Kako se utišao glas privrede: Ovo su biznismeni kojih gotovo da više nema u javnosti

Sastanci u Nemanjinoj 11, Palati Srbija, nekada i do kasno u noć. Najistaknutiji privrednici, naročito od globalne krize 2008. godine, od države su mnogo tražili. Manje poreze, niže kamate, drugačije zakone. Jednom rečju – bolje uslove poslovanja. Vlast ih je angažovala kao savetnike, uključivala u pisanje programa, a mediji svakodnevno anketirali kako ocenjuju i šta preporučuju.

Deceniju i po kasnije, mnoge od njih nismo dugo videli niti čuli. Reklo bi se da ih nadležni, pa i novinari, sve ređe pitaju za mišljenje. Javnih sastanaka vlasti sa domaćim krupnim kapitalom, skoro da nema. A i ako se dese – nekad poznatih lica na njima nema.

Mnogi su u penziji, biznis su poverili naslednicima. Deo i dalje uspešno radi. Poneko je i osuđen.

Forbes Srbija donosi listu domaćih privrednika koji su se, manje ili više, povukli iz javnosti.

Branislav Grujić

Sasvim moguće zahvaljujući duhu današnjeg novinarstva, tek ko se na internetu raspituje o Branislavu Grujiću, naići će poslednjih godina na odrednicu da je – muž Branke Nevistić. Deceniju i po ranije bilo je teško zamisliti da je ovom privredniku potrebna apozicija. Iako posluje podjednako, ako ne i uspešnije nego tada, razlika je u prisutnosti u javnosti.

Kao član poslovnog udruženja Privrednik, osnivač i suvlasnik PSP Farman Holdinga, Branislav Grujić je branio i borio se za interese privrede. Kompanija u kojoj poseduje 50 odsto, danas ima svoje mesto u polju novih tehnologija u građevinskoj industriji. Kroz mrežu predstavništava i zavisnih kompanija Holding posluje na teritoriji Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine, Belgije, Italije, Velike Britanije i Srbije.

Stoje iza 200 završenih objekata. U Beogradu svi znaju za Vest 65, ali i novu železničku stanicu. Pre dve godine, posle pauze od 10, dao je intervju Nedeljniku. Komentarišići prethodnu vlast rekao je da je njen problem, između ostalog, bilo što su se najviše bojali ljudi koji rade i zarađuju.

Na pitanje da li zaista veruje da je danas bolje, Grujić je rekao: „Najvećim delom, ono za šta smo se mi u poslovnom ambijentu zalagali do 2012, danas je rešeno. Uvek ima šta da se poboljša. Uvek“.

Toplica Spasojević

Toplica Spasojević je poznat kao osnivač ITM Holdinga, koji je bio lider u distribuciji, logistici i proizvodnji. Sarađivali su sa svetski poznatim firmama i brendovima, kao što su: Soni, Najk, Žilet, Loreal, Tomi Hilfiger, Simens… Bavili su se ugljem, čelikom, petrohemijskim proizvodima, repromaterijalima i opremom za pivarsku i prehrambenu industriju.

Danas je član u tri nadzorna odbora – Farmalogistu, Đenerali osiguranju i Valjaonici bakra Sevojno. U ime privrede je prethodnih godina nebrojeno puta istupao. Ranije mnogo češće nego danas.

„Okolnosti se menjaju“, odgovara Toplica na pitanje Forbes Srbija zašto se utišao glas biznisa. „Novi su trendovi u poslovanju. Ono što je nekada bilo važno, danas više nije. Danas je važna politika i dominira čitavim sistemom. Mi smo svi van politike, nismo mnogo zanimljivi. Javna preduzeća su mnogo interesantnija i njima se bave. Politika dominira ekonomijom i verovatno se problemi rešavaju jedan na jedan“.

Aktuelna vlast je mandat, prvi, započela dijalogom sa najvećim privrednicima u zemlji. Održana su dva veća sastanka i skupovi tog tipa se više nisu ponavljali.

„Veliki zapadni sistemi dolaze direktno kod političara”, dodaje Spasojević. „Postoje i strane komore i udruženja, rade dosta profesionalno. Tu je NALED, koji je u funkciji stvaranja boljih uslova. Tu je i PKS, koji na neki način zastupa državne interese. Nezavisnih preduzetnika i biznismena je sve manje i ne mogu da ostanu nezavisni u ovakvim uslovima. Ne verujem da bi u Srbiji mogao da se stvori jedan Ilon Mask. Kopaonik biznis forum je možda poslednje mesto gde se čuje glas privrede i mladih preduzetnika. Na zapadu je politika sredstvo za uspešnu privredu, a kod nas je politika važna sebi i sama sebi svrha“.

Bogoljub Karić

Privrednik je skoro pola veka. Sa braćom je u garaži, u Peći, još 70-tih pokrenuo radionicu za izradu motika, ašova i plugova. Osnovali su firmu Tehničar, a potom Kosovo univerzum. Prerasli su u kompaniju Braća Karić, a potom u BK grupu.

Bogoljub Karić je 1998. bio ministar bez porftelja, a trku za predsednika Srbije trčao je 2004. godine ispred svoje stranke Pokret snaga Srbije. I tada je verovatno bio najglasniji zagovornik dobrog ambijenta za privredu. Poslednjih godina Karić povremeno zaintrigira javnost nekim gestom. Od matičara je 2019. zatražio da se birokratskom promenom datuma rođenja, podmladi dve decenije. Tako se on u duši oseća.

Krajem prošle godine, u novembru, Fondacija Braća Karić inicirala je osnivanje Međunarodnog komiteta Nikola Tesla, koji će raditi na promociji naprednih naučnih, mirovnih i humanitarnih ideja u svetu, a za predsednika je izabran Bogoljub Karić.

Bogoljub se zvanično povukao iz biznisa. Poslednji veliki projekat koji je BK tim najavljivao bio je Tesla grad. U 2021. su od ambicioznog projekta odustali, jer mu se protive građani, ali im i „neke neviđene sile“ ne daju da grade.

U prošle godine objavljenom Programu lokalnog ekonomskog razvoja grada Niša u delu koji se tiče direktnih investicija među kompanijama navedena je i BK Tesla. Oni su s upravom ovog grada 2020. godine potpisali Memorandum o razumevanju.

BK se provlači kroz nekoliko kompanija u registru srpskih firmi – BK Tesla, RTV BK Telekom, Astra simit… Iza svih stoji Tesla Holdings Limitid sa Kipra, ranije registrovana kao BK Tesla Holding Limitid. Bogoljub Karić, međutim, tvrdi da je prodao sve svoje biznise. I u Srbiji i u inostranstvu.

Milan Knežević

Vlasnik tekstilne kompanije Modus godinama je govorio u ime malih i srednjih preduzeća. Bio je na čelu njihove asocijacije. Poslednjih godina, međutim, od njega ni traga ni glasa. Na poziv Forbes Srbija odgovorio je da je u srećnoj penziji.

Polovinu biznisa preuzeo je sin Đorđe, a ostatak firme je i dalje u vlasništvu Milana Kneževića. Preduzeće, međutim, od jula 2020. godine više nije registrovano za proizvodnju odeće, već – izdavanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.

Đorđe Nicović

Pre svega bankar, pa biznismen. Poslovnu imperiju je počeo da gradi 90-tih godina prošlog veka posle uspešne karijere u Narodnoj banci Srbije. Bio je vlasnik Kapital banke, Irva investicija. Danas je okosnica porodičnog biznisa NicKo, ali je u rukama njegovih ćerki Vanje i Irene.

Đorđe Nicović je bio direktora Deviznog sektora u Narodnoj banci Jugoslavije. Dve decenije je radio na svetskim berzama. NBJ je napustio 1993. godine.

Iz razgovora 2003. godine vidi se da je u dve firme osnivač – Irva i NicKo, a konzorcijum čiji je bio deo, imao je većinski udeo u više od 17 firmi.

NicKo je, prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu, suvlasnik, uglavnom većinski, u 19 preduzeća. Đorđe Nicović se povukao iz vlasništva. Iz napisa o ćerki Ireni, koja je šampionka Srbije u preponskom jahanja i ima konjički klub, saznajemo da joj otac pomaže u investiciji koju planira.

Pravi terene i dvoranu na Avali, gde će se preseliti i njen konjički klub. Otvaranje je planirano za ovu godinu.

Slobodan Vučićević

Slobodan Vučićević je krenuo sa kompanijom VS Internacional, koja se bavila trgovinom mašinama za prženje kafe, a 1994. je započeo posao trgovine sirovom kafom. Četiri godine kasnije je osnovao Grand Prom i stvorio „grand“ kafu. Osnivač je kompanije Deksiko, Tesito u BiH, preduzeća za trgovinu igračkama i Malina produkta u Požegi.

Prodajom Grand Proma postao je partner kompanije Droga Kolinska i u jednom momentu predsednik Upravnog odbora. Bio je vlasnik i Soko Štarka. U Hrvatskoj se okušao sa Turbo limačem. Ušao je i u ugostiteljstvo, gradeći kompleks na Srebrnom jezeru.

Vučićević se poslednjih godina povukao iz biznisa. Posao je preuzeo sin Nikola. Firme su pod okriljem NCA investment grupe. Najpoznatije su Deksiko i Silver lejk investments.

Vučićević je svojevremeno govorio da je učio radeći i pročitao na stotine knjiga.

„Na mene je najviše ostavila utisak knjiga „Sedam navika uspešnih ljudi“ Stivena Kovija. Platio sam je ‘92. samo 10 dolara, a donela mi je 10 miliona dolara! Naravno da nije dovoljno da knjigu kupite i pročitate, nego ih treba svakodnevno primenjivati“, rekao je za B92 .

Vojin Đorđević

Građani i potrošači nezainteresovani za bilanse kompanije Vodavoda iz Mionice, dane njihovog uspona i posrtanja mogli bi lako da prepoznaju prateći reklame na fudbalskim, košarkaškim, pa i odbojkaškim utakmicama naših reprezentacija. Kada im ide, uvek se vrate u krug finansijera najuspešnijih sportista.

Vojin Đorđević je pokrenuo proizvodnju vode 2005. sa idejom da je prodaje celom svetu. Već u 2007. voda iz Banje Vrujci je stigla do Singapura, Tajvana, Japana.

Kada je reč o Srbiji, već 2005. ovaj brend je držao 30 odsto tržišta ukupnog obima 100 miliona litara godišnje.

Uspostavio je saradnju sa poznatim košarkašem Vladom Divcem, ali se neslavno završila. Najpre je izgubio firmu, ali je ona pod drugim brendom, Laruči, završila u stečaju. Vojin je tako 12 godina pošto je osnovao Vodavodu ponovo otkupio prvobitnu punionicu. I nastavio je gde je stao.

Danas je vlasnik Vodavode njegov sin Đorđe. Njoj pripada i Gorki list i Premium likvid iz Subotice. Vojin i dalje promoviše brendove i kompanije.

Branislav Stojaković

Luksuznog Eurosalonovog prodajnog prostora, tik uz Andrićev venac, odavno nema. Zamenila ga je Arte galerija. Nema ni velikog prodajnog prostora tik uz Beogradski sajam. Zbrisao ga je Beograd na vodi. Stojaković i dalje je u biznisu. Sa suprugom Slavicom deli Eurosalon rilestejt.

Posao sa nameštajem započeo je 90-tih godina prošlog veka. Član je Poslovnog udruženja Privrednik, ali je bio i među osnivačima Pokreta privrednika Srbije. Ovo udruženje osnovano je 2011. godine sa ciljem da se bori za bolje uslove poslovanja. Prilikom formiranja, osnivači nisu isključivali ni mogućnost učešća na izborima, ali se to nije desilo. I Stojaković je tada bio najprisutniji u medijima.

Dragan Đurić

Dragan Đurić je uspeo da postane vlasnik najmanje tri veoma uspešna preduzeća – Veterinarskog zavoda u Zemunu, Optike Beograd i Nolita. Više se ne vodi kao vlasnik nijednog od njih, a blokade u kojima su govore da su daleko od svojih slavnih dana.

Najpoznatiji je kao vlasnik modne kuće Zekstra. Ona je i dalje u njegovom vlasništvu. Prema poslednjem finansijskom izveštaju broji svega 15 zaposlenih. I ova firma je u blokadi.

Osnivač i vlasnik Zekstre, preduzetništvom se bavi još od studentskih dana. Tada je poslovao sa industrijskom plastikom za velike sisteme. Proizvodnjom i kreiranjem odeće bavi se od 1991.

Kada je reč o ostalim preduzećima koje je kupio u privatizaciji, ona sada pripadaju kompaniji Savoja, u vlasništvu Bojane Roljić.

Dragan Đurić je poznat i kao dugogodišnji predsednik FK Partizan, kada je i bio prilično prisutan u javnosti, ali danas to svakako nije.

Miroslav Bogićević

Razlog povlačenje šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića je nešto drugačije prirode nego kod većine privrednika sa ove liste. Na vrhuncu moći bio je u vreme prethodne vlasti. Sa njihovim odlaskom, počinje njegov sunovrat.

Preduzeće Farmakom je osnovao 1989. godine, a ono je upravljalo apotekama. Preimenovao je firmu u Farmakom MB i počeo da se bavi trgovinom na veliko kao i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, obojenih metala i mineralnih đubriva, koje je proizvodio zajedno sa delovima Zorke.

Tokom privatizacije Farmakom MB postaje vlasnik ili suvlasnik šabačke mlekare, FAS-a, PIK „7. juli“, Guče, Livnice iz Požege, rudnika Zajača, Zorke Standard, ali i rudnika Suva ruda i Lece.

Uhapšen je 2014. zbog sumnje da je oštetio Privrednu banku Beograd. U pritvoru je proveo nešto više od pola godine, a u martu 2016. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv njega i još šest saradnika. Aprila prošle godine Viši sud u Beogradu ga je osudio na pet godina zatvora. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je nedavno prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Farmakom MB je otišao u stečaj kao i većina njegovih firmi. Mlekara Šabac posluje, ali sa drugim vlasnikom.