Ko za novogodišnje praznike trlja ruke, a koga boli glava od praznovanja

Diskretan sjaj kugli se probija kroz guste grane jelke. Bogate gerlande su opasale rashladne vitrine. Medenjaci, čokoladni deda mrazovi, keks u limenim kutijama u nepogrešivoj zeleno-crvenoj kombinaciji boja. Novogodišnja atmosfera uselila se u trgovine već početkom decembra i ne namerava da ih napusti do pred kraj januara. Obećanje novog početka i godine u kojoj će konačno sve biti bolje, znaju prodavci, opusti ruku koja tako lakše poseže za novčanikom.

Novogodišnja kultura darivanja mnogima ide naruku. Pune prodavnice i redovi pred kasom ne ostavljaju dilemu raste li promet u maloprodaji. Državni praznici u nizu, međutim, pojedine branše teraju na više prinudan nego svojevoljan odmor. Forbes Srbija je pokušao da sazna ko u januaru trlja ruke, a koga od praznovanja boli glavi.

„U trgovini i ugostiteljstvu oko praznika raste promet i imaju posla više nego ikada“, nema dileme Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

„Drugačija je situacija kod firmi koje se bave proizvodnjom. Pojedini procesi moraju da se zaustave, jer su skoro spojeni neradni dani. To se, međutim, ne dešava u velikim sistemima. Oni nikada ne staju. Koka-kola, na primer, ne zaustavlja nikada proizvodnju. To rade manji pogoni. I ako pauziraju u januaru, taj trošak su ukalkulisali u poslovanje“.

Brojke idu gore-dole

Deo ovih kretanja vidi se i u statističkim podacima. Fizički obim srpske industrije je na kraju 2022. bio 6,3 odsto jači od proseka te godine. Već u januaru obim proizvodnje je bio skoro 10 odsto manji od tog istog proseka.

Prerađivačka industrija, koja je u decembru bila na nivou proseka 2022. godine, u januaru je pala na svega 82 odsto tog nivoa.

Kada je reč o prometu robe u trgovinama, pripreme za Novu godinu prazne rafove. U decembru je prodaja bila skoro osam odsto veća od ostatka godine. U januaru se strmoglavila na 86 odsto godišnjeg nivoa.

Promet u ugostiteljstvu je imao sličan trend, ali znatno manji pad. Gosti koji su došli na doček, u decembru su povećali promet za 13,5 odsto u odnosu na prosek 2022. Delom su ostali i na početklu januara, pa je pad u prvom mesecu 2023. bio manje od dva odsto godišnjeg proseka. Ali je zato broj noćenja stranih gostiju u janurau bio čak 56 odsto veći od ostatka godine, a u januaru je skilznuo malo više od sedam odsto ispod proseka 2022.

Pauza najmanje mesec dana

Jedan veliki proizvođač, koji tradicionalno pravi zimsku pauzu je i Alfa plam iz Vranja. Prošle godine proizvodnja je usporila i nešto pre decembra. I to iz više razloga.

„Ovo je period u kome izvoznici profitiraju“, kaže za Forbes Srbija Miroljub Aleksić, prvi čovek Alko grupe. „Kupuju za evro, koji je potcenjen, određuju marže kolike hoće i stavljaju na tržište. Bez ikakvog rada može da se na 100 evra zaradi 100 evra. Ako ne i više“.

Proizvođač grejnih tela, vranjanska fabrika, na pauzi je do 16. januara. Prethodna dva meseca radili su četiri dana nedeljno.

„To je sve posledica kovid krize, zatim energetske krize i rata u Ukrajini“, pojašnjava Aleksić. Alfa plam je pretežni izvoznik. Zbog krize, i ljudi u Evropi manje investiraju. Tražnja je manja za 10 do 20 odsto. Na domaćem tržištu je pretprošle godine nastao problem jer Srbijašume nisu isporučivale drvo i drvnu građu. Pelet je poskupeo sa 160 na 360 evra po toni. Drvo je otišlo sa 3.800 na 11.000 dinara i nije ga bilo. Sve je to stvorilo strah naših ljudi, tako da ko god je razmišljao, odsutao je od grejanja na drvo i pelet i odlučio se za peći na struju i gas“.

Cene se polako vraćaju u ravnotežu, ali su proizvođači peći na ovu sirovinu morali da racionalizuju proizvodnju.

„U Alfa plamu je napravljen plan konsolidacije, morali smo minimalno da smanjimo broj radnika“, kaže Aleksić. „Otišli su ljudi u penziju i određen broj dobrovoljno. Redukovali smo proizvodnju“.

Hotelima bolji deo godine

Alko grupa posluje i u drugim delatnostima. Za hotelijerstvo zimski period i nije tako loš.

„U hotelijerstvu se stvari ciklično dešavaju“, ističe Aleksić. „Sada oko Nove godine i zimskog raspusta imamo visok nivo popunjenosti hotela i tražnja je značajna. Kada prođe raspust, u februaru i martu, slika je drugačija. Da bi uspešno poslovali, međutim, popunjenost treba da je velika tokom čitave godine“.

Kada je reč o konditorskoj proizvodnji, a Alko grupa ima predstavnika i u toj grani, proizvodnja raste.

„I mi smo, kao ostali konditori, povećali proizvodnju za deset odsto, kao i izvoz“, sumira Aleksić. „ Istina je da se svi nalazimo u makazama izuzetno nerealnog kursa. Prodajemo za evre, ali troškove proizvodnje plaćamo u dinarima. I to plaćamo struju koja je poskupela dva puta i gas koji košta više. Iste rashode plaćamo mnogo više. U proizvodnji učestvuju domaće supstance koje plaćamo po visokim cenama. Imamo neadekvatan kurs. Evro je vredeo i 123,6 dinara, a sada je 117,3 dinara. U međuvremenu svake godine je inflacija koja sve više i više podiže cenu inputa“.

Kad ispadne karika iz lanca

Dragan Stevanović sekretar Grupe za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije objašnjava da su proizvodni pogoni prisiljeni da spoje praznike, jer često nemaju dovoljno radnika da bi održali lanac proizvodnje.

„Ima dosta proizvođača koji spajaju praznike i ne rade od katoličkog do pravoslavnog Božića“, kaže Stevanović. „Znaju unapred da će to raditi. Taj prekid je u njihovim planovima i kalkulacijama. To je najčešće jer ne mogu da održe sve karike u proizvodnji tokom više neradnih dana“.

Pauze se sreću i među građevinskim investitorima i podizvođačima. Nisu praznici jedini razlog. Pauzu nekad diktiraju vremenski uslovi.

Tako statistika pokazuje da je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu 2023. bila skoro upola manja nego u poslednja tri meseca 2022.