Litijumski ratovi: Koje zemlje postaju novi važni igrači na tržištu dok je Srbija podeljena o kopanju
Litijum je sve prisutniji. Proizvodnja je za samo 10 godina porasla gotovo sedam puta, sa 30.400 na 198.000 metričkih tona prošle godine. To je pokazao Statistički izveštaj o svetskoj energiji 2024 koji je objavio Energetski institut.
Kada se uzme još veći vremenski horizont, porast upotrebe je još impresivniji. U 1995. iskopano je samo 9.500 metričkih tona odnosno 20 puta manje.
Očekivano, ovom snažnom rastu doprinela je uloga litijuma u proizvodnji baterija, posebno za električne automobile.
Najveći proizvođači
Poznato je da je Australija najveći svetski proizvođač sa 86.000 metričkih tona u prošloj godini i udelom od 43,4% ukupne globalne proizvodnje. Sledi Čile sa 56.500 tona što mu je donelo udeo od 28,5% u ukupnoj proizvodnji. Na trećem mestu je Kina sa prošlogodišnjom proizvodnjom od 33.000 tona (16,7% udela).
Ostale zemlje su daleko iza, ali mnogo značajniji podatak iz izveštaja je koje zemlje hvataju ozbiljan zalet kada je reč o ovom metalu.
Litijum i zvezde u usponu
Prošle godine, najvišu stopu rasta proizvodnje imao je Zimbabve – čak 230% – ali treba imati u vidu nizak nivo proizvodnje – 1.000 tona u 2022. i 3.400 u prošloj godini.
S druge strane, novi igrači na koje treba obratiti pažnju su Brazil i Argentina.
Argentina je prošle godine povećala iskopavanje litijuma za 50,5%, sa 6.400 na 9.600 tona. Rast Brazila bio je 86,3% – rast sa 2.600 na 4.900 tona.
Slično je i kada se posmatra desetogodišnji period. Veliki rast beleže litijumske velesile poput Australije, Kine i Čilea, ali su značajan rast imali ponovo Argentina i Brazil. Rast proizvodnje u Argentini tokom poslednjih 10 godina bio je 14,4%, a u Brazilu čak 28,5%.
Zanimljivo je da je među osam najvećih proizvođača, samo u Sjedinjenim Američkim Državama došlo do pada proizvodnje u poslednjih 10 godina. S druge strane, litijum je u ovoj zemlji veoma prisutan jer su na kraju prošle godine potvrđene značajne rezerve litijuma.
U SAD to vide kao strateški i ekonomski rizik jer bi industrija električnih vozila mogla da bude zavisna od inostranih izvora, posebno Kine.
