Konsolidacija tržišta ili monopol: Da li će i ko platiti ceh promena na tržištu šećera u Srbiji

Dan nakon što je Forbes Srbija objavio da kompanija u krajnjem vlasništvu Aleksandra Kostića namerava da preuzme šećeranu Crvenka, stigla je i potvrda ove informacije. U saopštenju, MK grupa, između ostalog, kaže da bi ovom akvizicijom bila omogućena „šira primena Sunokove strategije za sektor proizvodnje šećera…“.

Navode i da je od opšteg interesa očuvanje nezavisnosti nacionalne šećerne industrije i sigurnost proizvodnje šećera kao osnovne životne namirnice.

Zanimljivo je, međutim, što u saopštenju MK grupa navodi i kako je za razliku od gotovo svih država regiona, Srbija neto izvoznica šećera i ima proizvodnju koja pokriva domaće potrebe.

“Potencijalno spajanje predstavlja razvojnu priliku koja bi omogućila dodatno širenje na inostrana tržišta i povećanje prodaje šećera u regionu i Evropi”.

Potencijalni monopolista

Drugim rečima, ukoliko dobije odobrenje antimonopolskih komisija i realizuje svoju nameru o kupovini Crvenka fabrike šećera, MK grupa postaće jači regionalni, ali i evropski igrač na tržištu šećera. Istovremeno, međutim, postaće i praktično jedini domaći proizvođač ove namirnice. Kako je Forbes Srbija pisao, izvan ovog sistema bi u tom slučaju ostala samo mala fabrika iz Vrnjačke Banje, Mega plus doo, koja se pre svega bavi proizvodnjom šećera u kocki.

MK grupa bi time postala takoreći monopolista u Srbiji. I ne bi imala konkurenciju u proizvodnji šećera. Čak i kada bi Komisija za zaštitu konkurencije dala uslovno odobrenje. Primera radi, kada bi uslov bio da ugasi jednu od šećerana koje bi imao u vlasništvu.

Podsetimo, osim Sunoka, MK je od kraja marta i vlasnik fabrike Šajkaška koju je kupio od grčkog fonda Novus Symmetoches M.A.E. Ovaj fond je inače vlasnik fabrike u Crvenki.

U kompaniji MK nisu odgovorili do objavljivanja teksta na pitanja Forbes Srbija. Pitali smo da li očekuju pozitivnu odluku Komisije za zaštitu konkurencije. I šta garantuje, u slučaju kupovine fabrike Crvenka, da neće doći do zloupotrebe dominantnog položaja koji će imati na tržištu?

Uticaj na buduće cene šećera

Upućeni u ovaj biznis kažu da će eventualna akvizicija neminovno kompaniji MK omogućiti praktično monopol. To sa sobom, opet neminovno, dovodi do veće mogućnosti da se cena šećera promeni, odnosno da on poskupi. Jer konkurenta na tržištu, barem kada govorimo o proizvodnji, praktično neće biti.

Sa druge strane, pošto je uvoz šećera slobodan, nije nemoguće da bi u situaciji da MK grupa zloupotrebi svoj budući položaj na tržištu, porastao uvoz šećera. Time bi se povećao i pritisak na ovog proizvođača da snizi cene.

Naši sagovornici kažu da sticanje gotovo monopolskog položaja ne znači automatski veće cene. Iako, postoji povećan rizik da se tako nešto desi.

Oni objašnjavaju da je grčki vlasnik Crvenke gotovo izvesno rešio da izađe sa srpskog tržišta. Naročito što ova kompanija i nije u industriji šećera. Naime, do februara 2023. vlasnik fabrike bila je grčka kompanija Hellenic sugar industry. Tada vlasnik 100 odsto udela postaje pomenuti Novus Symmetoches M.A.E.

Zbog krize na evropskom tržištu šećera koja vlada već godinama, objašnjavaju naši sagovornici, i tradicionalne kompanije iz ovog sektora izlaze, a pogotovo oni kojima to nije primarna delatnost.

Sa druge strane, kao logičan kupac, mada su mediji pisali kako za Crvenku ima i drugih zainteresovanih kompanija iz Evrope, ali i regiona, nametnula se upravo MK grupa. Koja je, podsetimo, u ovom biznisu već više od dve decenije i danas je vlasnik najveće domaće šećerane.

Konsolidacija kao neminovnost

Naši sagovornici kažu da nije isključeno da će i sama MK grupa, ako i kada kupi Crvenku, sprovesti neki oblik konsolidacije. Razlog je činjenica da se broj šećerana u Evropi pa i regionu odavno već smanjuje. Ne isključuju ni mogućnost da će Komisiji predložiti gašenje jedne šećerane kao uslov da dobiju dozvolu.

Kao primer može da posluži ponuda proizvođača kafe Atlantik grupa koja je ponudila da ugasi fabriku u beogradskom naselju Ledine kako bi dobila odobrenje za spajanje sa Štraus Adriatikom.

Da li će se ovo desiti i u slučaju šećera nije sigurno. Ali ono što jeste je da je pred Komisijom za zaštitu konkurencije da ispita svu relevantnu dokumentaciju i proceni u kojoj meri će konkurencija na tržištu šećera biti ugrožena. A time i koliki će biti potencijalni rizik za poskupljenje ove namirnice ukoliko u Srbiji bude postojao praktično samo jedan proizvođač.

Upućeni veruju da će svoje namere MK grupa pokušati da ostvari nudeći antimonopolskoj komisiji dokaze da je u ovom slučaju zapravo relevatno evropsko ili regionalno, a ne srpsko tržište šećera. Jer sa jedne strane uvoz šećera je slobodan i time se stvara potencijalna konkurencija, a sa druge regionalne zemlje su uglavnom uvoznici šećera pa ukrupnjavanje na našem tržištu dodatno pojačava konkuretnost na stranim tržištima.

Međutim, postavlja se pitanje je da li takvo obrazloženje može da prihvati naša Komisija jer je njen „resor“ domaće tržište, a ne evropsko.

S druge strane, ono što bi moglo da pogura tas ka odluci da se odobri ova koncentracija jeste da fabrika uđe u okrilje veće kompanije, dokazane u ovom sektoru, i da se tako potencijalno izbegne produbljivanje problema imajući u vidu da su prihodi šećerane prepolovljeni u odnosu na 2023. i da je poslednje dve godine u gubitku.

Kriza na tržištu šećera

I evropska i regionalna industrija šećera je suočena sa jednom od najvećih kriza u poslednjih nekoliko decenija. Šećerane se zatvaraju ne samo u regionu, već i u članicama Evropske unije. Razlog je pad cena šećera usled slabije potražnje. Ona je posledica promene potrošačkih navika, ali i smanjene upotrebe šećera u prehrambenoj industriji.

Srbija je pre dvadesetak godina imala 15 većih šećerana, danas ima praktično četiri. Od toga dve se mogu svrstati u manje. Slično je i u zemljama regiona.

Prema podacima agroekonomista, početkom ovog veka Evropska unija imala je više od 250 šećerana, danas ih oko 90.

Stručnjaci očekuju dalju konsolidaciju, odnosno dalje smanjenje broja fabrika za proizvodnju šećera. Neki su skloni oceni da bi Srbija već za nekoliko godina mogla da ima jednu veliku šećeranu.

Pogotovo što je drastično opada i proizvodnja šećerne repe. Samo u Srbiji ona je prema zvaničnim podacima u 2025. bila za oko 26 odsto manja od one iz 2024. Nešto više od 34.000 hektara koliko je bilo u prošloj godini je najmanje u poslednjih 20 godina.