Kako je propala moja mala prodavnica: Ana je juče objavila da je kraj i objasnila zašto

Kada se Ana Nešić pre nekoliko godina opredelila da pokrene mali biznis osnovala je platformu koja okuplja ljubitelje domaće hrane i spaja ih sa proizvođačima sa sela.

Ideja je bila, između ostalog i altruistička – da pomogne proizvođačima da svoje proizvode lakše prodaju. Kao i da oni koji žive u gradu dođu do kvalitetnih organski proizvedenih namirnica.

Zahvaljujući publicitetu bloga Ručak za 200 dinara, u septembru 2019. nastala je prvenstveno grupa na Fejsbuku, a potom i sajt. Ana je verovala da će dobra ideja, kvalitet i rad biti dovoljni.

Danas deli sudbinu mnogih koje su zatekle druge nepredviđene okolnosti, neretko i neki pogrešni koraci. Odlučila je da zatvori prodavnicu koju je u međuvremenu pokrenula. Udruženje koje vodi i platforma nastavljaju svoj život.

Tako ovu platformu mogu da iskoriste oni koji žele da dođu do domaćih proizvoda proverenih proizvođača. „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ je platforma koja prikuplja informacije o proizvođačima hrane i omogućava im oglašavanje, plasman i prodaju proizvoda u većim gradovima u Srbiji.

Biznis, obrazovanje i poslovno iskustvo

Kako je Ana završila menadžment na Fakultetu organizacionih nauka, a nakon fakulteta radila je u različitim firmama, gde se bavila odnosima s javnošću, digitalnim marketingom, prodajom i vođenjem klijenata, znanje i iskustvo koje je stekla omogućilo je da sa suprugom pokrene ovakav biznis.

Odrasla je na selu i želja joj je bila da pomogne poljoprivrednicima jer zna koliko truda ulažu da proizvedu organske namirnice.

Ovaj biznis u početku nije loše išao. Uz uspone i padove, promene načina rada i dinamike uspela je da istraje u svojim željama i idejama. Međutim, bilo je i nepoznanica, ali i nepredviđenih okolnosti na koje poslednje vreme nije mogla da utiče.

Juče je objavila da je prodavnicu morala da zatvori. Kako je navela, odlučila je da odustane od ovog poduhvata na koju su mnogi koji žele zdravu i kvalitetnu hranu poslednjih godina bili naviknuti.

Anin put i upuštanje u biznis sa proizvođačima hrane

U objavi na Linkdinu Ana Nešić detaljno je opisala svoj poslovni poduhvat, kao i izazove koje sa sobom nosi.

Priča je počela uoči kovida, kada je platforma zaživela. U decembru 2023, tik pred porođaj, Ana je zahvaljujući učešću u jednom evropskom programu dobila grant za pokretanje prodavnice Malih proizvođača.

„Kandidovala“ je ideju koju je oduvek imala – da otkupljuju i dostavljaju u Beogradu proizvode proizvođača s kojima sarađuje godinama i za čiji kvalitet može da garantuje.

Kako je nastala biznis ideja

„Ideja je bila da se olakša dostava, da kad kupci poručuju da ne moraju da se čuju sa više ljudi, da plaćaju više dostava ili da idu da čekaju negde u gradu svoje porudžbine. Nego da prelistaš ponudu, klikneš pet puta i kesa sa domaćim proizvodima ti stiže na kućnu adresu. Ovo je bilo rešenje koje je trebalo i meni i mojoj porodici. To mi je uvek motiv, da rešim i sebi neki problem i olakšam nam život“, opisuje Ana šta je bila ideja na početku.

Pri pokretanju prodavnice nije bila svesna da će takav biznis poduhvat zahtevati mnogo više vremena. Kao i da to nije projekat koji može da joj omogući ono šta je htela – da ne radi ceo dan i da ima više vremena za bebu.

Posao su pokrenuli polovinom 2024. godine, kad je ćerka imala nepunih šest meseci.

Prijatelji i porodica kao dragocena pomoć

Sada iz ove perspektive kaže da ne zna kako se odlučila na to da radi na pokretanju posla sa tako malim detetom. Ali je to bilo moguće i izvodljivo jer je imala koleginice od iskustva koje su joj pritekle u pomoć.

Skladište je bilo na Dorćolu, u kući u kojoj živi porodični prijatelj. On je njoj i njenom suprugu sa kojim je zajedno u ovom poslu za cenu 10 puta ispod tržišne iznajmio deo svoje kuće za skladište.

Od početka je radio i dostavu po Beogradu. Prodaja je u početku bila katastrofalna, iskreno priznaje Ana.

Biznis pokrenuli, ali prodaja nikako da krene

Uprkos društvenim mrežama i objavama koje je videlo na desetine hiljada ljudi niko ništa nije kupovao. Ponuda je na početku bila skromna. Nisu želeli da prave veliki lager jer nisu znali šta ljudi žele da kupuju.

Njen prvi šok bilo je saznanje da uvek mora imati novac da se plaćaju tekući troškovi.

„Danak neiskustvu“

„Kad imaš lager odnosno proizvode spremne da izađu iz skladišta kad ih kupci poruče, veliki deo novca ti je zarobljen u tim proizvodima. Bilo je bizarno jer u svom planiranju prodavnice uopšte nisam računala na to da će mi određeni deo novca biti potreban za lager“.

Kaže da je to bio „danak neiskustvu“.

„Stalno sam se jurila sa plaćanjem faktura i time da za sledeću nedelju obezbedim novac tako da nikad ne kasnim s plaćanjem dobavljačima“, priča.

USAID projekat i Trampova odluka kao težak udarac

Pred kraj 2024. potpisali su nastavak projekta sa USAID-om. On je trebalo da joj omogući da ima tim koji će pomoći oko prodavnice. Tada se zahvaljujući bakama koje su pritekle u pomoć oko čuvanja deteta posvetila više poslu.

Ubrzo su odlukom Donalda Trampa obustavljeni svi projekti USAID-a, i za Anu su, kao i mnoge u to vreme, usledile teške odluke. Morala je da da otkaze zaposlenima.

Iz ušteđevine isplatila je plate jer nisu dobili uplate koje su očekivali od USAID-a. To je bio udarac koji je potpuno poremetio njene planove.

Podrška studentima

Sada je morala da se osloni samo na sebe. Drugarica joj je pritekla u pomoć kod komunikacije s klijentima, do pakovanja poklon paketa u skladištu.

Kako su u Srbiji krenuli protesti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kao platforma podržali su sve akcije koje su organizovali studenti.

Tako su za Sretenje imali veliku akciju besplatne dostave. „Naravno, besplatne dostave podrazumevaju i to da na nekim malim porudžbinama čak i gubimo novac, ali je meni bilo bitnije da imamo obrt i da dobijamo nove kupce nego da odmah zarađujem“, kaže.

Novi proizvodi…

Počeli su potom da uvode i dodatnu robu u ponudu. Najpre jaja pa suhomesnate proizvode i sireve, što je kupce oduševilo.

Odlučili su se na to da isporuke budu ponedeljkom da bi mogli da skupe sve od dobavljača vikendom. Zatim da pakuju u nedelju i da u ponedeljak isporučuju robu.

Kroz ovaj biznis videla je i kroz kakve teškoće prolaze poljoprivrednici kad zavise od vremenskih prilika.

…i sve muke poljoprivrednika

„Jagoda je ove sezone bilo jedva 50 kg… Tako je dalje bilo sa mnogim drugim kulturama, proizvođači su se javljali sa svojim mukama, otkazivali smo dostave, patili zajedno“, priča.

Ipak, kako je godina odmicala, imali su sve veću ponudu voća i povrća. U pomoć su joj pritekli i porodica i prijatelji.

Kako je rastao broj porudžbina imali su i veće probleme sa logistikom.

„Zamislite da za jednu isporuku treba da spakujete više od 100 porudžbina, gde je prosek artikala po porudžbini preko osam. Mnogo puta smo ostali do kasno u noć. Sa svakim sledećim pakovanjem unapređivali smo procese, pravili bolji lanac prikupljanja artikala za pakovanje, više provera usput, tako da smo smanjivali greške koje smo pravili, i svaki put sve brže završavali posao.“

„Besni mejlovi kupaca“

„Ono što mi je teže padalo od logističkih zavrzlama jesu bili nezadovoljni kupci“. Oni, kako kaže, nisu imali „ni trunku razumevanja za ono sa čime se suočavaju i šta pokušavaju da postignu“.

Naviknuti na povrće iz marketa koje je tretirano ne samo u proizvodnji nego i kad se ubere, da bi zadržalo taj oblik još dugo nisu mogli da razumeju da paradajz koji, recimo, ubere Goca u Topoli u petak, a njima stigne u ponedeljak, ne može da bude savršeno čvrst.

„Mnogo me je to pogađalo, jer sam sve to radila i dalje bez ikakve finansijske koristi, znala sam koliko se proizvođači muče da proizvedu to povrće i voće“, objašnjava Ana.

Pored „besnih mejlova“ ipak je bilo i oduševljenih korisnika koji su slali poruke podrške.

Rast porudžbina

U avgustu su imali promet koliko za prvih šest meseci poslovanja. Razmatrala je da uvede koncept korpice. Primera radi, jednom nedeljno voće i povrće, jednom nedeljno selekcija ostalih proizvoda, poput hleba i mleka i putera.

Za početak su to rešili tako što su pravili korpu zdravlja, sa određenim količinama neprskanog povrća.

To je podrazumevalo i administrativne promene

Sa porastom prometa su se približili i PDV sistemu.

„Do tada smo bili DOO van PDV-a, što nam je odgovaralo jer većina naših dobavljača nisu u PDV-u. Da bih ostala van PDV-a, ideja je bila da osnujem još jednu firmu i da sve operacije prebacim na nju, što je u startu bio operativni pakao, ali htela sam da probam“.

U septembru je Ana otputovala sa porodicom na more u Grčku. Samo jedan jedini dan se preklopila sa svojom „desnom rukom“ drugaricom Marijom.

„Jabuku je pojeo crv, hoću povrat novca“

Tog ponedeljka dok je pokušala da se odmori na plaži stiglo joj je više mejlova sledeće sadržine: „Nije mi stigao slani maslac…. Kad stiže moja isporuka?… Jedna jabuka je oštećena, hoću povraćaj novca….“.

Pomislila je tada da nikada više ne želi da bude na nekom lepom mestu sa svojom porodicom, a da mora da se bavi povraćajem novca za organsku jabuku koju je pojeo crv.

Početkom oktobra pozvala je knjigovođa i u neprijatnom razgovoru tražila joj „neke šifre“.

„Pitala sam se otkud sada taj problem kada ih nije bilo poslednjih godinu i nešto. Na kraju tog razgovora knjigovođa je dala otkaz“, kaže Ana.

Nedorečen knjigovođa i „Sizifov posao“

Tek nakon dužeg razmišljanja šta se desilo shvatila je da je prešla prag za PDV dve nedelje ranije.

„U trenutku kada nemam knjigovođu ulazim u PDV – nemam koga da pitam šta to znači, da li sam u prekršaju, da li ću da platim kaznu ili da idem u zatvor jer sam izdavala fiskalne račune koji su bez PDV-a. Čupala sam kosu i plakala i proklinjala dan kad sam se upustila u ovo“, iskreno opisuje kako se tada bespomoćno osećala.

Potom je došla do jedne knjigovodstvene agencije iz Kraljeva koja je preuzela da se bavi njenim problemom i usmeri je šta da čini dalje.

„I dalje sam imala ideju da nastavim dalje, da probam da prebacim sve na novu firmu. Drugačije nije imalo smisla nastavljati jer bi me taj PDV vratio na početak što se tiče finansija. Opet bih krenula od nule“.

Kad su pokušali da prebroje lager da bi posao prebacili na drugu firmu, shvatila je da je to „Sizifov posao“ i da to nije ni održiv ni moguć način funkcionisanja.

Mali biznis, a veliki stres

„I tad sam odlučila da nemam drugi izbor nego da zatvorim prodavnicu. Nisam imala više snage da se bavim nečim što mi donosi toliki stres“, navodi Ana Nešić.

Osim toga što je obezbeđivala zdrave namirnice za svoju kuću, i zadovoljstva da zbog njenog rada porodice koje od njih kupuju imaju kvalitetnu i zdravu hranu na svojim trpezama – više nije imala nikakvu korist.

„Toliki stres, stalno, svakog ponedeljka kad idu isporuke, bilo da postoje problemi pri samoj isporuci, da smo nešto pogrešno spakovali, da nešto dobavljači nisu doneli, da kupci nečim nisu bili zadovoljni… Stalno je bilo nečega. Gurali smo posao koji zahteva iste operacije koje imaju i mnogo veći sistemi, sa mnogo više ljudi“, navodi.

Ssada vidi da je važno i to što je u rezervi imala novac koji može da čupa iz ovakvih situacija. Srećom pa je za to uvek odvajala.

„Da li je ovo posao za mene?“

I dalje veruje da je prodavnica sa proizvodima Malih proizvođača nešto što ljudima treba i što može da radi.

Ipak priznaje da ovaj biznis nije bio za nju koja je imala ideju da radi pola radnog vremena i ne bavi se toliko administracijom.

Dilema: Bora Bora i odmor ili pokušaj da realizuje ideju

Pita se sada da li je bilo bolje da je uplatila nedelju dana na ostrvu Bora Bora da se odmori:

„Možda. Ali radije bih da maštam o lepim morima umesto da maštam o projektu koji nije bio izvodljiv i da imam grižu savesti što nikad nisam probala da pokrenem tu prodavnicu koju sam želela“, navodi.

Ističe i da je za nju možda najbitnije što je sagledala koliko je teško imati poslovni poduhvat, projekat koji zarađuje, zaposlene, sve što sa sobom nosi.

„Sada neizmerno poštujem sve koji pokreću mali biznis“

Sada, kaže, oseća neizmerno poštovanje i saosećanje za svaki biznis, pogotovo mali biznis.

Iako ima i nove ideje priznaje da sada nije lako kretati iz početka. „Treba mi vremena da obradim to što nisam uspela u ovome“, navodi.

Ana se u objavi na Linkdinu zahvaljuje svima koji su podržavali suprugov i njen poslovnih poduhvat, pre svega one koji su radili sa njima, ponekad i više nego što je očekivala i tražila.

To se, kako kaže, ne odnosi i na knjigovođe. Na kraju, u ovoj ispovesti Ana svima koji ulaze u ovakav poduhvat osim svega navedenog savetuje i da se čuvaju loših knjigovođa.