Kako je slučaj Atlantika i Štrausa otkrio da aplikaciju Signal i slanje poruka preko medija voli i privreda

Zajedno sa rešenjem kojim uslovno odobrava koncentraciju Atlantika i Štrausa na tržištu kafe, Komisija za zaštitu konkurencije juče je na svoj sajt postavila i rešenje iz decembra 2023. o povredi konkurencije koju su napravile dve kompanije.

Kako je navedeno u obrazloženju, Komisija je utvrdila da su ta privredna društva dogovorila i usaglašavala poslovnu strategiju direktnom ili indirektnom razmenom informacija u vezi sa cenovnom politikom i budućim veleprodajnim cenama mlevene kafe u Srbiji čime su zaključili restriktivni sporazum.

Obe kompanije kažnjene su sa 237,9 miliona dinara – 190,3 miliona Atlantik i 47,6 miliona Štraus.

Kako je otkriven sporazum

Komisija u rešenju kojim je izrekla kaznu objavila je i kako je otkrila dogovaranje. Kako se navodi, tokom maja i juna 2021. su sproveli analizu uslova konkurencije na tržištu trgovine na malo odrabranih prehrambenih proizvoda među kojima je bila i mlevena kafa.

Najpre je uočeno da postoji visok stepen korelacije između maloprodajnih cena dva brenda ovih kompanija (Grand Gold kafa 200g i Doncafe Moment 200g). Došlo je do istovremenog povećanja cena tih brendova početkom 2017. nakon čega cene kasnije nisu značajnije snižavane do kraja posmatranog perioda (kraj 2020.).

Potom se Komisija osvrnula i na izjavu direktora kompanije Štraus prema kojoj cena sirove kafe učestvuje sa više od 90% u ceni finalnog proizvoda pa je posmatrano i kretanje cena tih brendova u odnosu na kretanje cene sirove kafe na svetskom tržištu.

U rešenju se izdvaja da cena na svetskom tržištu kontinuirano pada u periodu 2017-2019. Sledeće godine dolazi do fluktuacija, a cena ide gore u 2021. Takođe, cene na kraju 2018. i tokom 2019. su bile najniže u poslednjih 10 godina.

„S obzirom na izrazito visok udeo cene sirove kafe u ceni finalnog proizvoda, pretpostavka je da se maloprodajne cene mlevene kafe i cene sirove kafe na berzi kreću u istom smeru, odnosno da postoji pozitivna korelacija u kretanju ovih cena. Međutim, analiza Komisije je pokazala da, za razliku od trenda cene sirove kafe, na tržištu Republike Srbije u periodu 2018. i 2019. godine nije došlo do smanjenja cene mlevene kafe posmatranih brendova. Tako su, suprotno očekivanom ishodu, rezultati korelacione analize pokazali, ne samo da cene sirove kafe na svetskoj berzi i maloprodajne cene u Republici Srbiji nisu bile uslovljene, već i da su se kretale u suprotnim smerovima“, navodi se u rešenju.

Drugim rečima, zaključeno je da cene na tržištu Srbije u tom periodu nisu uslovljene promenama cena sirove kafe na svetskom tržištu „već se formiraju pod dejstvom drugih faktora“.

Takođe se konstatuje da su obe kompanije u 2013, 2014. i 2016. beležile pad prodaje da bi od 2017. krenuo kontinuirani rast.

Komisija je analizirala i medijske nastupe predstavnika dve kompanije nakon 2017. i ocenila da postoji podudarnost u izjavama da neće doći do promena cena i da nakon tih izjava nije dolazilo ni do povećanja ni do menjanja cena.

Takve izjave, korelacija u cenama dva brenda i izostanak korelacije između cena brendova i svetske cene sirove kafe, kao i značajna promena koja se desila u poslovanju u uslovima povećanja cena, bili su ključni signal Komisiji da pokrene postupak.

„Komisija je osnovano pretpostavila da je kretanje maloprodajnih cena posledica koordinacije cenovne politike dva najveća učesnika na tržištu veleprodaje mlevene kafe u Republici Srbiji“, navodi se u obrazloženju. Zato je u septembru 2021. pokrenut postupak po službenoj dužnosti.

Predmet postupka bilo je utvrđivanje da li je došlo do postojanja sporazuma kojim kompanije usaglašavaju poslovnu strategiju u vezi sa promenama cena, a ne utvrđivanje dogovora o visini cene.

„Usaglašena praksa predstavlja koordinaciju učesnika na tržištu pri čemu učesnici na tržištu, bez postizanja klasičnog dogovora, svesno biraju da međusobno sarađuju kako bi izbegli rizike koje sa sobom nosi konkurencija. Restriktivni sporazumi naročito nastaju kao posledica razmene osetljivih, komercijalnih, strateški značajnih poslovnih informacija, bilo direktno ili indirektno, a što se smatra povredom konkurencije po cilju“, stoji u rešenju.

Komisija navodi da je utvrdila da su u predmetnom postupku korišćena oba mehanizma za razmenu osetljivih, komercijalnih, strateški značajnih poslovnih informacija – direktna i indirektna razmena.

„Direktna razmena informacija između konkurenata vršena je najčešće između zakonskih zastupnika, dok indirektna razmena predstavlja slanje signala i poruka putem medija. U situaciji u kojoj konkurenti aktivno „prate i osluškuju“ izjave za medije konkurencije, ove izjave mogu da budu sredstvo razmene

signala između konkurenta, koje na indirektan način pokazuju komercijalne strategije učesnika na tržištu. Na primer, ukoliko bi jedan konkurent poslao poruku preko medija da postoji mogućnost povećanja cena i ukoliko bi drugi konkurent kao odgovor potvrdio da je ovakvo povećanje cena potrebno (ili čak „neminovno“), na ovaj način bi mogli da se pošalju „ponuda“ i „prihvat ponude“ i da se usaglase stavovi oko nastupa na tržištu“, ističe Komisija.

Antimonopolsko telo se poziva i na praksu Upravnog suda da je razmena ove vrste informacija dovoljna da predstavlja povredu konkurencije po cilju i da je problematična sama po sebi. Takođe, ističe se i da je dovoljno postojanje samo jednog sastanka konkurenata na kojem se razmenjuju informacije o budućim cenama za postojanje sporazuma koji je restriktivan po cilju.

Nenajavljeni uviđaji u kompanijama

Komisija je pored prikupljanja javno dostupnih podataka izvela i nenajavljene uviđaje u poslovnim prostorijama kompanija. Predstavnici Komisije su napravili forenzičke kopije baza elektronske pošte i druge elektronske komunikacije sa računara i mobilnih telefona.

U prevodu, kopirana je i-mejl prepiska i prepiska putem SMS-a, vajbera, vocapa i drugih aplikacija.

Inače, Atlantik se žalio na ovakvo postupanje Komisije i tu je navedeno da je kopirana prepiska 11 lica iz kompanije u velikom obimu – 400.863 i-mejlova – gde, kako tvrde, nisu bile samo informacije o onome što istražuje Komisija već i druge informacije o poslovanju kompanije.

Međutim, ono što je posebno zanimljivo Komisija ističe u fusnosti rešenja:

„Uvidom u službeni mobilni telefon Siniše Daničića, zakonskog zastupnika društva Strauss Adriatic, utvrđeno je da postoji više aplikacija za razmenu poruka (WhatsApp, Viber, Signal, Telegram…). Uvidom u SMS poruke sa kontaktom Andrej Bele, predstavnikom Atlantic Grand-a pronađena je komunikacija o instalaciji Signal aplikacije (Signal je jedna od bezbednijih aplikacija koja omogućava enkripciju poruka, kao i nestajuće poruke koje se brišu nakon određenog vremenskog perioda)“, navodi Komisija.

Komisija se još samo jednom, pri kraju rešenja, ponovo osvrnula na komunikaciju putem aplikacije Signal.

„Konstatovan je kontinuirani direktan kontakt između predstavnika Stranaka u postupku, ali i prelazak sa komunikacije putem elektronske pošte na različite aplikacije koje imaju ugrađene opcije brisanja poruka, tako da se ne može tvrditi da nije bilo eksplicitne razmene informacija, već samo da o istoj nije pronađen direktan dokaz. Komisija je u tom smislu tumačila SMS poruke na službenom mobilnom telefonu Siniše Daničića sa kontaktom Andrej Bele, gde je pronađena komunikacija o instalaciji Signal aplikacije, koja je jedna od bezbednijih aplikacija koja omogućava enkripciju poruka, kao i automatsko brisanje poruka nakon određenog vremenskog perioda“, stoji u rešenju.

Signal nije kontroverzna aplikacija poput Skaja, ali nudi zaštićenu komunikaciju zahvaljujući enkripciji. To znači da su, kako se može videti na internetu, poruke između dva pošiljaoca „šifrovane u tranzitu“ odnosno zaštićene su kompleksnim kodom koji mogu da otključaju samo korisnici, koji imaju „ključ“. Korišćenje Signala kao i u slučaju drugih popularnih aplikacija nije protivzakonito.

Razmena „signala“

U svom rešenju, Komisija daje i pregled istorije odnosa dve kompanije koja je dovela do saradnje. Zanimljivo je da su pre 10 godina vladali potpuno drugačiji odnosi u odnosu na sadašnju situaciju kada dolazi do preuzimanja

Naime, u periodu 2012-2014. vladao je tzv. cenovni rat između dva konkurentna. Spuštanjem cena borili su se za kupce, a po svemu sudeći, obe strane su bile na gubitku.

Tu Komisija iznosi prve navode o međusobnoj komunikaciji konkurencije i da je bilo međusobnih telefonskih poziva. Komisija iznosi i dokaze iz 2014. o prepisci u kojoj se povrđuje da je obavljen razgovor sa konkurentom „koji će pratiti poskupljenje“, sa preciznim navođenjem procentualnog povećanja cena.

Iz prepiski se vidi i da je jedna kompanija imala uvid u cenovnik druge. Čak i da su jedni drugima to i slali, kao i da su se sastajali, na različitim nivoima.

Takođe, na više mesta Komisija konstatuje da su konkurenti na različite načine slali „signale“ drugoj strani kako će se ponašati, a pre svega putem medija. Komisija je to uočila u mejl prepiskama u kojima su se usklađivale poruke u intervjuima.

Prva priča o prodaji još 2012?

Komisija navodi u rešenju i da su kopije elektronske pošte pokazale da je početak ideje o prodaji Štrausa postojao još 2015. ali da se od toga odustalo tokom 2017. „i to par meseci nakon povećanja cena u februaru iste godine“.

Komisija konstatuje da su pregovori u tom periodu počeli u prvom delu 2016. Navode se primeri iz prepiski o sastanku čelnika kompanije, kao i prepiski koje ukazuju da rukovodstvo Štrausa nije u tom periodu bilo zadovoljno poslovanjem, a izražava se i bojazan oko eventualnog neuspeha dogovora – „Ukoliko ne bude išlo u željenom pravcu, oni će biti svesni koliko smo u problemima i mogu da nas gurnu još više, povrh ovog što već rade“, stoji u jednoj od prepiski.

Komisija ovde konstatuje da su konkurenti razmenjivali poslovno osetljive podatke i pre nego što su ušli u pregovore.

Zapravo, dalji tekst rešenja pokazuje da su prvi razgovori bili 2012. i da je nakon okončanja pregovora došlo do cenovnog rata 2013. i 2014. S druge strane, konstatuje se da 2017. prestaje prepiska oko prodaje ili zajedničkog ulaganja, ali da ovoga puta nije došlo do cenovnog rata.

Kontraargumenti

Inače, u rešenju se vidi da su dve strane pokušale da „pobiju“ tvrdnje Komisije da su bile u restriktivnom sporazumu ističući da nisu pravile dogovore i da su posvećene poštovanju zakona.

Takođe se ističu i tvrdnje da je Komisija pojedine dokaze prikupljala nezakonito, pa i za period koji nije obuhvaćen postupkom.

Dodaje se i da nedostaju dokazi, da dokazi ne potvrđuju da je bilo nedozvoljene razmene informacija i dr.

Atlantik se fokusira na Šimanovce Kako se može pročitati iz rešenja Komisije za zaštitu konkurencije o uslovnom odobravanju spajanja, Atlantik je bio taj koji je predložio uslove, među kojima je ključni da proda svoju fabriku. Zato i ne čudi što nisu protiv ovakvog rešenja komisije. Tea Triunović, rukovodilac odnosa s javnošću za Srbiju i Severnu Makedoniju u Atlantiku kratko nam je navela sledeće: „Atlantik je, naravno spreman za potpuno poštovanje navedenih mera, s istom motivacijom s kojom smo ušli u akviziciju, a to su sinergije koje kao jedinstveni sistem možemo ostvariti, a odnose se na formiranje regionalnog centra za razvoj kafe u Šimanovcima“.