Ključne poruke prvog vodiča o intelektualnoj svojini za startape

Zaštita intelektualne svojine važna je zbog razvoja biznisa budući da kroz nju startapi ističu prepoznatljiv identitet, štite svoju konkurentnost na tržištu, što je od važnosti i za privlačenje investicija.

Startapima u Srbiji sada je dostupan prvi Vodič o intelektualnoj svojini – „Preduzetničke ideje“. Vodič u kome se nalaze neophodne smernice kako mogu da koristei sistem zaštite intelektualne svojine da bi sačuvali konkurentnost i razumeli rizike koji mogu nastati kao posledica zanemarivanja njenog značaja u poslovanju.

Vodič je praktično adaptacija publikacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu – WIPO, prilagođen sistemu i postupcima zaštite prava intelektualne svojine u Srbiji, sa primerima pet domaćih privrednih subjekata.

Izrađen je u okviru plana saradnje Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije sa WIPO, u saradnji i uz podršku Naučno-tehnološkog parka Beograd i Švajcarskog federalnog instituta za intelektualnu svojinu kroz projekat „Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova“.

Glavni saveti i smernice

Osnivanje uspešnog privrednog subjekta često se može povezati sa jednom dobrom idejom. Ta ideja je verovatno prešla dug i komplikovan put od laboratorije do tržišta i preživela, dok su druge dobre ideje odbačene jer su slični proizvodi već postojali na tržištu, nedostajala im je tržišna atraktivnost ili je njihova realizacija koštala više nego što bi tržište moglo da podnese.

Sistem intelektualne svojine (IS) ima važnu ulogu tokom ovog puta, što znači da bi intelektualna svojina privrednog subjekta trebalo da bude integralni deo i potpora njegove poslovne strategije, navodi se u Vodiču.

Takođe, sistem intelektualne svojine omogućava inovatorima da kontrolišu sudbinu svojih inovacija. Zahvaljujući pravima IS, privredni subjekti mogu da se zaštite od imitatora i stvore prepoznatljiv identitet koji doprinosi jačanju njihove tržišne pozicije.

Primena dobrih praksi upravljanja intelektualnom svojinom podjednako je značajna u svim fazama životnog ciklusa privrednog subjekta, tokom osnivanja, širenja poslovanja, traganja za investitorima, izgradnje odnosa sa partnerima i saradnicima, i zapošljavanja radne snage.

Intelektualna svojina je takođe relevantna i kada startapove preuzimaju drugi privredni subjekti ili, ako padnu u stečaj.

„Startapi bi trebalo da podjednako budu svesni da im sistem intelektualne svojine, pored njegovog doprinosa jačanju konkurentnosti, može pomoći i u upravljanju rizicima. Startap koji zanemaruje intelektualnu svojinu može izvršiti povredu tuđih prava intelektualne svojine, biti onemogućen da pristupi internet domenima koji su već zauzeti ili izgubiti ključna intelektualna dobra, jer su drugi privredni subjekti pre njega podneli zahtev za zaštitu. Takve greške mogu biti fatalne“, navodi se u vodiču.

Razlika između startapa koji (ne)stvaraju intelektualnu svojinu

Startap koji koristi intelektualnu svojinu (IS) je startap čija poslovna ideja može da se ostvari samo uz pomoć tehnologije, dok startap koji stvara IS predstavlja startap čije je težište na ključnoj intelektualnoj svojini, čiji razvoj i uspeh zavisi od poslovne ideje.

Za startap koji koristi IS karakterističan je veoma mali udeo ili potpuno odsustvo aktivnosti istraživanja i razvoja, tako da se on retko ili uopšte ne bavi stvaranjem sopstvenog sadržaja ili softvera koji bi se štitio pravima IS.

Ovu grupu privrednih društava najčešće čine startapi koji posluju na internetu, privredna društva koje se bave razvojem aplikacija ili internet tržišta.

Nasuprot tome, startap koji stvara IS gradi svoju poslovnu ideju oko tehničkog rešenja koje je zaštićeno nekim pravom intelektualne svojine.

Tipičan primer bi bila tehnologija u ranoj fazi razvoja, obično zaštićena patentom, koju je startap sam razvio ili za čije korišćenje je dobio licencu od univerziteta ili istraživačke institucije.

Najuspešniji startapi koji je koriste, kao što su u početku bili Airbnb, Uber i Alibaba, stvaraju sve više sopstvenu intelektualnu svojinu, a često kupuju intelektualnu svojinu trećih lica i obimne portfolije patenata kako bi održali ili ojačali svoju konkurentsku prednost.

Nakon pokretanja, startapi koji stvaraju IS i koji su obezbedili adekvatno finansiranje će obično nastaviti sa ulaganjem u istraživanje i razvoj i stvaranjem nove intelektualne svojine.

Startapima se u Vodiču preporučuje da što je pre moguće sprovedu analizu FTO (slobode poslovanja) na svim tržištima od interesa i da to urade pre nego što ulože značajne resurse u razvoj proizvoda.

Oni koji ne preduzmu ovu meru predostrožnosti će izvesno platiti više za pristup tehnologiji, rizikovati pokretanje spora ili ugrožavanje reputacije.

Kad se startap „zaljubi“ u ideju

Mnogi startapi greše jer se „zaljube“ u svoju ideju i propuste da provere da li je ona zaista nova ili jednostavno misle da niko drugi nije došao do iste ili slične ideje. Takav propust može proizvod ili startap osuditi na propast, upozorava se u Vodiču.

Ako se ispostavi da su drugi imali istu ili sličnu ideju za proizvod i preduzeli aktivnosti da je zaštite na tržištima za koja je zainteresovan startap, njegov ulazak na ta tržišta biće efektivno blokiran.

„Zato se startapi moraju potruditi da razumeju konkurentsko okruženje. To će im omogućiti da dobiju bitne informacije i izbegnu neugodna i skupa iznenađenja. Startap koji se informisao o konkurenciji može da usmeri svoje istraživačke i razvojne aktivnosti ka oblastima koje pružaju mogućnosti, zaokrene pravac ili restrukturira svoj proces razvoja ukoliko je potrebno, prilagodi svoj poslovni model, uoči potencijalne partnere ili konkurente, ili jednostavno odustane od svoje ideje“, ističe se u Vodiču.