Koliko dijaspora kupuje stanove u Srbiji: Dve želje koje se stalno prepliću

U ukupnoj kupovini stanova učešće srpske dijaspore kreće se i do 30 odsto. To pokazuju podaci agencija za nekretnine u Srbiji.

Većina kupuje stanove tokom odmora u Srbiji i to kao investiciju, a deo njih za život zbog toga što planira da se u nekom trenutku vrati u Srbiju.

Takođe, ima i onih koji tokom boravka u Srbiji na odmoru žele da provedu vreme u novom stanu ili kući, posebno ako je reč o porodicama koje imaju više članova, odnosno generacija pa je potrebno i više prostora.

Takav trend vlada već nekoliko godina. Ipak, trendovi koje beleže neke od agencija ove godine je nešto drugačiji, a to je blagi pad tražnje stanova od gastarbajtera.

City Expert: Dijaspora manje kupovala ove godine

„Ove godine, beležimo pad kupaca nekretnina kada je dijaspora u pitanju od oko 15% u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Miloš Mitić izvršni direktor kompanije City Expert za Forbes Srbija.

Navodi da je uzrok pada interesovanja zbog opšte ekonomske situacije u svetu, a koja nije zaobišla ni države u kojima žive naši ljudi.

To nije jedini razlog. Oni koji žive i rade u nekoj od inostranih zemalja sve češće odlučuju za kupovinu nekretnine u Crnoj Gori, kao i Grčkoj, kaže Mitić.

Čak i na daljim destinacijama kao što je Dubai zbog dobrog povrata na investiciju, jednostavnog procesa kupovine i malih poreza, dodaje.

Dijaspora u proseku čini oko 10% kupaca od ukupne potražnje na tržištu nekretnina u Srbiji.

„U pojedinim velikim investicionim projektima u Beogradu, beležimo da udeo ovih kupaca stanova može biti i veći od 40 odsto. To su uglavnom Beograd na vodi, Airport garden, Soul 64, Novi Dorćol“, kaže Mitić.

Tradicionalno, najveća potražnja od kupaca iz dijaspore aktuelna je tokom leta i novogodišnjih praznika.

Interesovanje iskazuju za stanove širom Srbije, od Novog Sada do Niša. Ipak, dominira Beograd.

Veliki kondominijumi i dalje privlače značajan broj, ali i centralne opštine u Beogradu, pokazuju podaci ove agencije.

Kupuju manje stanove

Prosečna cena kvadrata stanova u Beogradu koju traže kreće se od 3.000 do 3.500 evra. Najčešće traže manje stanove – do 50 kvadrata zbog njihove likvidnosti i brzine izdavanja, kaže Mitić.

Većina kupaca su naši ljudi iz Nemačke, Austrije i Francuske, ali i ima i kupaca koji žive u Americi, Australiji i skandinavskim zemljama.

To su uglavnom osobe prosečne starosti oko 40 godina, koje su radile u inostranstvu i akumulirale kapital za kupovinu jedne ili više nekretnina. Kupuju uglavnom za keš, kaže Mitić.

Zainteresovani uglavnom za novogradnju

Miodrag Gazibara, direktor konsultantske kuće Cordon procenjuje da 10 do 30% kupaca stanova iz novogradnje čini naša dijaspora.

„Ipak nismo primetili da je do sada neki projekat, većih razmera, toliko popularan kod dijaspore da je procenat prodaje prešao više od 30% prodatih stanova“, navodi.

Kako ističe, za sada ne primećuju pad intresovanja uprkos aktuelnim prilikama.

Što se tiče interesovanja, dijapora u odnosu na domaće kupce iz Srbije nemaju drugačijih interesovanja u pogledu kvadratura i tipa stanova i cena, osim što ipak u većoj meri preferiraju novogradnju.

„Postoje i kupci koji su vezani za određeni deo grada, pa će u tom delu grada i kupiti stan bez obzira na to da li se radi o novogradnji ili starogradnji“, kaže Gazibara. To su uglavnom Dorćol, Vračar, Senjak, i Dedinje, Novi Beograd.

Pažljivo i oprezno biraju, kupuju tokom odmora

Ipak, kao i većina domaćih kupaca, ni dijaspora se ne odlučuje da kupi stan na prečac, već tokom cele godine istražuju mogućnosti, sakupljaju ponude, zovu i raspituju se.

Najčešće konačna odluka o kupovini pada tokom leta kada su u Srbiji na odmoru, ali i za vreme zimskih praznika.

Dijaspora više preferira nekretnine koje imaju kompletno urednu dokumentaciju, zato više i preferiraju novogradnju, dok je lokalno stanovništvo otpornije na situacije gde deo kvadrature nije uknjižen i slično gde treba i više vremena da se dokumentacija pribavi.

„Često viđamo bračne parove gde je jedan supruznik strani državljanin, a drugi iz Srbije. Tako je i uticaj zapadnog mentaliteta pri kupovini naglašeniji“, dodaje naš sagovornik.

Kada je reč o luksuznijem segmentu, Gazibara primećuje da ima kupaca iz dijaspore koji kupuju u novim stambenim kompleksima gde su cene stanova veće od 5.000 evra po kvadratu.

Neki bi i luksuz: Stanovi u Beogradu skuplji od gradova u kojima žive

Ovaj profil kupaca ima izbor i može da kupi slične nekretnine i u inostranstvu, dodaje. Ukupne cene stanova koje plaćaju ovde više su nego cene stanova u nekim velikim svetskim gradovima.

„Ipak, dijaspora iz tih gradova zna da napravi adekvatno poređenje lokacije i kvaliteta izgradnje između dva grada. Tako je i njihova odluka da kupe u Beogradu dokaz da postoji tržište za luksuzne stanove i kod nas“, naglašava Gazibara.

Cene u Nemačkoj i Austriji

Kada je reč o zemljama gde živi najviše naših ljudi, primera radi, u Nemačkoj u većim gradovima cene stanova kreću se od 5.000 do 12.000 evra po kvadratu. U gradovima srednje veličine od 3.000 do 5.000 evra, a manjim 2.000 do 3.000 evra. Konkretno kada bi se kupovao stan u Minhenu treba računati da kvadrat prosečno košta blizu 10.000 evra.U Berlinu je između 6.000 i 7.000 evra. Prosečna cena kvadrata stana u Beču, gde živi dobar deo naše dijaspore (procenjuje se da je u ovom gradu oko 200.000 naih građana) iznosi oko 8.747 evra u centru grada i 5.653 evra van centra. Cene značajno variraju u zavisnosti od dela grada. Tako, na primer, najskuplji okrug za kupovinu nekretnina je prvi becirk – Inner Stadt, gde se cene kreću od 12.000 do 15.000 evra po kvadratnom metru. Inače, situacija u Beču je, kako kažu oni koji rade u sektoru nekretnina, već neko vreme loša što se prodaje stanova tiče.Investitori su stali sa radovima jer prodaja ide loše. Mnogi kojima se žuri sa prodajom stanova ili kuća spuštaju cene jer vide da su krediti postali skupi. Cene u stanova u novim zgradama idu od 7.000 evra za kvadratu pa naviše. Kvadrat u zgradama iz pedesetih godina je od 2.800 evra pa naviše. Kako kaže jedan od naših ljudi koji godinama živi tamo, nedavno je kupio stan od 65 kvadrata u zgradi iz 1968. za 208.000 evra. Kod onih koji rade i žive u Austriji u poslednjih 15-ak godna primetan je trend da kupuju stanove, a ima značajan broj onih koji žele da kupe, a ne ispunjavaju uslove za kredit. Trenutno najviše kupuju Austrijanci i Arapi.

Ima i emocija – vuče ih želja da se vrate

Na pitanje da li stanove kupuju u Srbiji da bi se vratili ili kao investicuju da kasnije izdaju, Gazibara primećuje trend da kada kupuju veće stanove najčešće zato što će ih koristiti za sebe.

Jedan deo kupaca ima isključivo investicionu logiku. Kupovinu stana gleda kroz povraćaj na investiciju, dok veći deo kupaca donosi odluku na osnovu emocija, dodaje.

„Ili žele da imaju osećaj komfora i bezbednosti kada dolaze kući da koriste nekretninu ili kupuju nekretninu sa idejom da će se jednog dana vratiti“, dodaje.

Postoji i deo kupaca koji primenjuje obe logike pri kupovini. Biraju stan koji ispunjava njihove kriterijume za život jednog dana, a dok taj dan ne dođe, nekretninu izdaju.

Bez želje za kućom

Dijaspora, s druge strane, ne vidi veliki interes za kupovinu vikendica i kuća u ovom trenutku.

Ovaj segment tržišta je u porastu i generalno privlači domaće kupce koji su ili spremni da napuste gradski život ili u većoj meri naprave neku ravnotežu između gradskog i mirnog života.

Postoje i kupci koji kupuje ovakve kuće kao investiciju, ali se takve nekretnine izdaju na kratke periode.

To zahteva trud na koji većina kupaca iz dijaspore nije spremna niti ima mogućnosti da se time bavi, dodaje Gazibara.

Destinacije mimo Beograda

I Miloš Mitić kaže da su retki slučajevi da kupci iz inostranstva traže placeve ili kuće.

Ako se odluče za kuće, uglavnom su to novogradnje u okviru kondominijumskih naselja u okolini Beograda.

I agent za nekretnine Kaća Lazarević potvrđuje da veoma mali broj ljudi iz dijaspore kupuje vikencice i kuće, značajno manje nego stanove.

Uglavnom se rapituju za mesta u okolini Beograda, Fruškoj Gori, ali i Zlatiboru i Kopaoniku za koje bi platili između 50.000 i 70.000 evra.

Lazarević primećuje da sada sve više naših ljudi koji su na radu u inostranstvu kupuje nekretnine da ih izdaje.

Kaže da naši ljudi koji žive i rade u Kanadi, Americi, ali i Nemačkoj kupuju veće stanove. Obično su to površine između 80 i 100 kvadrata. Najviša cifra koju plate za stan je do 250.000, maksimalno 300.000 evra.

Uz stan često otkupe i stari nameštaj

Dijasporu brine politička i ekonomska situacija, kaže.

„Ima onih koji su spremni da ulože pola miliona evra za stan, ali su to pojedinačni slučajevi“, dodaje Lazarević. Ranije ih je bilo više.

Šta još traže kada biraju stan? Lazarević dodaje da im je bitno da stan ima makar jedno garažno mesto. Vrlo često prihvataju i da uz stan otkupe nameštaj ako vlasnik prodaje.

Taj segment ipak iziskuje dodatno vreme koje tokom kratkog boravka u zemlji nemaju.

Treba znati da osim što kupuju, oni nekretnine i prodaju.

„Dosta njih nasleđuje stanove nakon ostavinskih rasprava, pa ih potom prodaje, a nekad kasnije kupuju nove“, pojašnjava sagovornica.

Uglavnom biraju stanove u novogradnji pre svega u centru Beograda, i to na Vračaru, Starom gradu, Zvezdari.

I Lazarević potvrđuje da nije retkost da naši ljudi kupuju nekretine u inostranstvu. Pre svega Francuskoj, Španiji i Italiji sa željom da se presele i tamo žive.