KOMENTAR Šta poslednje informacije o sudbini NIS-a govore o institucijama, a šta o visokoj politici: OFAC, ako si otet trepni dvaput

Nastavak drame u bezbroj činova zvane NIS, juče je poprimio sve odlike cirkuske predstave. A činilo se, barem do juče, da je i domaća i svetska javnost već sve videla u vezi sa ovom višemesečnom sagom. I da je ništa više ne može iznenaditi.

Desila su se već nebrojana odlaganja i produženja rokova. I ona za operativnu licencu NIS-a i ona za pregovore između, tobože, prodavca i kupca. Naviknuti smo da se informacije plasiraju samo nekoliko sati uoči isteka roka. I da ih saopštava i MOL, i srpska ministrka energetike, i NIS. Kako koji put. I da se objavljuju čas zvaničnim kanalima, čas na društvenim mrežama.

Menjali su se nekoliko puta i planovi. Primera radi, najpre je najavljivano da će budući kupac NIS-a biti zajedničko preduzeće MOL-a i arpaskog ADNOC-a, ali se to poslednjih meseci ne pominje. ADNOC je, praktično, ispao iz igre, ako je u njoj ikada i bio, a da niko nije dobio objašnjenje za to.

Saznali smo prošle nedelje i da je naprasno, nakon više uzastopnih najava da pregovori između Srbije i MOL-a idu loše, dogovor postignut.

Ipak, juče su se gotovo svi akteri u ovoj predstavi potrudili da je dodatno začine. I to taman nakon što je OFAC po prvi put od prošle jeseni odlučio da u u istom danu ističe i licenca NIS-a za operativni rad i rok u kojem bi Gaspromnjeft i MOL trebalo da postignu kopoprodajni dogovor. I kada se, shodno toj odluci, činilo da sve ulazi u neminovnu završnicu.

Jučerašnji presedani

Bilo je od samog početka jasno da je situacija u kojoj se NIS našao specifična. I da prodaja većinskog paketa akcija ove kompanije neće ličiti na običnu prodaju. I da pregovori neće biti vođeni onako kako se to čini u korporativnom svetu. Kada kontrolni vlasnik akcija neke značajne kompanije prodaje svoj udeo drugoj kompaniji. Ali, malo ko je očekivao da će se sve pretvoriti u ovo čemu trenutno prisustvujemo.

Praktično po isteku jučerašnjeg dana, informacija o tome da je operativna licenca NIS-a produžena do 1. jula stigla je od RTS-a. I to prema njihovim saznanjima u Vašingtonu. Nešto pre toga takvu mogućnost „dojavio“ je iz Gruzije, pozivajući se na svoje dojave, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tek nakon saznanja RTS-a, vest je objavljena i na sajtu NIS-a.

To je prava novina od juče, u poređenju sa prethodnim situacijama. Drugim rečima, informacija o novoj licenci nije stigla ni od NIS-a, ni od ministarke Đedović, pa čak ni sa njenog Instagram profila, ni od bilo kog drugog aktera. Nego od javnog servisa.

Doduše, ministarka je juče imala drugog posla. Kako je objavljeno na Instagram profilima Dubravke Đedović i ministra finansija Siniše Malog, ona je juče potpisala sa predstavnicima MOL-a akcionarski ugovor o budućem odnosu dva dominantna akcionara.

Iz MOL-a je tom prilikom saopšteno da će ova kompanija nastaviti da razvija NIS. Ali, ukoliko postane njegov većinski vlasnik. I tu dolazimo do drugog presedana. Srbija i MOL su, dakle, juče potpisali kako će upravljati kompanijom kada i ako budu došli u situaciju da u njoj imaju suvlasništvo. To se, međutim, još uvek nije desilo.

Ugovor o uređivanju odnosa u tuđoj kući

I to su potpisali baš u danu kada je iz Vašingtona trebalo da stigne odgovor za obe licence. I onu koja bi NIS-u trebalo da omogući nesmetani rad još neko vreme, što se i desilo u večernjim satima. Ali i ona koja bi trebalo da za još neko vreme pomeri rok za finalizaciju pregovora između ruske i mađarske strane. Taj rok, međutim, nije pomeren, odnosno istekao je.

To je još jedan presedan. Do sada se nije desilo da OFAC, nakon što dozvoli pomeranje roka do određenog datuma, taj rok ne produži. Ili da se javnosti ne saopšti šta to u ovom slučaju znači i kakve su posledice isteka roka.

Ovo bi, sa jedne strane, moglo da se tumači da je rok istekao i da nema više produženja. Odnosno da su pregovori propali pošto ugovor o kupoprodaji nije potpisan do zadatog roka. Tako bi moglo da se tumači da OFAC nije dozvolio NIS-u rad još dve nedelje. Odnosno da juče nije produžio nijednu licencu, što bi značilo vraćanje sankcija na snagu. I vraćanje priče o prodaji NIS-a na početak.

Ovako, izjašnjavanje o jednoj licenci, a ćutanje o drugoj više govori o kredibilitetu ove institucije. Ali i o globalnim ekonomsko-političko-energetskim odnosima.

Institucija koja je donela, činilo se, čvrstu i nedvosmislenu odluku da NIS-u uvede sankcije, jer je u većinskom ruskom vlasništvu, pokazuje svih prethodnih meseci u najmanju ruku nedoslednost. Niti sankcije ukida, niti ih u delo sprovodi.

Nova globalna stvarnost

Jučerašnjom odlukom, pak, da jednu licencu produži a o drugoj ćuti, samo je dodatno podgrejala sumnje u smisao svojih odluka u vezi sa NIS-om. I učvrstila poziciju punopravnog aktera u ovom višemesečnom cirkusu.

U kojem prodavac od koga zapravo sve zavisi uporno ćuti. Niti se zna hoće li da proda, niti kome hoće da proda. Sem što Srbiji neće.

Potencijalni kupac, pak, iako daje nešto više informacija, jednako je nedorečen. Ne objašnjava je li mu arapski ADNOC partner ili nije. I sa jedne strane govori o pozitivnom ishodu pregovora, ali sa druge, uvek ostavlja i drugačiju opciju otvorenom.

To mu, međutim, ne smeta da pre nego što je kupio polovinu kuće od vlasnika, sa suvlasnikom već sklapa ugovor o uređenju odnosa u kući koja još uvek nije njegova.

Srbija, naravno, u čijem dvorištu se ovaj cirkus odigrava, sve podržava i u svemu svesrdno učestvuje.

A onaj zbog koga je cela ova saga zapravo i počela, američki OFAC svojim odlukama pokazuje ne samo institucionalnu slabost, već i jednu novu stvarnost današnje visoke politike.