KOMENTAR Nemoć jednog društva

Ne, ovo nije komentar o fudbalu. Mada bi mogla da se kaže koja reč. Jer, sinoćna utakmica je odraz našeg društva u ogledalu. Bilo je tužno gledati onakvu nemoć.

Dva bitna momenta na koja bi trebalo obratiti pažnju.

Prvi gol – niko (ali, NIKO) ne nalazi za shodno da stane pored najboljeg strelca Engleske, najboljeg skakača, najboljeg u igri glavom. Sklanjaju se od njega kao da je šugav. Svako je „uzeo“ nekog svog, a posle gola se šire ruke i traži krivac na nekom drugom mestu.

Treći gol – Amerikanci imaju fenomenalan izraz u sportu (a i u drugim sferama života). Keep your eye on the ball. Više je značenja, ali suština je u fokusu na najvažnije stvari koje treba da uradiš. Eto, kod ovog gola mogli smo da vidimo našeg igrača Erakovića koji primenjuje neku svoju verziju izreke. On bukvalno gleda loptu. Ustvari gleda u kom će pravcu otići. Pa tek kad shvati da ide u njegovom, a trenutak kasnije i da mu je umakao engleski igrač, skače kao oparen. Ali, tada je već kasno.

Ko u takvim situacijama strada? Naravno, onaj koji jedini radi. I radi i kada je uzalud. Golman Petrović jedini je ostao dostojanstven iako je mogao mirne duše da skine rukavice i ode s terena. Ostalo je još malo takvih.

Sinoć nije postojao tim. A tim su strategija, odgovornost i zajedništvo.

Sve to je „dočarao“ onaj najodgovorniji – selektor. Bez trunke lične odgovornosti. Ustvari prepoznao je odgovornost za brodolom kao i mnogi u našem društvu. Isto kao kralj Čičak u crtanom filmu Ben i Holi (pogledajte u videu na 7:25).

U nekim trenucima, slušajući njegove reči, moglo se pomisliti da je našem Piksiju neko drugi doveo ove igrače. Eto, jedan igrač nije igrao tri meseca, a neki drugi su takođe nespremni. Ko ih je zvao selektore?

I onda šlag na torti – alibi da su protivnici toliko bolji da ih nikad ne bismo pobedili. Kome je potreban takav gubitnički stav? (eh, da su Finci tako razmišljali pre izlaska pred Jokića)

Kome je potreban čovek koji objašnjava da, uprkos takvom stavu, nije mogao da kaže igračima u svlačionici da se potrudeda izgube sa što manje golova? Šta li će im reći u svlačionici pred revanš?

Dobro, treba imati u vidu da je poziciju selektora dobio posle velikih trenerskih uspeha – u japanskoj Nagoji i kineskom Gvangdžou Sitiju (u ovom drugom je čak imao i više poraza od pobeda).

Ali, dosta o fudbalu.

Problem je što imamo upitnog „selektora“ celog društva. Koji je razorio svoj tim. Nema ni T od tima ni Z od zajedništva, a o odgovornosti da ne govorimo.

U kakvom je stanju taj tim?

Mi smo društvo u kojem ne postoji iole kredibilan sindikat da se bori za radnike.

Mi smo društvo u kojem ne postoji iole ozbiljno udruženje za zaštitu potrošača da brani njihova prava.

Mi smo društvo u kojem postoji Socio-ekonomski savet, vrlo upitne reprezentativnosti, koji izgleda služi samo da se slika na periodičnim konferencijama za medije o podizanju minimalca.

Mi smo društvo u kojem je država napravila jednu pametnu stvar, elektronske građevinske dozvole, da bi došla u fazu da i sama ulazi u nelegalnu gradnju.

Mi smo društvo kojem je država podigla transparentnost javnih nabavki da bi istovremeno arbitrarno odlučivala kada će ih primenjivati, a kada su smetnja.

Mi smo društvo koje ima mnogo više trgovinskih lanaca i banaka nego mnoge druge zemlje, a plače da nema konkurencije.

Mi smo društvo u kojem privreda traži uređeni ambijent za poslovanje, a trči pred predsednika, apsolutno nenadležnog za to pitanje, da bi završili neki svoj ćar.

Mi smo društvo u kojem privreda ispija proseko na prijemima dok u isto vreme policija nemilosrdno bije njihove radnike (i buduće radnike) koji se bore za to bolje uređenje.

Mi smo društvo koje otpušta prosvetne i zdravstvene radnike s kojima je već u debelom deficitu i koji će nas skupo koštati.

Mi smo društvo koje nema institucije, ali ima autoputeve.

Mi smo društvo koje ima fasadu, a nema temelje.

Na kraju, mi smo društvo u kojem nema svrhe tražiti pojedinačne smene jer sigurno neće doći bolji, kompetentniji niti odgovorniji.

I sve je to napravio „selektor“. Mora da ode, ali jedna ostavka nije dovoljna. Ceo „savez“ mora dalje s njim. Nema popravke, sve mora da se izgradi iznova.