KOMENTAR Zahtevi studenata nikada neće biti ispunjeni

Država nikada neće moći da ispuni zahteve studenata. Zauvek će joj ostati jedan neispunjeni. Prvi. Pitanje je da li će i kod ostalih ishod biti mnogo bolji.

Sada je prilično jasno da su se institucije saplele već na prvom koraku. Zahtevu za objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu.

I dok javnost čeka neki autoritet, bio on Građevinski fakultet, Anketna komisija ili neko treći, da potvrdi da li je sve od dokumentacije dostupno, mišljenje s početka teksta mogu da iznesem kao neko (pretpostavljam jedan od retkih) ko je otvorio svaki, ili gotovo svaki, od dosad objavljenih dokumenata.

Mogao bih detaljnije da elaboriram šta još nedostaje, ali za konačni zaključak to nije više ni bitno. Voleo bih da verujem da to što još nije objavljeno, i dalje ostaje van domašaja javnosti zbog nemara, a ne zle namere. Ali, to je samo neutemeljeni optimizam.

A to što država nikada neće uspeti da ispuni prvi zahtev studenata nije njihov neuspeh. To je velika pobeda ovih mladih ljudi.

Prvo

Da nije bilo njih ne bismo dobili priliku da sagledamo do koje mere sistem ne funkcioniše. Počev od toga koliko institucije ne umeju da upravljaju dokumentacijom. Ne samo u građevinskom nego verovatno u svakom od sektora kojim upravlja. Zapanjujući je nered u dokumentaciji koja je objavljena. Od banalnih stvari kao što je naziv ili format fajla, pa do same organizacije. Opet, nadajmo se da je to plod neznanja i nemara, a ne zle namere.

A da je samo to problem, možda bismo i mogli dalje, ali taj haos kojim smo zapljusnuti zapravo nam pokazuje da sistem ne zna čime raspolaže i kako upravlja. Nešto je skenirano, nešto je mašinski čitljivo. Nešto je kod ovoga, nešto je kod onoga. Pa hajde da na brzinu skupimo i đuture „bacimo“ na sajt kad su nas pritisli.

Sistem koji ne može pouzdano da kaže koliko čega u državi ima – od naizgled nebitnih stvari pa do recimo broja službenika (setite se samo pokušaja prebrojavanja zaposlenih u javnoj upravi pa opet nismo sigurni da li su ih uspešno prebrojali) – a pre svega šta je tačno čija nadležnost, ne može ni da se nazove sistemom. Uradite jednostavni test, ukucajte u Guglu „ne zna se koliko u Srbiji ima“ ili „čija je nadležnost“ i biće vam nešto jasnija slika u kakvom društvu živimo.

Sistem koji ne zna čime i kako upravlja mora iz korena da se menja.

Drugo

Druga velika pobeda studenata je to što su ogolili činjenicu da postojećem sistemu ne možemo da verujemo. Jednostavan primer. Počeli smo od „svih“ 195 dokumenata da bismo stigli do „svih“ 16.000. I ko zna koliko ih još ima. I tih prvih 195 nam je najavljeno kao dokumenta „koja se tiču izvršenja krivičnog dela povodom pada nadstrešnice“, a dobili smo i dokumentaciju o Vrbasu, Kisaču, Naumovićevu…

Na osnovu tih iskustava, ko može pouzdano da kaže koliko još podizvođača, podpodizvođača i dobavljača je bilo angažovano na projektu pored dosad poznatih? Kako da ikad poverujemo da je država objavila sve podatke? Kako da verujemo da je ovo što je dosad objavljeno sav novac koji je potrošen na projektu rekonstrukcije pruge? Naš novac.

Sistem kojem ne može da se veruje mora iz korena da se menja.

Treće

I na kraju, treća velika pobeda studenata je to što su pokazali da sistem ne drži volan čvrsto u svojim rukama. Sa dodatno objavljenim dokumentima, „iskakale“ su nove firme na projektu. Za neke od njih još nismo videli saglasnost odnosno potvrdu da je država odobrila da rade na projektu. Da li to država ne zna ko gradi, rekonstruiše, dograđuje, sanira, adaptira, kritičnu infrastrukturu? Onu na kojoj počiva funkcionisanje društva. Onu koju koriste hiljade građana svakoga dana.

Sistem koji ne zna ili ne vodi računa kome poverava sudbinu građana u ruke (dok im se nešto ne sruči na glavu) mora da se menja iz korena.

Srećom, mislim da ima dovoljno objavljenih dokumenata (i dostupnih nadležnim organima) da utvrde odgovornost za tragediju koja je odnela 15 života. Ako žele, a trebalo bi da verujemo da žele.

Danas studenti u Kragujevcu mogu da proslave ove pobede i koliko-toliko zaleče rane dosadašnjeg truda. Oni su pobedili. Iako su to samo prve od potrebnih pobeda. Ako je ovo uopšte borba koja zahteva proglašenje pobednika.

A šta je ishod za sistem koji ne može da ispuni zahteve?