Kipar poverljivo: 67 ruskih milijardera koristilo lokalne finansijske firme da sakriju bogatstvo
Nova istraga bazirana na milionima procurelih dokumenata od pružalaca finansijskih usluga sa Kipra otkriva kako su ruski oligarsi premestili svoje bogatstvo kako bi se zaštitili od zapadnih sankcija
Kipar je dugi niz godina bio utočište za bogate Ruse koji su želeli da zamagle vlasništvo nad svojim preduzećima, superjahtama i raskošnim domovima. Sada istraživanje Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i gotovo 70 medijskih organizacija širom sveta, nazvano „Kipar poverljivo“, pokazuje kako je 67 od 105 ruskih milijardera na Forbes listi najbogatijih ljudi sveta za 2023. koristilo firme za pružanje finansijskih usluga na ostrvu da sakriju svoje bogatstvo i izbegnu zapadne sankcije.
Istraga se oslanja na 3,6 miliona procurelih dokumenata iz šest firmi na Kipru, uglavnom datirajući od sredine devedesetih do aprila 2022. – dva meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je podstakla zapadne vlade da uvedu sankcije desetinama ruskih milijardera. Klijenti kiparskih firmi uključuju 25 Rusa koji su kasnije sankcionisani od strane Zapada nakon aneksije Krima 2014. godine, prema ICIJ, mada nije jasno da li su svi odnosi nastavljeni.
„Vidimo premeštanje stotina miliona dolara imovine tokom rata, što konačno ruši ideju da su finansijske sankcije zaustavile ruski ‘crni novac'“, kaže Fergus Šil, glavni urednik ICIJ.
Jedno od najvećih otkrića izveštaja bilo je da je školjka firma povezana sa Aleksejem Mordašovim, magnatom čelika i jednim od najbogatijih ljudi u Rusiji sa procenjenim bogatstvom od 21 milijardu dolara, pristala da plati oko 700.000 dolara tokom pet godina nemačkom novinaru Hubertu Zajpelu u zamenu za „pisanje knjige o političkom okruženju u Ruskoj Federaciji“. Zajpel je 2021. objavio knjigu pod nazivom „Putinova moć“ koja ga opisuje kao „jedinog zapadnog novinara sa direktnim, ličnim pristupom“ Putinu.
„Ovo vam pokazuje kako Rusi operišu, i oni plaćaju ovom čoveku novac preko školjki firmi, preko milijardera“, kaže Nil Vajnberg, dopisni novinar za ICIJ koji je radio na projektu „Kipar poverljivo“. „Ljudi poput Mordašova rade Putinov posao za njega“.
Drugi set procurelih dokumenata otkrio je nove informacije o tome kako su firme sa Kipra duboko bile uključene u masovni prenos imovine u ime Mordašova. Prvog dana marta 2022. godine, dan nakon što je Mordašov bio sankcionisan od strane EU, zaposleni u PwC Kipar, lokalnom partneru računovodstvene gigantske firme PwC, i Kipkodajrekt (Cypcodirect), firmi osnovanoj od strane bivšeg partnera PwC Kipar, pomogli su u prenosu Mordašovljevog udela u nemačkoj turističkoj firmi TUI Group na njegovu suprugu Marinu. Akcije su tada vredele 1,4 milijarde dolara, a transfer je kasnije privremeno blokirala nemačka vlast.
Ukupno, 64 školjke firme povezane sa Mordašovim pojavljuju se u podacima, gotovo sve su upravljane od strane PwC Kipar i Kipkodajrekt. Te iste firme takođe su pomogle Aleksandru Abramovu i Aleksandru Frolovu, dvojici sankcionisanih ruskih milijardera sa udelima u ruskom proizvođaču čelika Evraz, u transferu 100 miliona dolara između školjki kompanija koje su kontrolisali, prema istraživanju. Takođe su pomogli Olegu Deripaski, još jednom sankcionisanom oligarhu vrednom procenjenih 2,4 milijarde dolara, u prenosu upravljanja njegovom superjahtom Klio vrednom 56 miliona dolara novom kapetanu, samo nekoliko dana nakon što ga je američko Ministarstvo trezora sankcionisalo 2018.
Mnogi od najbogatijih ljudi Rusije oslanjali su se na firme na Kipru u curenju podataka kako bi upravljali svojim ogromnim bogatstvom. Roman Abramovič, koga Forbes procenjuje na devet milijardi dolara, bio je vlasnik ili kontrolisao 246 kompanija i 14 trustova registrovanih u raznim jurisdikcijama, uključujući Kipar, Ostrvo Men, Džerzi i Britanska Devičanska ostrva, a njima je upravljao Kipkodajrekt i druge kiparske firme pod nazivom MeritServus.
Frolov i Abramov, njegovi poslovni partneri u Evrazu, imali su 78 kompanija i trustova koji su se pojavili u procurelim podacima. Forbes je ranije izveštavao o curenju iz MeritServus, istražujući Abramovičeve investicije u startape koji su dobijali ugovore od vlada SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i njegovu flotu od milijardu dolara vrednih superjahti.
„Možete videti flotile školjki kompanija koje su dizajnirane i izgrađene od strane kiparskih pružalaca finansijskih usluga kako bi zaštitile krajnje vlasnike imovine od transparentnosti i odgovornosti“, dodaje Šil.
Istraga takođe pokazuje da je Pjotr Aven, ruski milijarder koji je suosnovao najveću privatnu banku u Rusiji, kao i investicionu firmu Leter van (LetterOne), držao veći deo svog bogatstva u kiparskim trustovima kojima upravlja firma po imenu Abakus (Abacus Ltd.), 28. februara 2022. godine, dan kada je EU sankcionisala Avena, prebacio oko pet miliona dolara sa austrijskog bankovnog računa na onaj u Velikoj Britaniji povezan sa upravnikom njegove vile vredne 100 miliona dolara u Sari – potez koji je privukao pažnju Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala Velike Britanije (NCA), koja istražuje međunarodne finansijske zločine.
Prema sudskim zapisima koje je dobila britanska neprofitna organizacija Spotlight on Corruption, a koje su podelili ICIJ i njegovi partneri, NCA je zatim podnela građansku tužbu protiv Avena kako bi povratila više od milion dolara.
„Novac je bio izmeštan izvan dosega sankcija EU kako bi mogao potencijalno da se premešta u Veliku Britaniju“, kaže Delfin Rojter, novinarka za podatke i istraživačica u ICIJ. „Teško je to što koristi pomoćnike da obavi sve te transakcije. Različite vlasti nisu sigurne da li to spada u okvir sankcija ili ne“.
Vlada Kipra odgovorila je na istragu obećavajući „nultu toleranciju“ prema izbegavanju sankcija. Zemlja je već oduzela državljanstvo više od 200 osoba od 2020. godine, kada je zatvorila svoj program „zlatnog pasoša“, uključujući nekoliko sankcionisanih oligarha, poput Deripaske, ali istraga pokazuje kako ostrvo i dalje ostaje ključna tačka za bogate oligarhe koji žele da prenesu svoje imovine u inostranstvo.
Đakomo Tonjini, novinar Forbes