KOMENTAR NIS je sinoć strašno poskupeo

Stvari su nakon sinoćnje ubedljive pobede opozicije na izborima u Mađarskoj prilično jasne i vode ka jednostavnom zaključku. Srbiji se bliže neke teške odluke i okolnosti kao direktna posledica promene vlasti u Budimpešti. To je najočiglednije na primeru NIS-a, koji je „čekao“ rezultate izlaska na birališta.

Lako je pretpostaviti da niko u odlazećoj mađarskoj garnituri i upravi MOL-a nije bio spreman da u atmosferi neizvesnosti uđe u avanturu zaključivanja posla i potpisivanja ugovora koji bi, u slučaju gubitka izbora (što se na kraju i obistinilo), nova vlast mogla da oceni kao nepovoljno.

Stvari su se okrenule kako niko nije želeo među dosadašnjim akterima pregovora o kupoprodaji NIS-a. Sve je izvesnije da će ovde najveći gubitnik biti vlast u Srbiji. Koja će po svemu sudeći morati da proguta veliku žabu i nacionalizuje/otkupi NIS. Zašto? Rusiji se sigurno ne dopada što više nema dosadašnjeg partnera oličenog u Orbanu. To se ne dopada ni američkoj administraciji.

Nove pozicije

A Peter Mađar se obavezao građanima da će „vratiti“ njihovu zemlju u Evropsku uniju. To sa sobom vuče i obavezu usklađivanja sa evropskom politikom prema Rusiji (što se već naslućuje odlukom da prvo poseti Poljsku), a koju je Orban otvoreno ignorisao. Sigurno je da se odnosi sa Rusijom neće okrenuti za 180 stepeni, ali će mađarska strana stremiti da smanji svoju „izloženost“ Moskvi. Rusija na to izvesno neće gledati blagonaklono i mogla bi da sputa MOL odustajanjem od prodaje ili zatezanjem u pregovorima, posebno po pitanju cene.

Ne treba zaboraviti da je Mađarska u „zagrljaju“ Rusije i u vezi sa izgradnjom nuklearne elektrane. Još jedan adut Moskve, još jedna glavobolja za Mađara.

S druge strane, možda bi posao preuzimanja NIS pre mogao da zaustavi Vašington koji se prilično „investirao“ u pobedu Orbana. Sada gubi velikog saveznika u destabilizaciji Evropske unije i promociji svojih antimigrantskih ideja. Dok Mađar posloži stvari sa preuzimanjem vlasti i dok se iskristališe odnos sa upravljačkom strukturom u MOL-u lako bi mogao da prođe rok za dogovor. Upravo će eventualno (ne)pomeranje narednog roka biti signal u kom pravcu priča dalje ide.

NIS je tako postao još „skuplji“ nakon sinoćnih izbora.

Zajednički projekti

Međutim, promena vlasti u Budimpešti mogla bi nepovoljno da utiče na srpsku ekonomiju i po drugim pitanjima.

Srbija se „uplela“ u još neke projekte sa Mađarskom, a najupečatljivi je brza pruga između dva glavna grada. Izvesno je da se od njega neće odustati jer su obe strane, a posebno naša, završile najveći deo posla. Možemo očekivati da se neće žuriti jer treba pažljivo razmotriti stvari.

Peter Mađar sada ima druge prioritete i druge destinacije ka kojima mora da gleda. Srbija mu ni izdaleka nije toliko važna koliko je bila Orbanu. S druge strane, sigurno neće pohitati da do leta otvori prugu i tako pomogne velikom prijatelju svog prethodnika da pompom i ceremonijom pokuša dodatno da podstakne amneziju kod građana Srbije koji bi u susret našim parlamentarnim izborima trebalo da zaborave da smo u vezi sa tim projektom platili najskuplju moguću u cenu – u vidu 16 nevinih života.

Takođe, moglo bi se očekivati da Mađar neće požuriti da do kraja dovede projekat naftovoda između Mađarske i Srbije. Događaj sa navodnim pokušajem miniranja gasovoda kod Kanjiže trebalo je da „detonira“ njegov rezultat na izborima.

Budući mađarski premijer zato bi u vezi sa daljom realizacijom zajedničkih projekata dve zemlje mogao da odluči da sačeka izbore u Srbiji. I da proba sa nekom novom vlašću da završi postojeće poslove odnosno otvori nove. Tako bi moglo da se ispostavi da su Orban i Vučić umesto saplitanja Mađara, zapravo „detonirali“ važan projekat za srpsku ekonomiju.

Faktor Kina

I još jedan faktor u vezi sa budućim projektima jeste uticaj rezultata na treću veliku silu u svetu – Kinu. Ova zemlja značajno je prisutna i u Srbiji i u Mađarskoj. A jedna zajednička nit upravo je projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. Da li će nova vlast, u skladu sa procesom „povratka“ u Brisel, smanjiti prisnost sa Kinom zasad je teško proceniti.

Ukoliko bi do toga došlo, to bi nepovoljno uticalo na razvoj budućih zajedničkih projekata, pre svega infrastrukturnih. Međutim, treba imati u vidu da bi po ovom pitanju do promena došlo i bez smene vlasti u Budimpešti. Kina menja model razvoja i vraća se sebi. Finansiranja projekata u inostranstvu biće verovatno sve manje pa i prisutnosti kineskih građevinskih kompanija.

Srbija je zbog ograničenog deficita budžeta sve manje u prilici da se zadužuje za velike infrastrukturne projekte. A upravo će oni biti ključ kampanje aktuelne vlasti u pokušaju da i sama ne doživi sudbinu Orbanovog Fidesa. Zato se Srbija sada oslanja na izvođače da obezbede finansiranje koje ćemo kasnije vraćati. Kina će takvu praksu sve manje koristiti. Između ostalog, kineski partner „ispao“ je iz priče za gradnju Osmeha Vojvodine jer nije obezbedio finansiranje.

Bankarski sektor

Još jedan uticaj izbora u Mađarskoj mogao bi da bude vidljiv u bankarskom sektoru Srbije. OTP banka stigla je do pozicije druge najveće u našoj zemlji. I sada će biti interesantno posmatrati šta će se dalje dešavati. Posebno u svetlu spekulacija u poslovnoj zajednici da je bila spremna da preuzme poslovanje jedne austrijske banke kod nas.

Odnos jednog od najbogatijih Mađara sa Viktorom Orbanom bio je po sistemu toplo-hladno. Ali, pragmatičnost bi preovladala. Zato će biti zanimljivo posmatrati i odnos Mađara prema najbogatijima u toj zemlji, posebno onih bliskih odlazećoj vlasti. Sigurno je da nijednoj strani ne bi odgovarala bilo kakva destabilizacija. Uz to, treba imati u vidu da na vlasti više nije Orban, a da OTP bankom više ne upravlja Šandor Čanji. Tu je sada njegov sin Peter pa bi bilo realno očekivati da pre vidimo saradnju nego razilaženje. Što bi značilo i našem bankarskom sektoru jer, kao i u slučaju MOL-a i NIS-a, ni OTP verovatno ne bi propustio priliku za dobru kupovinu. Iako je mlađi Čanji nešto ranije izjavio da je fokus banke u pogledu širenja sada usmeren na centralnu Aziju.

Privreda Vojvodine

Dok će biti važno pratiti u kojoj meri će Peter Mađar promeniti kurs kada je reč o velikim projektima sa Srbijom, ne treba zaboraviti uticaj Mađarske na, uslovno rečeno, manju privredu u našoj zemlji.

Preko Fondacije Prosperitati mađarska vlada u proteklih 10 godina ulagala je značajna sredstva u ekonomsko osnaživanje vojvođanskih Mađara. Novac su dobili i projekti razvoja poljoprivrede, kao i niz značajnih kompanija koje su u vlasništvu naših građana mađarskog porekla.

Iako je u delu javnosti ovaj vid podrške viđen kao još jedna poluga političkog uticaja Mađarske u Srbiji (bilo je i tekstova medija na mađarskom jeziku da su novac dobijali oni koji su imali političke veze), sigurno je da bi za Vojvodinu bilo korisno da ne ostane bez ove podrške. Naravno, ukoliko Peter Mađar želi i uspe da je redefiniše na način koji smatra da je adekvatan.

Pobeda kakva je potrebna i Srbiji

Pored „povratka“ u Evropsku uniju i oslobađanja zaključanih milijardi iz evropskih fondova, Peter Mađar je u fokus kampanje stavio suzbijanje korupcije. Zato će redefinisanje odnosa sa drugim zemljama, kao i konkretnih projekata, uvek biti pod posebnom pažnjom i u ovom segmentu. Ko dobija poslove i na koji način.

Ono što nas može da tera na oprez jeste kako će izgledati stav Beograda prema budućem mađarskom premijeru. Ipak je izgubio predsednikov dobar prijatelj. A ni u prošlosti naš prvi čovek nije previše izgarao od želje da se susreće i gradi bliskije odnose sa čelnicima država, koji nisu po njegovom političkom ukusu.

I na kraju, još jedna pouka mađarskih izbora, koju bi građani Srbije mogli da izvuku, jeste da je i nama na narednim izborima potrebno da pobeda (ko god to bio) bude jednako ubedljiva. To bi budućoj staroj ili novoj vlasti olakšalo sprovođenje reformi (ako to žele) i lakšu realizaciju razvojnih politika i projekata (ako znaju koje).

I pod starom i pod novom vlašću Srbija će se dalje ekonomski razvijati (ako isključimo eventualne globalne krize) pa će se odlučivati na koji način i kojom brzinom. Građani će reći da li žele nekog ko će i nas rekom vratiti nazad u Evropu, a one druge poslati nizvodno u istoriju ili žele nekog ko će ostati na istom mestu i sprovoditi plan rasta koji ne odgovara jednako svima.