Kako je vlasnik staklare Paraćin preživeo „jednu od najtežih“ godina: U Srbiji u gubitku, ali sa više radnika
Prošle godine, prihod Staklare Hrastnik je pao za trećinu, sa 90 na 61 milion evra, a broj zaposlenih je smanjen za 65.
„Prošla godina bila je jedna od najzahtevnijih u poslednjoj deceniji za Staklaru Hrastnik“, počeo je predgovor godišnjeg izveštaja za prošlu godinu, koji je napisao Peter Čas, direktor kompanije iz Hrastnika. Njega je nedavno na čelu firme nasledio Kristijan Freba. Prihod grupe, koja je u vlasništvu Igora Laha preko kompanije Vajder, smanjen je za trećinu na 61,4 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna prodaja bila je samo neznatno veća nego u 2020. godini, koju je obeležila pandemija koronavirusa.
Staklara Hrastnik pad prodaje vidi u dva faktora. Prvi je hlađenje ekonomije i rezultirajuće smanjenje porudžbina (redovnih) kupaca ambalažnog stakla. To uključuje boce i tegle za hranu, tečnosti, začine, kupke i drugo, parfeme i drugu kozmetiku, kao i staklene čepove.
Drugi je pokretanje nekoliko novih proizvodnih pogona širom Evrope. „Mnogi proizvođači stakla započeli su investicione cikluse u nove proizvodne kapacitete 2022. Tada je potražnja na tržištu premašivala ponudu“, navode u svom godišnjem izveštaju.
Kupci koče
Evropsko tržište ambalažnog stakla suočava se sa usporavanjem potražnje od 2023. „Pre toga, tržište se suočavalo sa viškom potražnje, tako da je ovaj skok bio još dramatičniji“, saopštila je staklara. Ona je zato prošle godine radila sa samo 60 procenata kapaciteta.
Takođe, pominju pritisak na cene i uslove plaćanja. To je dovelo do toga da su svi glavni kupci snizili cene u martu prošle godine „u skladu sa tržišnim očekivanjima“. Najveća prodajna tržišta grupe ostaju Italija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Španija i balkanske zemlje (Hrvatska, BiH i Srbija).
Operativni profit grupe (EBITDA) iznosio je 14,3 miliona evra, što je pad od 59 odsto u odnosu na 2023. godinu. Neto profit iznosio je 0,8 miliona evra.
„Ostvarena marža EBITDA od 23,2 odsto i dalje prevazilazi prosek industrije i ukazuje na to da je razvojni poslovni model kompanije održiv, dok je pad ključnih indikatora direktan rezultat značajnog pada tražnje na međunarodnim tržištima, koji traje od kraja 2023. godine“, naveo je Čas.
Krajem prošle godine kompanija je imala oko 500 zaposlenih, od kojih su polovina bila stranci iz Srbije, BiH, Hrvatske, Poljske, Egipta, Rusije i Italije.
Novi projekti, ali neki zaposleni ponovo na čekanju
Ove godine, staklara planira da poboljša svoju finansijsku sliku, ponovo poveća prihode na 75 miliona evra i 4,3 miliona evra neto dobiti. Očekuje se da će se broj zaposlenih dodatno smanjiti na 483.
U godišnjem izveštaju se navodi da su prošle godine stekli 210 novih razvojnih projekata, koji će „značajno uticati“ na prodaju u 2025. Očekivali su i da će još 40 biti dogovoreno u prvim mesecima ove godine. Što se tiče novih poslova, kompanija se uglavnom fokusira na prodaju premium ambalaže za vino i žestoka pića.
Kompanija ne objavljuje kako su se pokazali u prvoj polovini ove godine. Kažu da ne komentarišu polugodišnje rezultate. Početkom juna, 180 od njihovih oko 500 zaposlenih dobilo je naređenje da rade skraćeno, 36-časovno radno vreme tokom tri letnja meseca.
„Ovo je privremeno prilagođavanje trenutnoj situaciji, a naša glavna briga ostaje očuvanje radnih mesta“, kažu iz kompanije. Ona pod novim rukovodstvom priprema strategiju sa ciljem jačanja lokacije u Hrastniku.
Srpska sestra
U oktobru 2022. godine, Lahova Vajder grupa je preuzela i Srpsku fabriku stakla (SFS) u Paraćinu, u Srbiji. To je sada sestrinska kompanija staklare Hrastnica. Nakon preuzimanja, kompanija je izdvojila oko 50 miliona evra za zamenu peći za staklo.
Prošle godine je ostvarila 1,9 milijardi dinara prihoda (oko 16,7 miliona evra po trenutnom kursu) i neto gubitak od 796 miliona dinara (oko sedam miliona evra). Godinu ranije je imala oko 19,6 miliona evra prihoda i gubitak od 4,6 miliona evra. Međutim, kompanija je prošle godine povećala broj zaposlenih sa 190 na 310.
Andreja Lončar, novinarka Forbes