Loš položaj mladih na tržištu: Radna praksa ne sme da bude besplatan rad

Nezaposlenost je jedan od najvećih današnjih problema mladih kao i njihov položaj na tržištu rada, navodi se u Alternativnom izveštaju za 2023. godinu, Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

Prema rečima menadžerke programa KOMS-a Milice Borjanić, početna prepreka mladima pri ulasku na tržište rada je neusaglašenost sistema obrazovanja sa tržištem rada.

„Ono što učimo u tom procesu obrazovanja, nije ono što je traženo i što je potrebno. Samim tim, mlada osoba kada ulazi na tržište rada, ona ulazi sa potrebom da se dodatno edukuje, da dodatno stiče znanja i veštine, a samim tim i poslodavci traže neke stvari, koje mlada osoba nema“, kaže Borjanić za Forbes Srbija.

Ona dodaje da rad svake mlade osobe treba da bude adekvatno plaćen, jer kako kaže, ta osoba doprinosi razvoju firme ili organizacije i taj rad mora da bude cenjen i adekvatno novčano nagrađen.

„Sticanje tog prvog radnog iskustva je jako značajno, jer se time stiče ono što ti je potrebno, da bi bio konkurentan na tržištu rada i da bi te neko zaposlio, a onda kada neko i treba da te zaposli, dolazimo do problema da traži određeno iskustvo, da si nešto radio, da si na neki način bio angažovan, a ako vam neko ne pruži tu početnu šansu, kako onda da imate iskustvo“, ističe Borjanić.

Mladi neretko rade na crno

Vladimir Jovanović završio je pre tri godine Visoku školu elektrotehnike i računarstva i još je u aktivnoj potrazi za poslom. Kako kaže, imao je visoka očekivanja nakon školovanja, s obzirom na to da se radi o IT industriji, koja se danas u svetu smatra jednom od najprofitabilnijih profesija.

„Završio sam fakultet sa nadom da ću napokon početi da zarađujem svoj dinar. Međutim, gde god da sam konkurisao, odgovor nisam dobio, iako su svi oglasi u tom trenutku bili aktivni. Zatim sam, kako bih stekao dodatna znanja i veštine, krenuo na različite prakse, koje su većinom bile neplaćene. Od pet praksi koje sam obavljao, samo je jedna bila regulisana ugovorom, a zarada je bila mizerna“, ističe Jovanović.

Aktivistkinja i studentkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković je ovim problemom počela da se bavi u okviru događaja „Dijalog mladih sa premijerkom“ kada je, kako kaže, saznala da u našem zakonodavstvu ne postoji pojam koji definiše radnu praksu.

„Sve kreće možda negde od srednje škole, kada ti kao srednjoškolac želiš da imaš svoj dinar, svoj džeparac. Većina ljudi koje sam poznavala u tom periodu je radila, na primer kao konobar ili konobarica, u nekom kafiću, gde je to bio rad na crno i gde se plaćala dnevnica od po 1.000 dinara i manje, za jednu smenu. Tu, dakle, nije bilo ni ugovora o radu, ljudi su radili na crno. U svakom trenutku inspekcija može da zabrani rad tog kafića ili čega god, gde mladi rade na crno“, ističe Milenković.

Milenković dodaje i da mladi, nakon završenog fakulteta, veoma teško pronalaze posao u svojoj struci, te su često primorani da obavljaju praksu, koja je u većini slučajeva neplaćena ili izuzetno malo plaćena, što, kako kaže, svakako predstavlja eksploataciju.

„Velika je raširenost tog trenda da postoje prakse koje se ne plaćaju, a zauzvrat mladi dobijaju iskustvo, znanje, mentorski rad, pa na kraju i ostaju i da rade u tim firmama ili organizacijama. Ono što je najvažnije jeste da svaka mlada osoba za bilo koji rad mora da bude plaćena, jer ona svojim radom doprinosi. Jeste da ona zauzvrat dobija znanje, mentorstvo i slično, ali opet doprinosi toj organizaciji ili firmi i to treba da ima adekvatnu kompenzaciju“, dodaje Milenković.

Gotovo polovina praksi nije plaćena

Prema podacima iz KOMS-ovog Alternativnog izveštaja, 43 odsto mladih je bilo na radnoj praksi koja nije plaćena, a samo 13 odsto njih je bilo na plaćenoj praksi, dok ostatak nije obavljao nikakvu praksu. U izveštaju se takođe navodi da čak 64 odsto mladih ne radi na poziciji za koju se školovalo.

Prema rečima menadžerke programa KOMS-a Milice Borjanić, brojni su rizici koje sa sobom nosi neplaćena praksa ili rad na crno. Kako kaže, problem je što ovakva vrsta odnosa nije ugovorno regulisana sa poslodavcem, te samim tim ni na jedan način sticanje iskustva neće biti registrovano, a takođe, ni zdravstveno osiguranje i sve beneficije koje inače nudi ugovor o radu, neće biti predviđene. Ono što je, prema njenim rečima, bila vizija KOMS-a, jeste da se kriterijumi koji su usvojeni na nivou EU, a koje je izradio Savet Evrope, nađu u prvom Zakonu o radnim praksama u Republici Srbiji.

„Vizija je bila da poštujemo te međunarodne standarde koji se zaista razvijaju, zapravo svakog dana negde sve više, jer se gleda da to prvo sticanje radnog iskustva mladih, bude nešto što će zaista da pomogne prolazak kroz tranzicioni period pri ulasku na tržište rada i samim tim obezbedi da mlada osoba ranije i adekvatnije započne proces osamostaljivanja. Tako da ono što smo radili, jeste da smo zagovarali da se donese adekvatan zakonski okvir, da postoji zakonsko utemeljenje za realizaciju radnih praksi i učestvovali smo u izradi, kroz članstvo u Radnoj grupi za radne prakse, ali i uključivanjem i stavova i mišljenja mladih upravo u kvalitet ovog dokumenta“, objasnila je Borjanić.

Nacrt zakona o radnim praksama, koji nije stigao na red za usvajanje u mandatu ove Vlade, ispunjava veliki broj standarda kvaliteta radnih praksi – postojanje ugovora o obavljanju radne prakse, uspostavljen sistem mentorstva, postojanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi, postavljene ciljeve učenja, pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i određenu novčanu nadoknadu za obavljanje radne prakse, dogovorenu u ugovoru o radnoj praksi.

Takođe, ovaj Nacrt određuje i trajanje ugovora o radnoj praksi na period koji je potreban za postizanje ciljeva – ne duže od šest meseci. Poslodavci koji krše odredbe zakona, biće kažnjeni novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara.

Prva stvar koja mora da bude učinjena u pogledu sprečavanja radne eksploatacije mladih, smatra Borjanić, jeste zakonska zabrana i obezbeđivanje adekvatne kazne za poslodavce koji mlade drže u nepovoljnom položaju, odnosno koriste njihov rad besplatno, što iziskuje postojanje inspekcijskog nadzora, koji će pratiti implementaciju. Prema njenom mišljenju, veliku ulogu imaju i sindikati i druge organizacije civilnog društva u zaštiti i podizanju svesti i informisanju mladih o njihovim pravima.

„Kada govorimo o sindikatima i drugim organizacijama civilnog društva, oni su zapravo tu da alarmiraju, signaliziraju i bore se za što bolji i što adekvatniji položaj mladih ljudi na tržištu rada, ali isto tako i da informišu o problemima sa kojima se mladi suočavaju i mogućnostima da se ovako nešto spreči, odnosno da se unapredi položaj mladih. Mi se suočavamo sa tim da se veći broj mladih odlučuje da napusti zemlju, a upravo kao prvi razlog navode životni standard i nemogućnost da se negde osamostale i žive u skladu sa osnovnim ljudskim potrebama“, dodaje Borjanić.

Postaviti realna očekivanja pred mlade

Administratorka za ljudske resurse Andrea Darabašić smatra da poslodavci mogu značajno da doprinesu smanjenju eksploatacije mladih u procesu zapošljavanja, preduzimanjem konkretnih mera.

„Postavljanje realnih očekivanja za potencijalne kandidate, uzdržavajući se od nerazumnih zahteva za višegodišnjim iskustvom, za pozicije na početnim nivoima, ključan je korak koji bi značajno promenio procese zapošljavanja na tržištu rada. Pristojne plate ili kompenzacije koje su u skladu sa preovlađujućim, ekonomskim uslovima u određenim zemljama, mogu značajno da ublaže finansijski teret mladih radnika. Pored toga, kompanije moraju da nastoje da regrutuju pojedince na osnovu zasluga i kvalifikacija, a ne da podlegnu predrasudama“, ističe Darabašić.

Darabašić takođe dodaje da je veoma važno da mladi ljudi biraju poslodavce, kao što i poslodavci biraju njih i da tržište nudi mnoštvo opcija, koje kako kaže, nisu uvek očigledne i ispunjene su preprekama, ali takođe i sjajnim prilikama.

„Mladim ljudima bih poručila da traže poslodavce koji cene njihove veštine i potencijal, prihvate organizacije koje ulažu u njihov rast i ne oklevaju da se zalažu za svoja prava. Zapamtite, vi ste pokretačka snaga promena u oblikovanju pravednijeg i inkluzivnijeg radnog mesta“, poručuje Darabašić.

Podsetimo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je započelo proces uvođenja radnih praksi u zakonodavni sistem Republike Srbije još 2020. godine.