Kako je tekla pravna borba zbog rušenja u Savamali: Presuda Evropskog suda u Strazburu objavljena u Službenom glasniku

Srbija je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu izgubila još jednu tužbu. Ovoga puta, kako je objavljeno u najnovijem Službenom glasniku, protiv domaćeg preduzeća Iskra doo iz Beograda. Predstavku pomenutom sudu preduzeće je podnelo 2021. godine. Presudu je Evropski sud doneo ovog novembra. I to zbog rušenja u Savamali, odnosno zbog gradnje Beograda na vodi.

U presudi, koja je sada objavljena u Službenom glasniku (5. decembra), sud je utvrdio da je pritužba dopuštena. I da Srbija mora da isplati Iskri doo, u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude, 6.000 evra. Kao i da po isteku tog roka, mora da plati običnu kamatu na ove iznose po stopi koja je jednaka najnižoj stopi Evropske centralne banke uz dodatak od tri procentna poena. U presudi se navodi i da se „odbacuje preostali deo zahteva kompanije podnosioca za pravičnim zadovoljenjem“.

Inače, Iskra doo tražila je isplatu 4,43 miliona evra na ime materijalne štete. Istovremeno, traženo je i 220.000 evra za nanetu nematerijalnu štetu. Kao i 11.873 evra na ime troškova za sudske postupke vođene pred domaćim i Evropski sudom.

U presudi se kaže da je Iskra doo podnela predstavku zbog uništenja i zaplene imovine ove kompanije.

Otkud Iskra u Savamali

Kako piše, Iskra doo je osnovana još 1946. godine kao preduzeće u državnom vlasništvu. Tokom 1964. godine preduzeće je transformisano u društveno.

„Tokom 1964. kompanije je podigla zgradu u Hercegovačkoj ulici broj 4-6, u beogradskom naselju Savamala i to na zemljištu koje je već koristila u poslovne svrhe. Predmetno zemljište je takođe bilo u društvenom vlasništvu, a kompanija podnosilac ga je koristila u kontinuitetu, kako pre tako i nakon postavljanja ograde. Kompanija je, pritom, dobila dozvolu za građevinske radove od opštinskih vlasti“, stoji u objavljenoj presudi.

Tokom 2010. kompanija je zajedno sa svojom celokupnom imovinom prodata privatnom investitoru. Nastavila je da posluje kao doo u privatnom vlasništvu i da koristi zemljište u Hercegovačkoj koje je već bilo pretvoreno iz društvene u državnu svojinu.

Osmog maja 2015. godine ograda je srušena i to bez prethodnog obaveštenja kompaniji koja je vlasnik preduzeća. Tačno mesec dana kasnije, Iskra doo je podnela parničnu tužbu Prvom osnovnom sudu protiv kompanija Milenijum tim i Beograd na vodi. U toj tužbi navedeno je da je Beograd na vodi angažovao Milenijum tim da sruši ogradu.

„Kompanija je zato zatražila od suda da utvrdi, između ostalog, da je došlo do mešanja tuženih kompanija u uživanje njene imovine i da naloži dvema pomenutim kompanijama da ogradu obnove i da se uzdrže od daljeg mešanja u njenu imovinu“.

Rušenje ograde

„Dvadesetak dana kasnije, zaposleni u Milenijum timu zauzeli su deo zemljišta koje je koristila Iskra u Hercegovačkoj ulici. Oni su dovezli i mašine potrebne za postavljanje sopstvene privremene ograde i odmah počeli sa izvođenjem građevinskih radova. Zbog toga je jula 2015. Iskra doo izmenila parničnu tužbu i uključila u nju i ove događaje“, navodi se u presudi.

Septembra naredne godine, opštinske vlasti poništile su dozvolu kompanije Iskra za postavljanje ograde. Zbog ovoga, ona je podnela tužbu povodom te odluke. „Po svemu sudeći, drugostepeni postupak je i dalje u toku“, navodi se u presudi.

Maja 2017, Privredni sud u Beogradu presudio je da su tužene kompanije zaista „smetale državinu na zemljištu kompanije Iskra. Međutim, on je odbio tužbeni zahtev da se tuženima naloži da se uzdrže od daljeg smetanja državine i da vrate državinu u pređašnje stanje“.

Jula iste godine, Privredni apelacioni sud je delimično potvrdio prvostepeno rešenje, čime je potvrđen nalaz o smetanju državine kompanije Iskra. Ipak, „poništio je rešenje u delu koji se tiče odbijanja da se tuženim kompanijama naloži da se udrže od bilo kakvog daljeg smetanja državine i da vrate državinu firmi Iskra“, piše dalje u presudi.

To je Privredni sud u Beogradu naložio kompanijama Milenijum tim i Beograd na vodi januara 2019. i to pod pretnjom novčanim kažnjavanjem. To rešenje, međutim, preinačio je Privredni apelacioni sud aprila iste godine. Sud nije prihvatio argument koji je iznela kompanija Beograd na vodi da ne postoje dokazi koji nju povezuju sa smetanjem državine.

Sudske zavrzlame

„Naprotiv, sud je priznao iako samo u svom obrazloženju, da su ove tužene kompanije smetale državinu Iskre doo. Ipak, odbio je zahtev da se tužene kompanije uzdrže od daljeg smetanja i da vrate državinu u pređašnje stanje. Sud je objasnio da je obično pravna posledica ovakvog čina upravo naređivanje prekida svakog daljeg smetanja i vraćanje državine u pređašnje stanje. Međutim, kako to nije bilo moguće iz pravnih ili faktičkih razloga, takav zahtev je odbijen. Vraćanje državine u pređašnje stanje je postalo nemoguće, utvrdio je sud, jer bi to bilo suprotno zakonu“.

U presudi stoji da je dozvola iz 1964. godine poništena čime bi ponovna izgradnja ograde bila kršenje te odluke. A vraćanje zemljišta u posed Iskri doo suprotno Uredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda-Područje priobalja reke Save za projekat Beograd na vodi…

Juna 2019. na ovu odluku Privrednog apelacionog suda Iskra je izjavila ustavnu žalbu Ustavnom sudu, pozivajući se na pravo na pravično suđenje i pravo na mirno uživanje imovine. Godinu dana kasnije, Ustavni sud je odbacio ovu žalbu utvrdivši da su poštovane garancije pravičnog suđenja.

Pošto su iscrpljeni pravni lekovi u Srbiji, Iskra doo je podnela tužbu Evropskom sudu.

U presudi stoji i da su 25. aprila 2016. godine u naselju Savamala srušeni i drugi objekti, uključujući i nekoliko zgrada koje je koristila Iskra doo.

„Čini se da je istraga o tim događajima još uvek u toku“, stoji, između ostalog u presudi objavljenoj u Službenom glasniku.