Kina ima 200 proizvođača električnih vozila, ali da li su svi automobili dobri
Mediji su trenutno preplavljeni pričama o problemima na tržištu električnih vozila (EV), uključujući slabu potražnju u nekim zemljama i uvođenje tarifa na kineske modele od strane SAD-a i EU.
Dugoročne posledice po prodaju EV još nisu jasne.
Međutim, postoji zabrinutost da bi tržište moglo da se suoči sa značajnim izazovima, potencijalno dovodeći do toga da proizvođači preplave tržište vozilima i privremeno snize cene.
Još veća zabrinutost je uticaj malih proizvođača koji izvoze vozila lošeg kvaliteta na međunarodna tržišta, što može narušiti ugled celokupnog sektora EV.
Jedan od najozbiljnijih problema je preveliki kapacitet u kineskom sektoru EV. Brz rast potražnje za električnim vozilima u Kini doveo je do pojave oko 200 proizvođača.
Međutim, veći deo te potražnje nije bio pokrenut preferencijama potrošača već lokalnim vladinim naredbama i podsticajima koji su podržavali domaće proizvođače.
Razni finansijski podsticaji, poput besplatnih dozvola i oslobođenja od poreza u iznosu od 4.000 dolara za kupce EV, dodatno su podsticali ovaj rast.
Osim toga, manje strogi uslovi za registraciju vozila za EV u mnogim regionima podsticali su njihovo usvajanje.
Procenu kvaliteta mnogih kineskih električnih vozila je teško uraditi, s obzirom na verovatnoću da bi svako ko pokuša da oceni automobile u Kini na način na koji to radi Consumer Reports u SAD-u, naišao na političke i pravne teškoće.
Navodi se da je vlada cenzurisala onlajn kritike automobila bez vozača, ali nije jasno da li se isto radi i kada je reč o lošem kvalitetu električnih vozila.
Jedan zanimljiv podatak dolazi iz jednog akademskog članka koji beleži da je 44% kineskih kupaca električnih automobila izjavilo da bez besplatnih dozvola ne bi kupili još jedno električno vozilo. U drugim zemljama, izgleda da je kupaca koji su se pokajali između 10 i 20 odsto.
Možda je još više zabrinjavajući izveštaj da se BYD suočava sa problemima u Evropi, delom zbog loših praksi u transportu koje ostavljaju isporučena vozila u lošem stanju.
Manje zabrinjavajuće od toga je pomenuto u istoj priči da se neprodata vozila gomilaju u Evropi, što ukazuje na slabu potražnju potrošača, što bi moglo biti teže za rešavanje.
BYD ima problema u inostranstvu, piše Volstrit žurnal. Doduše, automobili iz drugih zemalja su se suočavali sa sličnim problemima, ali su uspeli da ih prevaziđu i postignu značajan uspeh. Razmislite o Koreji i Japanu.
Neki veliki proizvođači automobila su odgovorili na slabu potražnju za električnim vozilima tako što su usporili proizvodnju i povećali proizvodnju hibrida, što neće značajno uticati na cene ili dostupnost EV. Međutim, u slučaju Kine, odlučna intervencija vlade znači da bi male kompanije koje nisu održive mogle biti podržane i ohrabrene da izbacuju višak vozila na strana tržišta.
Budući da će ta vozila verovatno ići u zemlje u razvoju, koje nemaju razvijenu industriju i rado bi prihvatale vozila po sniženim cenama, uticaj na velike proizvođače automobila će biti minimalan.
Uticaj na tražnju za naftom biće prilično beznačajan, jer i ove prodaje neće biti zamene, već dodatak. Ako kinesko tržište EV doživi kolaps, to bi moglo značiti da će cene komponenti, uključujući minerale, privremeno pasti.
To bi moglo koristiti glavnim proizvođačima EV, kako kineskim tako i drugim i služilo bi kao podsticaj prodaji, iako privremeno. Čak su i mini ciklusi procvata i krize verovatni na tržištu, kada novi pogoni za proizvodnju EV vrše pritisak na cene komponenti, a otvaranje novih rudnika i fabrika baterija ih snižavaju.
Zabrinjava i mogućnost da čak i mali talas loših kineskih električnih vozila može naškoditi celokupnom sektoru, ali uticaj je verovatno manji u poređenju, recimo, sa efektom incidenta na ostrvu Tri milje na (pogrešnu) percepciju javnosti o sigurnosti nuklearne energije.
Na kraju krajeva, avionske nesreće nisu sprečile značajan deo javnosti da putuje avionom, a mnogi proizvođači automobila su preživeli uprkos skandalima u vezi sa bezbednošću vozila.
Ipak, s obzirom na to koliko je tržištu EV potrebna podrška potrošača, posebno javna podrška za subvencije, i na (nažalost) koliko su gledišta o EV zagađena političkom ideologijom, bilo šta što pruža municiju skepticima će usporiti njihovu implementaciju.
Baš kao što će neki političari, recimo, mahati snežnom grudvom za govornicom u Senatu SAD u cilju odbacivanja nauke o klimatskim promenama, tako je verovatno da će se i debata o električnim vozilima fokusirati na slične prikaze zapaljenih automobila kao argumenta protiv podrške vlade.
Zaboravljen u svemu tome je stepen do kojeg potrošači žele ili ne žele da pređu na EV, posebno kao primarno vozilo, i koliki su cena i/ili podsticaji neophodni za postizanje određenog tržišnog udela.
Nažalost, javna debata često obuhvata protivnike i zagovornike, što otežava razumevanje prave tražnje za električnim vozilima.
Brojni akademici rade na rešavanju ovog problema, ali njihovi glasovi će verovatno biti utišani i tek će proći godine pre nego što dobijemo pravi uvid u stvarnu potražnju potrošača.
Majkl Linč, saradnik Forbes