tursku ne zaobilaze Srbiju Opasnost je izgradnja koridora preko Bugarske”.

Kako nam objašnjava Mitrović EU je zakonski regulisala ovo pitanje i stanice dobro funkcionišu. Glavni evropski proizvođači automobila i tako konkurišu Tesli.

„Uređeno je tako da Tesla ima konkurenciju“, dodaje Mitrović. „Tesla ima svoj uređen sistem punjača i ima čak i u Srbiji dva mesta. Procenjuju da je toliko dovoljno za njihove automobile. Evropski konzorcijum je Ioniti, i čine ga BMW, Mercedes, Folksvagen, a tu je i KIA. Napravili su zajedničku firmu i dogovorili više od 600 stanica u Evropi. Ti punjači su mahom prešli 150 kilovata, pričaju o jačini od 300 i 400 kilovata. Hoće da dobiju klijente, jer uz automobil nude i druge pogodnosti“.

Kao primer, Mitrović navodi cenu punjenja. U Sloveniji na Ioniti punjaču kilovat formalno košta 2,2 evra, ali za njihove članove ona nije više od 70 centi. U Srbiji se, međutim, punjenje sada naplaćuje po vremenu na punjaču.

„Tako zakon trenutno reguliše, može da se naplaćuje samo vreme provedeno na punjaču. Procena je, nije pravilo, da minut košta između 60 i 80 dinara. Zavisi od automobila, ali najčešće za 20-tak minuta dobije 200 kilometara dometa. To je kalkulacija. Nikada se ne računa da se puni skroz prazna baterija, najbolje je da se puni kada je između 20 i 80 odsto. Većina baterijskih sistema je od 50 kilovata, znači da ako se puni na punjaču od 50 kilovata, potreban je sat. Ako je punjač od 150 kilovata, onda 20 minuta. Važno je napomenuti i da se baterijski sistemi drugačije ponašaju leti i zimi. Leti se pune brže i za isto vreme će dobiti više eneregije“, pojašnjava Mitrović.

Kada je reč o građanima Srbije koji koriste električne automoibile, manjina koristi javne punjače.

„Svega pet odsto puni na javnim punjačima“, tvrdi Mitrović. „Svi ostali koriste neke druge sisteme, osmišljene prema potrebama klijenata. Svako može da ugradi punjač, on puni četiri do pet sati i to košta 300 do 400 dinara. To sistem e-mobilnosti čini neuporedivim. Ti punjači, sve sa ugradnjom, koštaju oko 1.500 evra. Mogu svuda da se ugrade, jer je to struja do 11 kilovata“.

Javno-privatno partnerstvo koje to nije

I još jedna zanimljiva stvar kod javnog poziva Puteva Srbije je činjenica da je ovo prvi put da putari ulaze u ovakvo partnerstvo sa privatnim sektorom, ali se saradnja ne definiše Zakonom o privatno-javnom partnerstvu.

„Do sada nismo radili na sličnim i projektima ovakve vrste”, rekli su nam u Putevima Srbije. „Javni poziv je raspisan na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno člana 135a u kome je propisan izbor finansijera za realizaciju predmetnog projekta”.

Zakon u tom slučaju kaže da se građevinska dozvola izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između njih, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer.

„Po upisu izgrađene nepokretnosti u evidenciju nepokretnosti, finansijer predaje nepokretnost u posed, korišćenje i upravljanje licu koje je vlasnik nepokretnosti, odnosno licu koje je određeno kao upravljač”, stoji u navedenom članu.

Lokacije budućih odmorišta

Na auto-putu Beograd-Subotica planirane su po dve zelene stanice u svakom smeru. Ka severu će biti kod odmorišta Lovćenac i Bikovo, a ka prestonici kod Siriga i Kovilja. Na putu za Niš vozači će moći da dopune baterije na odmorištima Šepšin i Bobovište, a u drugom smeru kod Markovca i Šepšina.

Na auto-put Niš – Preševo, stanica je planirana na odmorištu Prevalac, ko ide ka jugu, a na Čokotu u smeru ka Beogradu. Vozači između Beograda i Šida odmaraće u Buđanovcima u pravcu granice i kod Martinaca u povratku. Na „Milošu Velikom” lokacije su zacrtane na odmorištu Takovo, u oba smera. U oba smera između Niša ka Dimitrovgradu punjači će biti kod odmorišta Sinjac.