Kako je protekla elektronska sednica za EXPO: Građani ukazali na kršenje zakona, za državu primedbe uglavnom – neosnovane

Više od 600 hektara poljoprivrednih površina u Surčinu izgubiće namenu zarad gradnje objekata za međunarodnu izložbu EXPO, Nacionalnog stadiona, tematskog parka, i za sve to potrebnih saobraćajnih površina.

To predviđa tzv. četvrta faza razvoja Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ovaj prostorni plan je, za sada, pod svoje okrilje uzeo ukupno 813,65 hektara u Surčinu i na Novom Beogradu.

Ovaj plan, odnosno njegova IV faza razvoja, bio je na javnom uvidu u februaru ove godine. Do 24. istog meseca građani i javnost imali su prilike da podnose primedbe na predložena rešenja.

Međutim, javna sednica Komisije za javni uvid, na kojoj su čitane podnete primedbe i stav obrađivača plana povodom istih (Urbanističkog zavoda Boegrada) održana je tek danas – i to u elektronskom obliku odnosno onlajn.

Više od 700 podnosilaca primedbi

Pokušaj da se ova javna sednica održi uživo (7.i 21. marta) dva puta je propao. Obrazloženje za održavanje sednice elektonskim putem bila je „velika zainteresovanost“.

Identifikovano je 30 grupa primedbi, sa više od 700 podnosilaca. Mogućnost da nešto kažu na ovoj onlajn sednici, odnosno da svoje primedbe obrazlože, mogli su oni koji su se prethodno za to prijavili.

Primedbe je na sednici čitao predstavnik Urbanističkog zavoda Beograda.

Ključne primedbe

Potencijalno ugrožavanje vodoizvorišta i Savskog nasipa, prenamena poljoprivrednog zemljišta, neadekatan planski osnov, nezakonitost fazne realizacije, neadekvatno rešavanje problema podzemnih voda, neke su od niza primedbi koje su građani i stručna javnost podneli u vezi ovog plana.

Sve je po zakonu, ali onom posebnom koji se odnosi na realizaciju izložbe EXPO. U skladu je i sa zaključkom Vlade koji je EXPO 2027 proglasio projektom od nacionalnog značaja – moglo se čuti od predstavnika Komisije za javni uvid.

Prilikom odbrane ovog prostornog plana, odnosno njegove IV faze, spomenut je i određeni zaključak Koordinacionog tima za praćenje međunarodne izložbe EXPO od 26. novembra 2024.

Kratak javni uvid, nepotpuna dokumentacija

Građani koji su podnosili primedbe žalili su se i da za ovaj prostorni plan nema ranog javnog uvida. Kao i da je javni uvid trajao 15 dana umesto 30.

Navodilo se da nije održana javna prezentacija plana. Kao i da dokumentacija na sajtu Agencije za prostorno planiranje nije bila kompletna.

Profesorka Danijela Milovanović Rodić koja je dobila reč tokom elektronske sednice ukazala je na nemogućnost uvida u dokumentacionu osnovu tokom trajanja javnog uvida. Odnosno da ona nije bila dostupna na sajtu Agencije za prostorno planiranje.

„Dokumentaciona osnova nacrta plana predstavlja hronološki sistematizovan skup materijala i dokumenata koji su korišćeni za izradu i na kojima se zasniva nacrt plana. Mogućnost uvida u dokumentacionu osnovu tokom javnog uvida je neophodna za razumevanje tekstualnog i grafičkog dela nacrta plana“, rekla je ona.

Takođe, prema njenim rečima, grafička dokumentacija plana formatirana je tako da onemogućava sagledavanje predloženog rešenja.

Zakon naknadno legalizovao faznost plana

Odluka o izradi prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona prvobitno je doneta 2018. Međutim, ona je 2022. izmenjena. Jedna od unetih izmena bila je ta da se ovaj plan može donositi fazno.

Prvobitni prostorni plan se odnosio samo na Nacionalni stadion. Izmenama iz 2022. godine, predviđene su i druge faze u skladu sa realizacijom drugih javnih namena od nacionalnog značaja.

Međutim, Božena Stojić iz organizacije Ministarstvo prostora je tokom elektronske sednice ukazala da je zakonski osnov, da se planska dokumenta rade fazno, stvoren godinu dana nakon odluke iz 2022.

„Zakon o planiranju i izgradnji je promenjen 2023. godine. Čitavih godinu dana kasnije je ušla u zakonski osnov mogućnost da se planska dokumenta rade fazno. Imate odluku koja je doneta da se ovaj plan radi fazno – bez zakonskog utemeljenja„, rekla je ona.

Ona je navela i da su čisto vodoizvorište i čista pijaća voda ono što je od „izuzetnog značaja“ za građane.

„Mi se ovde nismo dogovorili da je od ‘izuzetnog značaja’ za građane Srbije da se ukine vodoizvorište, da se gradi EXPO, stadion i tematski park“, rekla je Stojić.

Zašto se gradi na vodoizvorištu?

Jedna vrsta primedbi ticala se gradnje ovih objekata na prostoru vodoizvorišta. Odnosno zašto je izabran baš taj prostor.

Neku vrstu obrazloženja za to dao je Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje.

„To je nekada bila zona vodoizvorišta koja je izgradnjom varijante koju zovemo leva obala Save, i autoputa Miloš Veliki, krenula uslovno rečeno u urbanizaciju. I te zone sanitarne zaštite su korigovane. Sada je ovo Surčinsko polje previđeno za dalju urbanizaciju“, naveo je on.

On je rekao da zone sanitarne zaštite određuje Ministarstvo zdravlja. Kao i da su to promenjive kategorije, koje se mogu odrediti, čuvati, korigovati.

„Tako su ovde izvršene korekcije. Ovde je nekada bilo, pre 30 godina, Surčinsko polje viđeno kao zona u kojoj bi trebalo da se razvija vodosnabdevanje. Ali su drugim strateškim dokumentima, Strategijom upravljanja vodama do 2034, vodoprivrednom osnovom iz 2002. godine, određeni i drugi strateški pravci“.

On je naveo i da ovaj projekat ne ugrožava sistem vodosnabdevanja, da su korigovane zone sanitarne zaštite, tako da se gradi na području na kojem je dozvoljena gradnja.

Neće biti uklanjanja svih nelegalnih objekata?

U jednoj od primedbi se pozivalo i na deo u nacrtu plana gde se navodi da je Savski nasip ugrožen gradnjom i nelegalnim objektima.

Zbog toga je podnosilac primedbe tražio da se da vremenski okvir i plan za uklanjanje nelegalnih objekata. Kao i kontrola i sprečavaje buduće nelegalne gradnje.

Predstavnik Urbanističkog zavoda Beograda rekao je da deo koji se odnosi na vremenski okvir i plan za uklanjanje nije predmet tog plana.

Govoreći o ovom problemu, Đorđe Milić je kazao da fenomen bespravne gradnje godinama pokušava da se reši. U ovom konkretnom slučaju, on smatra da je potrebno izvršiti određenu redakciju (plana). Da stanovnici koji tu žive i obavljaju neke potrebe dobiju određeni tretman – bez obzira na status bespravnih objekata.

„Da ih kroz ovaj plan negde identifikujemo. Planski dokument to ne rešava, ali zarad analize postojećeg stanja, da se na neki način jasnije objasni“.

On je naveo da se u praksi, kada je potrebno da se nelegalni objekti izmeste zbog gradnje javnih objekata, predviđa odgovarajuća naknada.

Problem podzemnih voda

Jedna od primedbi odnosila se i na to da nedostaju konkretne tehničke mere za rešavanje problema visokog nivoa podzemnih voda, drenažnog sistema i stabilnosti temelja.

Navodi se da nije precizirana dubina i tip šipova u odnosu na karakteristike terena. Niti su navedene mere zaštite od podzemnih voda prilikom iskopa.

Stav obrađivača bila je da ova primedba nije osnovana. Predstavnik Urbanističkog zavoda je naveo da su u nacrtu plana prikazana geološko-inženjerska istraživanja koja su rešila problematiku za ovaj nivo planiranja. A da će u fazi projektovanja biti definisani zahtevani uslovi.

Određen broj primedbi odnosio se na prenamenu plodnog poljoprivrednig zemljišta. Navodilo se da je u pitanju zemljište visoke plodnosti.

Ni primedbe u vezi prenamene zemljišta, prema Urbanističkom zavodu, nisu osnovane.

Navodilo se da su u postupku prve tri faze plana dobijeni uslovi Ministarstva poljoprivrede. U njima se navodi u kojim slučajevim poljoprivredno zemljište može koristiti u druge svrhe.

Površine za izložbeni prostor veće od dozvoljenog?

Primedbe građana su se ticale i površina za samu izložbu EXPO. Naime, prema pravilima Međunarodnog biroa za izložbe, specijalizovane izložbe ogranizuju se na površini od 25 hektara.

Međutim, u bilansu površina u nacrtu prostornog plana (IV faza) stoji da je za izložbeni prostor E2, opredeljena površina od 83,15 hektara.

Ova primedba je odbačena kao neosnovana.

Kako je naveo predstavnik Urbanističkog zavoda, kompleks EXPO ne podrazumeva samo aktivnosti i sadržaje vezane za trajanje specijalizovane izložbe.

Selektivan planski osnov

Primedba je bila i da je planski osnov za izradu nacrta IV faze plan selektivno odabran. Da naizgled opravdava predloženo rešenje.

Ni u drugim planovima – Prostornom planu Republike Srbije, ni u regionalnom planu administrativnog područja Beograda – nije predviđen stadion, tematski park i pristaništa. U tim planskim dokumentima urbanizacija Surčinskog polja nije definisana kao cilj, jedna je od primedbi.

I ovde je stav bio da primedba nije osnovana.

Izradi ovog prostornog plana pristupilo se na osnovu odluke Vlade, kojom je projekat EXPO 2027 proglašen za projekat od značaja za Srbiju. Kao i na osnovu zaključaka koordinacionog tima za praćenje međunarodne izložbe EXPO.

Odluke i zaključci Vlade, te lex specialis za EXPO, više puta su spomenuti u odbrani rešenja predviđenih u IV fazu razvoja plana.