Kako posluju teretane u Srbiji: Ne dižu samo tegove, već i zarade
Malo tegova, malo traka za trčanje i mnogo ljudi koji pokušavaju da ispune svoje novogodišnje odluke do leta. Ipak, iza tegova i fitnes estetike krije se ozbiljan biznis koji ostvaruje milionske prihode.
Pogledali smo finansijske izveštaje nekoliko velikih fitnes centara, a ukupni prihodi pojedinih mere se u stotinama miliona dinara, dok neto dobiti pokazuju da teretane nisu samo prostor za trening već i profitabilan posao.
Kako posluju
Kako posluju najveći fitnes centri u Srbiji najbolje se vidi kroz njihove finansijske izveštaje. Ti izveštaji ukazuju na značajne razlike, kako u obimu poslovanja, tako i u profitabilnosti. Treba napomenuti i da deo kompanija još nije objavio rezultate za 2025. godinu, zbog čega su u analizi korišćeni poslednji dostupni podaci. Odnosno, podaci za 2024. godinu.
Među centrima koji još nisu objavili izveštaje za 2025. nalaze se Sportska akademija Kočović i Athletic Sport, te smo njihovo poslovanje posmatrali kroz rezultate ostvarene u 2024. godini.
Sportska akademija Kočović je u 2024. ostvarila prihod od 310,4 miliona dinara, uz neto dobit od 27,2 miliona.
Nešto slabije rezultate u odnosu na pomenutu teretanu u istom periodu ostvarila je firma Athletic Sport (lanac teretana poznat pod brendom Athletic‘s Gym). Prema podacima iz finansijskih izveštaja, kompanija je u 2024. zabeležila prihod od 198,9 miliona dinara i neto dobit od 17 miliona.
Ko sada prednjači
Kada je reč o poznatim teretanama koje su objavile finansijske izveštaje za 2025. godinu, kompanija Non Stop Fitness prednjači po neto dobiti u odnosu na druge velike lance. U prošloj godini ostvarila je dobit od 22,8 miliona dinara, uz ukupne prihode od 583,3 miliona dinara.
Sledeća po visini neto dobiti jeste Ahilej Sport Team sa 6,1 milion dinara i 665,2 miliona dinara ukupnih prihoda u 2025.
Kada je reč o sportskim udruženjima, Sportsko udruženje Planet gym&fitness, ostvarilo je ukupne prihode od 6,4 miliona, dok je neto višak prihoda nad rashodima iznosio 157.000 dinara. Ovi podaci su lošiji u odnosu na prethodnu godinu, s obzirom na to da je u 2024. neto višak prihoda nad rashodima iznosio 327.000 dinara.
Nešto drugačija situacija je kod Bodi bilding i fitnes sportskog udruženja Mega Gym koje je u 2025. godini imalo 5,6 miliona ukupnih prihoda, dok je neto višak prihoda nad rashodima bio 45.000 dinara. Ovo predstavlja značajan pomak u odnosu na 2024. godinu, kada je udruženje imalo gubitak, odnosno višak rashoda nad prihodima od 4,5 miliona dinara.
| Teretana | Pravna forma | Ukupni prihodi (u dinarima) | Neto dobit/Neto višak prihoda nad rashodima (u dinarima) | Šifra delatnosti |
| Sportska akademija Kočović | d.o.o. | 310,4 miliona (2024) | 27,2 miliona (2024) | Ostale sportske delatnosti |
| Athletic Sport | d.o.o. | 198,9 miliona (2024) | 17 miliona (2024) | Delatnost fitnes klubova |
| Non Stop Fitness | d.o.o. | 583,3 miliona | 22,8 miliona | Delatnost fitnes klubova |
| Ahilej Sport Team | d.o.o. | 665,2 miliona | 6,15 miliona | Delatnost sportskih klubova |
| Sportsko udruženje Planet gym&fitness | Udruženje | 6,4 miliona | 157.000 | Ostale sportske delatnosti/Trgovina na malo pićima u specijalizovanim prodavnicama |
| Bodi bilding i fitnes sportskog udruženja „Mega Gym“ | Udruženje | 5,6 miliona | 45.000 | Delatnost sportskih klubova |
Poslovni model velikih
Iza ovih brojki stoji složen model poslovanja, različiti izvori prihoda i stalna potreba za prilagođavanjem tržištu. Kako zapravo funkcioniše biznis i šta ga čini održivim?
Trener i vlasnik fitnes centra Be Fit Dejan Halaj teretane deli na tri vrste – velike lance teretana, teretane manjeg obima (dve do pet teretana u lancu) i samostalne fitnes centre. I od tog koncepta zavisi koji su glavni izvori prihoda.
Razgovor smo počeli od onih najbrojnijih – lanaca koji poseduju više od 10 objekata.
„Takve teretane imaju više različitih vidova finansiranja, ali da kažemo da su 80% članarine. Prednost lanaca je što u okviru jednog svog koncepta, članarina važi za svaki objekat i samim tim su objekti umreženi i tako funkcionišu. Šta to znači? U jednom mesecu će 100 klijenata da uplati članarinu kada je neka akcija i to će se ‘razliti’ i na ostale fitnes centre i samim tim pokrivaju se i oni centri koji funkcionišu malo slabije“, objašnjava Dejan.
Ističe i da tome dosta doprinosi i sistem Fitpass-a.
„Tu je naplata objedinjena. Kroz članarinu, kroz Fitpass, dele se određeni prihodi teretanama i tu najveći kolač, naravno, uzimaju one teretane koje imaju najviše objekata“, objašnjava.
Šta je sa srednjim i manjim teretanama
Kada je reč o srednjim teretanama (više od pet objekata), Dejan ističe da je i njima glavni izvor prihoda članarina.
„Njima je prihod od članarina recimo 60%, dok su 40% prihodi od trenera. To znači da trener može držati personalne treninge, može držati neki vid vođenih ili neki vid grupnih treninga. Svi treneri koji rade, određeni procenat daju teretanama. Odnosno, teretane u dogovoru sa trenerima određuju kako će da ih plaćaju. Oni su dodatni izvor, njih ne računamo pod članarine, već kao dodatni izvor prihoda“, priča Dejan.
Malim tipovima teretana, odnosno firmama koje poseduju samo jedan objekat, teško je da opstanu i samim tim funkcionišu po sistemu 50-50%.
„50% su izvori prihoda od članarine, a 50% je sam trener koji na svoju inicijativu radi treninge i dovodi ljude. Tu je, samim tim što je 50-50, borba veća i teže je opstati. Ljudi se vezuju za trenere i samim tim, ukoliko dođe do nekih nestabilnih situacija, na primer smene trenera, ta teretana ili fitnes centar je na veoma tankom ledu. Dakle, da bi opstala dalje, mora da ima dobru zamenu. Ima više stvari koje utiču na sam rad“, objašnjava Dejan.
„Manje teretane mogu da opstanu samo ako imaju priču“
Iz prve ruke, Dejan priča na koji način male teretane mogu da konkurišu velikim lancima teretana, kada je reč o ceni, prostoru, lokaciji i organizaciji.
„Šta je prednost malog fitnes centra? Prednost je što možeš da budeš autentičan. Moraš da imaš svoju priču. Samim tim što si autentičan i imaš svoju priču, već si izgradio određeno ime ako traješ i uspeo si da istraješ više od pet godina, već si stvorio neko ime. Kada si stvorio ime, sledeći zadatak koji imaš jeste da stvoriš brend. Ako radiš dobro, zaradićeš za svoju satnicu, ali ako si uspeo da napraviš brend, zarađićeš i kada ne radiš“, objašnjava on.
Dejan je dodao da to znači da će ljudi koji ne treniraju u toj teretani „kad-tad doći“.
„Ne moraju svi odmah da treniraju kod tebe da bi automatski imao zaradu od njih sada. Ali kroz neki svoj eksterni projekat koji radiš, kao što i ja sada radim, organizujem dodatne sportske događaje, ti drugi ljudi će doći i pratiće te. To je ta varijanta kada polako počinješ da praviš brend“, objašnjava Dejan.
Od čega još zavisi biznis
Mnogo je faktora koji utiču na to da li će ova vrsta biznisa biti održiva.
„Ima mnogo različitih aspekata sa kojih možemo da sagledamo situaciju – da li je lokal u tvom vlasništvu ili je pod zakupom, koliko imaš zaposlenih i na osnovu toga imaš projkeciju koliko imaš članarina i koliki obrt moraš imati“, ističe.
On je objasnio i da je u tom smislu najbolje pričati o srednjim teretanama, onim kojih ima između pet i deset.
„Ako na primer teretana ima 500 kvadrata, ona mora imati minimum 10 zaposlenih. Mora da ima trenera u smeni i nekog za pultom. Da bi mogla da opstane, mora da ima nekih 100 klijenata. Da bi oni mogli da primaju platu, da bi mogli da se plaćaju porez i doprinosi za svakog, moraju da imaju 100 klijenata na članarinama da bi to moglo da funkcioniše“, navodi.
Uticaj, takođe, ima i period sezone.
„Kada je sezona, teretane su krcate. Kada nije sezona, a to su oni periodi oko Nove godine, početak školske godine, letnji odmori, tada teretane generalno rade sa 50% smanjenih kapaciteta. Da bi takve teretane mogle da opstanu, moraju konstantno da prave nove izazove, da menjaju koncept, ulažu u opremu, kako bi privukle nove klijente koje će ‘popuniti rupe’“, kaže Dejan.
Manji fitnes centri svode se na pravljenje kolektiva.
„Ja od mog fitnes centra pravim određeni kolektiv – da to bude priča. Sve se u suštini svodi na pravljenje koncepta. To je fitnes centar u koji ljudi dolaze, ne samo na trening, već i da se druže i porade na sebi. Sada nije dovoljno praviti samo treninge. Sada moraš da praviš atmosferu, tim, priču. Oni ne dolaze samo zbog treninga, oni dolaze zbog emocije. Tu su i mnoga prijateljstva nastala. Njima je to u suštini druga kuća“, zaključuje Dejan.