Kineske kompanije će preoblikovati, a ne uništiti evropske proizvođače automobila
Evropske proizvođače automobila čekaju godine pritisaka na profit, jer kineske kompanije dugoročno pokušavaju da povećaju svoju prodaju. Ipak, evropski proizvođači će raspršiti strahove od potpunog kolapsa i opstati kao manja, ali i dalje održiva industrija.
„Možda pada više od jednog žira, ali nebo se ne ruši“, saopštio je HSBC Global Investment Research u svom izveštaju.
Prvi pokušaji kineskih proizvođača da prodaju svoje automobile i SUV vozila nisu zabrinuli Evropljane.
„Raniji pokušaji bili su dočekani sa podsmehom, ali ti neuspesi su sada daleka prošlost. Kratak pregled trenutne kineske ponude pokazuje, moglo bi se reći, superiornije proizvode koji nude bolju vrednost za uloženi novac. Kao što tržišni podaci pokazuju, evropski potrošači nisu mnogo oklevali da prihvate ove nove učesnike na tržištu. Tržišni udeo kineskih proizvođača konstantno raste, sada je blizu 7 odsto, ali izgleda da će nastaviti značajno da raste“, navodi se u izveštaju.
HSBC je odbio da komentariše koliko bi taj rast mogao da bude velik.
Neki stručnjaci očekuju da će ukupan udeo kineskih proizvođača na evropskom tržištu dostići oko 10 odsto do 2030. godine.
Prodaja kineskih vozila bila je posebno snažna u Velikoj Britaniji, gde su kompanije poput Čeri (Chery) i BYD dostigle tržišni udeo od 3 do 4 odsto za delić vremena koje je bio potreban ranijim novim učesnicima na tržištu, kao što su Tojota i Hjundai, da ostvare isti rezultat.
U Evropi su do aprila ove godine vodeći kineski proizvođači automobila bili SAIC Motor sa brendom MG, zatim BYD, Čeri sa svojim brendovima Omoda i Džejku, kao i Džili sa svojim matičnim brendom i markama Zeekr i Link & Co, te Grejt vol motor (Great Wall Motor), prema objavljenim podacima.
Posebno uspešni
Kineski proizvođači pokazali su naročit uspeh u sektoru električnih vozila, gde prodaja raste brže nego kod vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Prema podacima Šmit Automotiv, električna vozila će 2026. godine činiti 24,9 odsto tržišta zapadne Evrope. Pri čemu će obim prodaje prvi put premašiti tri miliona vozila.
„Izgleda da kineski proizvođači dostižu plafon od oko 14 odsto tržišnog udela na regionalnom tržištu novih električnih vozila tokom 2026“, navodi se u najnovijem mesečnom izveštaju kompanije Šmit.
Stiv Jang, direktor britanske konsultantske kuće za automobilski sektor ICDP, podsetio je na čuvenu izjavu izvršnog direktora kompanije PSA Grup Žaka Kalvea iz 1992. o pretnji Evropi od, kako je rekao, „japanskog nosača aviona usidrenog uz severnu Evropu u Velikoj Britaniji“..
„Međutim, sada se na horizontu pojavio još jedan ‘nosač aviona’. Najava izgradnje nove fabrike u Galiciji, u Španiji, za MG, kao i preuzimanje viška proizvodnih kapaciteta na montažnoj liniji fabrike Nisan u Sanderlendu od strane kompanije Čeri, obezbediće proizvodni kapacitet od oko 400.000 vozila godišnje. To je ekvivalent više od polovine ukupne prodaje kineskih automobilskih brendova širom Evrope tokom 2025. godine“, napisao je Jang u svom nedeljnom blogu.
BYD gradi fabrike u Mađarskoj i Turskoj. A Stelantis će proizvoditi vozila brenda Lipmotor u fabrikama u Španiji.
„Nosač aviona“ je sada u vidokrugu
„Ono što mi je potpuno jasno jeste da ulazimo u novu fazu prisustva kineskih brendova u Evropi, koja će se razvijati tokom naredne dve do tri godine. ‘Nosač aviona’ je sada došao u vidokrug. Kada pristane u luku, uticaj na etablirane igrače – proizvođače, dobavljače i trgovce – biće široko rasprostranjen“, rekao je Jang.
Analitičar kompanije Dejtafors Julijan Licinger izjavio je da kineska „pretnja“ znači da se evropski proizvođači automobila suočavaju sa dvostrukim izazovom – tehnološkom agilnošću i troškovnom efikasnošću. Kinezi svoju konkurentsku prednost zasnivaju na konceptu „softverski definisano vozilo“. On im omogućava neuporedivu brzinu razvoja novih proizvoda.
„Kineski brendovi će tokom 2026. godine lansirati 56 modela u Evropi. Gotovo tri puta više nego japanski i korejski proizvođači zajedno. Igrači poput Čerija, SAIC i BYD preplavljuju tržište kako bi videli šta prolazi kod kupaca. Zatim dodatno ulažu u najuspešnije modele“, napisao je Licinger na Linkedinu.
„Za evropske proizvođače, odbrambene mere poput carina predstavljaju samo privremeni štit. Opstanak sada zavisi od ubrzavanja razvojnih ciklusa i smanjenja zaostatka u softveru. Za kineske proizvođače, uspeh u Evropi zahteva više od samog obima prodaje. Potrebna je dugoročna izgradnja brenda i snalaženje u složenim lokalnim zahtevima kupaca flota vozila“, rekao je Licinger.
HSBC smatra da, uprkos ovim izazovima, evropski proizvođači, uz pomoć lojalnosti prema lokalnim markama, neće pokleknuti – ali bi njihova profitabilnost mogla da trpi.
Dobici kineskih proizvođača na tržištu uglavnom će biti ostvareni na račun kompanija Stelantis i njenih brojnih brendova (pre svega Pežoa, Citroena i Fiata), Forda, i drugih azijskih proizvođača.
Snažnije smanjivanje troškova
„Evropski (proizvođači) će dodatno pojačati smanjenje troškova i pripremiti se za borbu. Pre najnovijih dešavanja u Kini, tvrdili bismo da je Evropa jedno od najkonkurentnijih automobilskih tržišta na svetu. Višak proizvodnih kapaciteta, rigidni zakoni o radu i dominacija malih automobila učinili su ovo tržište teškim za ostvarivanje zdravih profita“, navodi se u izveštaju.
„Upravo u tom kontekstu, Evropljani se sada suočavaju sa novim krugom konkurencije. Vidimo da se fokusiraju na zaštitu profita, smanjenje varijabilnih i fiksnih troškova. A starija radna snaga im donekle ide u prilog, ali borba će verovatno biti teška“.
HSBC je naveo da kineski brendovi ne obaraju značajno cene evropskih.
„Razlike u preporučenim maloprodajnim cenama proizvođača izgleda da su posledica hemije baterija (jeftinije litijum-gvožđe-fosfat naspram nikl-mangan-kobalt baterija), a ne popusta. Po našem mišljenju, to je logičan pristup jer ‘jeftino’ nije nužno dobra osnova za izgradnju brenda i ne podržava buduću vrednost polovnih vozila. Konkurisanje kroz proizvod, a ne kroz cenu, predstavlja priliku za ostvarivanje boljih profitnih marži nego na domaćem tržištu.“