Koji sektori će vući rast u 2024. ili kako država sapliće sopstvene ciljeve

Razvoj Srbije u ovoj godini najviše će pogurati uslužni sektori i doprineće rastu BDP-a sa 2,2 procentna poena, navodi se u nedavno objavljenom Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije. Kako je objašnjeno, tome će posebno doprineti rast lične potrošnje podržan pozitivnim trendovima na tržištu rada, rastom zarada, kao i raspoloživog dohotka, naročito u uslovima usporavanja inflacije.

Na rast lične potrošnje značajno utiče i država, posebno kod zaposlenih za koje je „nadležna“. To u velikoj meri kreira i projekcije za 2025. i 2026. gde će usluge nastaviti da dominiraju u doprinosu rastu, pokazuju podaci dokumenta centralne banke.

Rast zasnovan na uslugama sam po sebi nije loš, ali ono što bi u strukturi rasta trebalo ili se očekivalo da bude uverljivije jeste doprinos proizvodnih sektora.

Proizvodnja i nove fabrike

Zbirni uticaj proizvodnih sektora naspram uslužnih biće dvostruko manji – 0,9 procentnih poena.

NBS najveći pozitivan doprinos očekuje „od ubrzanog rasta industrije“, pri čemu se doprinos prerađivačke industrije procenjuje na 0,2 procentna poena. Taj rast se predviđa na osnovu aktiviranja novih i proširenja postojećih kapaciteta.

Kada je reč o energetici takođe se očekuje doprinos od 0,2 procentna poena, najviše zbog strukturnih reformi dogovorenih sa MMF-om, kao i od početka rada novog pogona u termoelektrani Kostolac.

Nazvan „blagim“, rastu BDP-a pomoći će i rudarstvo – sa svega 0,1 procentnim poenom – usled veće eksploatacije uglja i metala (pre svega bakra).

Teško je ne primetiti koliko je mala razlika između „ubrzanih“ 0,2 pp prerađivačke industrije i „blagih“ 0,1 pp rudarstva.

Ipak, najviše će dati građevinarstvo (0,3 procentna poena) usled planirane realizacije projekata izgradnje saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.

Srbija je viđala godine u kojima su proizvodni sektori najviše vukli rast BDP-a. Pre tačno mesec dana, predsednik je na predstavljanju plana „Skok u budućnost“ rekao da naša zemlja mora da nastavi sa ubrzanom industrijalizacijom. Međutim, statistika ne sugeriše da se na polju promene strukture BDP-a nešto značajnije događalo.

U očekivanju podataka za 2023, cifre iz 2022. pokazuju da je procentualni udeo pomenuta četiri sektora u strukturi BDP-a (prerađivačke industrije, rudarstva, energetike i građevinarstva) čak i nešto niži u odnosu na pretpandemijsku 2019. Uslužni sektori rasli su dovoljno da ne dozvole bitniju promenu.

Ukoliko se proizvodni sektori posmatraju svaki za sebe, izveštaj NBS sugeriše da će veći pojedinačni doprinos rastu BDP-a u 2024. dati neto porezi – 0,5 procentnih poena.

Poljoprivreda i nikad veće subvencije

Vlast se u prethodnom periodu pohvalila i planovima za ulaganje u poljoprivredu, posebno za stočarstvo (što je kao veliku potrebu naglasio i nedavno objavljeni Popis poljoprivrede).

„Povećanjem subvencija, pravovremenim i promišljenim merama pokazali smo da Republika Srbija zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ulaže nikad veća sredstva u stočarstvo“, saopštilo je krajem prošle godine resorno ministarstvo.

Iako bi se očekivalo da će doprinos agrara sveopštem razvoju biti direktno proporcionalan snazi upućenih poruka, centralna banka nije uspela da ga iskaže brojkom.

U Izveštaju o inflaciji navodi se sledeće: „Kada je reč o poljoprivredi, pretpostavili smo nastavak blagog rasta proizvodnje, kao rezultat modernizacije opreme i veće primene agrotehničkih mera, čemu treba da doprinesu i povećane državne subvencije poljoprivredi. To bi trebalo da rezultira blagim pozitivnim doprinosom poljoprivredne proizvodnje BDP-u“.

Iako nije iskazano brojkom, to „blago“ jeste stavljeno na priloženi grafikon, gde je nažalost jedva vidljivo što ukazuje da će biti oko ili ispod 0,1 procentnog poena. I to ne samo u ovoj godini već i u naredne dve.

Izvoz naspram uvoza

U Izveštaju NBS pozitivno se ističu očekivanja kada je reč o efektima investicija u izvozno orijentisane sektore prethodnih godina. Zajedno sa rastom tražnje iz inostranstva za našim proizvodima, to će uticati na rast izvoza u 2024. Pretpostavlja se da će doprinos imati i izvoz poljoprivrednih proizvoda dok će suficit u izvozu IKT usluga verovatno ostati na istom nivou kao prošle godine.

S druge strane, imaćemo snažan rast uvoza. Deo tog uvoza otići će na opremu i repromaterijale, ali i na robu široke potrošnje, zahvaljujući rastu dohotka građana, gde opet značajan upliv ima država. Sve to će imati za posledicu negativan doprinos neto izvoza od -2,7 procentnih poena. Znatno manji, ali i dalje negativan, doprinos izvoza će se nastaviti i u naredne dve godine (0,6 odnosno 0,7 procentnih poena) i to centralna banka pripisuje očekivanom ubrzanju investicionog ciklusa.