Kako pokrenuti sopstveni posao?

Svaki dan hiljade ljudi u Srbiji razmišljaju o istoj stvari. Žele nešto svoje. Svoj posao. Žele slobodu odlučivanja. Žele da njihov trud i znanje rade za njih, a ne za nekog drugog. Ali, između te želje i njenog ostvarenja stoji mnogo više od same ideje.

Put od zamišljanja do realizacije uspešnog posla nikada nije pravolinijski. On krivuda, vraća se, ponekad vodi u ćorsokake. Ipak, postoje određeni koraci koji taj put čine jasnijim i prohodnijim.

Zašto većina nikada ne krene u svoj posao

Strah od nepoznatog parališe više nego bilo šta drugo. Pitanja se množe: Da li imam dovoljno novca? Šta ako ne uspem? Hoću li moći da izdržavam porodicu dok se posao ne ustali?

Ova pitanja nisu pogrešna. Naprotiv, ona su znak zdrave doze opreza. Problem nastaje kada ta pitanja postanu izgovor za večito odlaganje.

Istina je jednostavna. Nikada nećete imati sve odgovore pre nego što krenete. Niko ih nije imao. Svaki uspešan preduzetnik u Srbiji počeo je sa nepotpunom slikom i dopunjavao je usput.

Jedinstvena kombinacija koja pravi razliku

Postoje tri elementa bez kojih pokretanje posla nema smisla. To su ljudi, poslovna prilika i resursi (sredstva). Svaki od ovih elemenata mora postojati, ali njihova važnost nije jednaka.

Ključni faktor uspeha preduzetničkog poduhvata svakako je čovek, odnosno preduzetnik i tim ljudi koji ga okružuju. Možete imati savršenu ideju i neograničen budžet, ali bez pravih ljudi rezultat će izostati.

Poslovna prilika mora imati tržišnu opravdanost. To znači da mora postojati dovoljno veliko tržište zainteresovano za kupovinu određenog proizvoda ili usluge. Zvuči očigledno, ali iznenađujuće mnogo početnika zanemaruje ovaj korak.

Što se tiče resursa, jedno od najčešćih pogrešnih shvatanja među budućim preduzetnicima je da prvo treba imati sva sredstva na broju, pogotovo novac, kao preduslov uspešnog poduhvata. Stvarnost je drugačija. Za dobre poslovne prilike, po pravilu, uvek se pronađe novac.

Istraživanje pre svega

Pre nego što uložite prvi dinar, morate razumeti okruženje u kojem poslujete. Svako tržište je složeno i čine ga različiti tipovi potrošača. Ko su vaši potencijalni kupci? Šta ih muči? Kako trenutno rešavaju problem koji vi želite da rešite?

Konkurencija nije neprijatelj. Ona je izvor dragocenih informacija. Proučite šta drugi rade dobro, a gde greše. Vaša prednost može proizaći upravo iz njihovih slabosti.

Razgovarajte sa potencijalnim kupcima. Ne sa prijateljima i porodicom koji će vas podržati bez obzira na sve, već sa stvarnim ljudima koji bi trebalo da plate za vaš proizvod ili uslugu. Njihove povratne informacije vrednije su od bilo koje teorijske analize.

Poslovni plan kao mapa puta

Mnogi preziru pisanje poslovnog plana. Smatraju ga birokratskom preprekom ili akademskom vežbom bez praktične vrednosti. Greše.

Poslovni plan nije dokument koji pišete samo za banku ili investitore. Pre svega, pišete ga za sebe. On vas primorava da razmislite o aspektima posla koje biste inače preskočili.

Standardni sadržaj poslovnog plana obuhvata nekoliko ključnih celina. Rezime direktno odražava suštinu preduzetničkog poduhvata i piše se na kraju, iako stoji na početku dokumenta.

Deo o proizvodu ili usluzi mora jasno predstaviti prednosti u odnosu na konkurenciju. Šta vas čini drugačijim? Zašto bi neko izabrao baš vas?

Marketinški plan sadrži podatke o kupcima, konkurenciji i grani kojoj posao pripada. Strategija konkurentnosti uključuje strategiju cena, pozicioniranje na tržištu i plan promotivnih aktivnosti.

Finansijski plan je možda najvažniji deo. Koliko vam treba novca za početak? Koji su mesečni troškovi? Kada očekujete prve prihode? Kada ćete dostići tačku rentabilnosti (pokrića troškova)?

Pravna forma kao temelj

Česta dilema kod budućih poslovnih poduhvata tiče se izbora pravne forme. Da li registrovati preduzetničku radnju ili privredno društvo?

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda. Registruje se na neodređeno ili određeno vreme. Ključna stvar koju morate znati je da preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, a u tu imovinu ulazi i ona koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Može biti ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću (DOO) ili akcionarsko društvo. Osniva se osnivačkim aktom koji ima formu odluke ako društvo osniva jedno lice, ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica.

Za većinu početnika, društvo s ograničenom odgovornošću nudi najbolji odnos između zaštite lične imovine i administrativne jednostavnosti. Ipak, svaka situacija je specifična i zaslužuje pojedinačnu analizu.

Praktični koraci za registraciju

Kada donesete odluke o pravnoj formi, poslovnom imenu i pretežnoj delatnosti, vreme je za zvaničnu registraciju.

Prvi korak odvija se u Agenciji za privredne registre (APR). Procedura registracije privrednog subjekta prilično je jednostavna. Sa registracijom osnivanja istovremeno dobijate matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB) i broj osiguranika zdravstvenog osiguranja.

Drugi korak je izrada pečata. Iako se njegova obavezna upotreba smanjuje zakonodavnim izmenama, pečat je i dalje potreban za određene procedure i u nekim bankama.

Treći korak podrazumeva otvaranje računa kod poslovne banke. Uporedite uslove koje nude različite banke. Mesečne naknade, provizije za transakcije i kvalitet elektronskog bankarstva značajno se razlikuju.

Četvrti korak je podnošenje poreske prijave nadležnoj poreskoj upravi radi evidentiranja.

Poslovno ime koje se pamti

Poslovno ime nije samo formalnost. Ono je prvi utisak koji ostavljate na potencijalne kupce.

Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva. Naziv je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih.

Birajte ime koje je lako izgovoriti, zapamtiti i napisati. Proverite da li je internet domen sa tim imenom dostupan. U digitalnom dobu, prisustvo na internetu nije stvar izbora, već potreba.

Sedište i poslovni prostor

Sedište je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem poslovnog subjekta. Ne mora nužno biti isto što i poslovni prostor gde se obavlja delatnost.

Prostor u kome se obavlja delatnost mora da ispunjava propisane uslove. Kod određenih delatnosti potrebno je pribaviti saglasnosti pre početka rada. To uključuje akt nadležnog organa o utvrđivanju ispunjenosti propisanih uslova u pogledu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zaštite životne sredine, sanitarno-higijenskih uslova i drugih propisanih uslova.

Dobra vest je da postoje delatnosti za čije obavljanje nije potreban poseban prostor. To su delatnosti koje se mogu obavljati kod naručioca posla ili od mesta do mesta, poput postavljanja, popravke ili montaže.

Veličina i obaveze

Pravna lica razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika. Kriterijumi za razvrstavanje uključuju prosečan broj zaposlenih, poslovni prihod i prosečnu vrednost poslovne imovine.

Ova klasifikacija određuje obim administrativnih obaveza. Mikro i mala pravna lica imaju pojednostavljene zahteve u pogledu finansijskog izveštavanja. To smanjuje troškove i oslobađa vreme za ono što je zaista važno, a to je izgradnja posla.

Kada je pravi trenutak da se pokrene sopstveni posao

Ne postoji savršen trenutak za pokretanje posla. Postoji samo trenutak kada ste dovoljno spremni i dovoljno odvažni da napravite prvi korak.

Spremnost ne znači da imate sve odgovore. Znači da ste obavili pripremu, razumete rizike i spremni ste da se nosite sa neizbežnim izazovima.

Pokretanje sopstvenog posla nije za svakoga. Zahteva upornost, prilagodljivost i sposobnost da nastavite čak i kada sve ukazuje na to da bi trebalo da odustanete.

Ali, za one koji osećaju tu unutrašnju potrebu da stvore nešto svoje, koji ne mogu da zamisle da ceo život rade za tuđe snove, pokretanje posla nije samo mogućnost. To je neminovnost koja čeka svoj trenutak.

Taj trenutak je možda upravo sada.