Koje su nefer trgovačke prakse: Hrvatska i Evropa su ovako pokušale da obuzdaju one koji žele da zloupotrebe nadmoć

Istovremeno sa najavom da će država ograničiti trgovačke marže kako bi smanjila cene prehrambenih proizvoda, iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine stigla je i najava da će biti donet Zakon o sprečavanju nefer trgovinskih praksi. Srbija, pak, pripada grupi retkih evropskih država koja još nema ovakav propis. Doduše, nefer praksa pominje se u nekim drugim zakonskim rešenjima. Očigledno nedovoljno precizno.

Sa druge strane, Direktiva EU o nepoštenim trgovinskim praksama datira iz aprila 2019. godine. Države članice imale su rok do 2021. da svoja zakonodavstva prilagode ovoj direktivi. Odnosno da usvoje nove zakonske propise, ukoliko ova oblast nije već zasebno regulisana,

U pomenutoj Direktivi jasno se navodi da u lancu snabdevanja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima postoje značajne neravnoteže. Te neravnoteže odnose se na pregovaračku moć između dobavljača i kupaca tih proizvoda. Kupcima se, dakle, ne smatraju krajnji potrošači, nego trgovci i svi prethodnici u lancu koji od svog dobavljača kupuju robu.

Pošto neravnoteže postoje, one mogu dovesti do nepoštenih trgovačkih praksi i to takvih da veći i moćniji poslovni partneri nastoje da nametnu određene uslove ili prakse u svoju korist. I time povećaju izglede za veći profit.

Poljoprivredniku najmanje

Evropski poljoprivrednici tvrdili su da u proseku dobijaju tek 21 odsto od ukupne vrednosti poljoprivrednog proizvoda. Oko 28 procenata odlazi prerađivačima, a čak 51 odsto ostaje trgovcima.

Suština ovakve Direktive i jeste da se zaštite primarni proizvođači kojima uvek pripadne najmanji deo kolača.

Istraživali smo šta propisuje Zakon o zabrani nepoštenih trgovinskih praksi u lancu opskrbe hranom koji je Hrvatska usvojila još 2017, a onda i uskladila sa EU Direktivom.

Šta propis zabranjuje

U hrvatskom propisu lanac snabdevanja hranom obuhvata sve učesnike u proizvodnji, preradi, trgovini poljoprivrednim ili prehrambenim proizvodima, uključujući proizvođače, otkupljivače ili prerađivače, trgovce na veliko i malo…

Sa druge strane, nepoštene trgovačke prakse su definisane kao one koje dobavljaču nameće otkupljivač, prerađivač ili trgovac koristeći svoju značajnu pregovaračku snagu u odnosu na dobavljača. A suprotno načelima poštenja, savesti i ravnopravnosti ugovornih strana.

Ovaj zakon zabranjuje iskorišćavanje pregovaračke snage bilo kog učesnika u lancu u odnosu na njihove dobavljače nametanjem nepoštenih trgovačkih praksi.

Obuhvaćen veliki deo privrede

Značajna pregovaračka moć definisana je tako da je može imati kupac koji je ostvario ukupni godišnji prihod od najmanje dva miliona evra. Uz to, bitno je da je po prihodu snažniji od svog dobavljača, osim ako kupac dokaže da je dobavljač prihodovno jača ugovorna strana u njihovom odnosu.

Poslednje izmene ovog propisa, usvojene 2024. znatno su pooštrile uslove za zabranu iskorišćavanja pregovaračke moći. Ovaj „prag moći“ spušten je sa 13 na samo dva miliona evra. Time je pod „udar“ zakona došao mnogo veći deo privrede.

Šta sme, a šta ne sme da sadrži ugovor

Među najvažnijim primerima nepoštene trgovačke prakse hrvatski zakon navodi pisani ugovor između učesnika u lancu koji nije sastavljen u skladu sa zakonom. Zakon detaljno propisuje šta taj ugovor mora da sadrži, kao i kako ne bi smeo da izgleda.

Nepoštena praksa je i nametanje obaveza dobavljaču koje nisu predviđene ugovorom.

Dalje, nepoštenom trgovačkom praksom smatraju se i plaćanja koja nisu jasno istaknuta na računu.

Sledi mogućnost jednostranog raskida ugovora bez navođenja razloga za raskid.

Ili, nerazumno visoke ugovorne kazne spram vrednosti i značenja predmeta ugovora.

Nepoštenom trgovinskom praksom smatraju se i prolongirani rokovi plaćanja koje trgovci često koriste.

Na dugoj listi nepoštenih praksi je i netransparentno umanjenje količine ili vrednosti proizvoda koji se naručuju.

Nedozvoljeno je i uslovljavanje sklapanja ugovora i saradnje kompenzacijom.

Takođe, nepreuzimanje ugovorenih količina robe.

I naplata naknade za lom ili krađu robe nakon isporuke, koju bi trebalo da plati dobavljač…

Čuvena naknada za mesto na polici

Trgovci redovno nameću visoke cene za pozicioniranje proizvoda na policama, odnosno nefer naplaćuju ulazak robe u maloprodajni lanac. Ovaj zakon jasno propisuje nefer ponašanje u ovom segmentu.

U zakonu se, naime, kaže da se nepoštenom praksom smatra „naplata naknade za uvrštavanje proizvoda, kao i naplata naknade za smeštaj proizvoda na policama u prodajnom objektu trgovca, osim kada dobavljač izričito ne zahteva smeštaj svog proizvoda na određenoj polici u prodajnom mestu trgovca.

Dalje, zabranjeno je vraćanje isporučenih, a neprodatih proizvoda. Uz to, ne može se naplaćivati naknada za zbrinjavanje takvih proizvoda.

Isto važi i za naknadu dobavljaču za neprodate proizvode kojima je istekao rok trajanja.

Naknada za umanjeni promet, naknada za reklamu

Da se jači u lancu služi svakakvim praksama više je nego jasno iz pobrojanih primera zabranjene trgovačke prakse. Tako se u ovom propisu navodi da je zabranjeno naplaćivati naknadu za umanjeni promet, prodaju ili umanjenu maržu zbog smanjene prodaje određenog poljoprivrednog ili prehrambenog proizvoda.

Zabranjeno je i naplatiti naknadu za usluge koje nisu pružene ili su pružene, ali nisu ugovorene između ugovornih strana.

Nije dozvoljena naplata naknade za marketinške ili reklamne usluge, osim u slučaju kada dobavljač izričito traži od trgovca posebnu reklamu svojih proizvoda.

Niti ugovaranje naknade za istraživanje tržišta, kao i naplata naknade za podatke o izlazu nekih proizvoda sa blagajni na prodajnim mestima trgovca, osim ako dobavljač izričito ne traži te podatke. Sve su to primeri nefer trgovačke prakse koje trgovci koriste, a koje se zakonom zabranjuju.

Kazne za kršenje zakona

Hrvatski zakon prepoznaje više od 30 najrazličitijih primera nepoštene prakse koje koriste učesnici u lancu snabdevanja hranom. O primeni ovog zakona u Hrvatskoj je nadležna tamošnja komisija za zaštitu konkurencije. Novčana kazna za kršenje zakona je gotovo 200.000 evra za fizičko lice koje načini tešku povredu zakona koristeći dominantnu pregovaračku moć. Za pravno lice je to 464.520 evra.

Još veća je novčana kazna za pravna ili fizička lica koja koristeći svoju moć za prodaju proizvod po ceni nižoj od bilo koje nabavne cene u nabavnom lancu tog proizvoda. U ovom slučaju, za pravna lica je predviđena kazna od 663.610 evra, dok je za fizička lica to najviše 331.800 evra.

Osim Hrvatske, sličan zakonski propis ima i Severna Makedonija, dok se u Crnoj Gori najavljuje njegovo skorije usvajanje.

U srpskom Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine još nema naznaka kada bi se ovaj zakon mogao naći u skupštinskoj proceduri. Ono što je, međutim, poznato jeste činjenica da je pre gotovo decenije bilo inicijativa nevladinog sektora da se ovakav propis donese, ali je resorno ministarstvo bilo nezainteresovano.

Takođe, ukidanje nefer trgovinske prakse umnogome će zavisiti od dosledne primene propisanih odredbi. Iskustvo i članica EU i Hrvatske pokazuju da primarni proizvođači ili dobavljači često iz straha ne prijavljuju slučajeve kršenja ovog zakona, jer strahuju od „osvete“ trgovaca.