Loša godina Boinga uskoro će biti još gora

Osporeni proizvođač aviona mogao bi da se suoči sa štetnim štrajkom svog najvećeg sindikata, koji traži novi, bogatiji ugovor i veći uticaj na vođenje kompanije.

Boingov sindikat mašinista još od 2019. godine poziva svoje članove da štede novac za štrajk. Danas će pregovori, koji će odlučiti da li je štrajk biti neophodan, ući u ključnu fazu.

Timovi iz menadžmenta kompanije i Međunarodnog udruženja mašinista, najvećeg sindikata kompanije koji predstavlja 32.000 radnika koji sastavljaju Boingove avione u saveznoj državi Vašington, sastaju se u hotelu u blizini Sijetla kako bi postigli novi ugovor, prvi od 2008. godine, pre nego što trenutni ugovor istekne 12. septembra.

Mnogi posmatrači u industriji veruju da su dve strane na putu ka zastoju i štrajku. To bi pogoršalo niz problema s kojima se Boing suočava ove godine, nakon što su se u januaru na letu Aljaska Erlajnsa 737 Max odvalila vrata, što je dovelo do pojačanog nadzora vlade nad proizvodnjom kompanije i naglog usporavanja proizvodnje.

Dugi prekid rada mogao bi da ometa povećanje isporuka aviona koje su kompaniji očajnički potrebne kako bi zaustavila gubitak novca. Niko ne može sa sigurnošću reći kako će se situacija odvijati pod rukovodstvom novog izvršnog direktora Boeinga, Kelija Ortberga, koji je u četvrtak preuzeo funkciju sa teškim zadatkom da popravi kompaniju Boing i njen odnos sa radnicima, kupcima, vladom i javnošću.

Sindikalci imaju veliku pregovaračku moć s obzirom na nedostatak kvalifikovane radne snage – 35 procenata radnih mesta u američkim proizvođačima trajne robe bilo je nepopunjeno do juna, prema podacima Privredne komore SAD. Takođe, bes dugogodišnjih članova sindikata je na visokom nivou. Tokom protekle decenije, Boingovi rukovodioci su koristili pretnju premeštanjem posla iz oblasti Sijetla da bi ispregovarali niz produženja ugovora koji su zamrzli plate, ukinuli penzione planove radnicima i prebacili troškove zdravstvene zaštite na njih.

Prošlog meseca, članovi Lodž 751 Međunarodnog udruženja mašinista glasali su sa 99,9% glasova u korist ovlašćivanja svog rukovodstva da pozove na štrajk, na burnom sastanku od oko 20.000 radnika na stadionu Setl Marinersa. Štrajkači imaju dugačak spisak zahteva koji bi mogli biti teški za prihvatanje, uključujući povećanje plata od 40 odsto tokom tri godine, obnavljanje penzionog plana i ukidanje obaveznih prekovremenih sati, za koje sindikat tvrdi da bi pomoglo u smanjenju povećane fluktuacije radnika, što je doprinelo značajnom gubitku iskustva na proizvodnoj liniji.

Međutim, Džon Holden, vođa IAM 751, postavio je mnogo ambiciozniju misiju: spasavanje najveće američke vazduhoplovne kompanije od grešaka njenog rukovodstva.

„Američka vazduhoplovna industrija je na kocki“, rekao je Holden u intervjuu za Forbes u sali za sastanke u sedištu IAM 751, blizu aerodroma na jugu Sijetla gde Boing predaje avione 737 Max kupcima. „Mi ćemo ovu kompaniju gurnuti dalje nego što su mislili da će ići“.

To uključuje i zahtev za mestom u upravnom odboru Boinga, za koji kritičari već dugo tvrde da nema dovoljno stručnosti u oblasti proizvodnje i da samo formalno odobrava napore menadžmenta da poboljša finansijske rezultate na račun nekadašnje vrhunske inženjerske sposobnosti kompanije. Mašinisti takođe traže obavezu povećanja broja inspektora za kontrolu kvaliteta i garanciju da će sledeći Boingov avion biti izgrađen u oblasti Sijetla.

U saopštenjima za javnost, izgledalo je da u Boingu ima prostora bar za poboljšanje plata i uslova rada.

„Radićemo naporno koliko god možemo da bismo izbegli štrajk“, rekao je odlazeći izvršni direktor Dejvid Kalhon na konferenciji povodom diskusije o zaradi za drugi kvartal prošle nedelje, u jednom od njegovih poslednjih poteza pre nego što je napustio funkciju.

Međutim, radnici bi su motivisani da krenu u štrajk nakon godina i godina nezadovoljstva zbog načina na koji ih je kompanija tretirala, rekli su posmatrači za Forbes.

Na pitanja magazina Forbes, portparolka Boinga, Bobi Igan, napisala je: „Ostajemo uvereni da možemo da postignemo dogovor koji balansira potrebe naših zaposlenih i poslovnu realnost sa kojom se suočavamo kao kompanija“.

Planovi poboljšanja

Predstavnici radnika tvrde da je poboljšanje plata i radnih uslova ključno za Boing kako bi se kompanija izvukla iz trenutne krize.

Boing značajno povećava obuku za radnike u proizvodnji u okviru plana za poboljšanje kvaliteta koji je kompanija pripremila ovog proleća po nalogu Federalne uprave za avijaciju (FAA). Boing je najavio da će uvesti 300 sati kursa za nove mehaničare i inspektore kvaliteta, zaposliti trenere i poboljšati kontinuiranu obuku za postojeće radnike. Takođe, radi se na pojednostavljenju uputstava i procesa proizvodnje.

Međutim, Ričard Planket, direktor za strateški razvoj u Društvu profesionalnih inženjera i tehničkih radnika u avioindustriji, sindikatu koji zastupa 16.000 Boingovih inženjera i tehničara, rekao je za Forbes da kompanija do sada nije rešila ključni problem.

„Šta vam vredi obuka ako ne možete da zadržite radnu snagu?“, rekao je on.

Gubitak iskusnih radnika na montažnim linijama od pandemije Covid-19 igra ključnu ulogu u stalnim problemima sa kvalitetom koje Boing ima, kažu stručnjaci iz oblasti avioindustrije za Forbes. Potrebne su godine da radnici u avioindustriji postanu vešti, rekli su – a to je posebno važno kod modela 737 Max, koji se zasniva na dizajnu iz 1960-ih i uglavnom se ručno izrađuje.

Boing je nekada bio dominantan poslodavac u oblasti Sijetla, ali sada se suočava sa konkurencijom kompanija iz svemirske i tehnološke industrije kada je reč o kvalifikovanoj radnoj snazi. Plate Boingovih radnika nisu pratile taj tempo, s obzirom na to da je kompanija ograničila povećanje plate na pola procenta godišnje tokom poslednjih osam godina, rekao je Holden.

Početna plata varira od 16 do 26 dolara po satu, u zavisnosti od pozicije, i raste za dolar godišnje tokom pet godina (kada članovi sindikata navrše šest godina rada, njihova plata se povećava na 23 do 51 dolar po satu). U Sijetlu, nakon povećanja minimalne zarade, plata za radnike dostavljačkih aplikacija poput DorDeš-a i Instakart kreće se od 26 dolara po satu.

Pre pandemije, više od polovine radnika IAM 751 imalo je šest ili više godina iskustva, rekli su sindikalni zvaničnici analitičarima Benk of Amerika. Sada je taj broj 25% ili manje.

Boingovi inženjeri takođe napuštaju kompaniju i sve su nezadovoljniji smerom u kojem se kompanija kreće, rekli su zvaničnici Društva profesionalnih inženjera i tehničkih radnika u avioindustriji (SPEEA).

Prosečan staž radnika Boinga koji su članovi SPEEA pao je na 13,5 godina u 2024. godini, sa 16,8 godina koliko je iznosio 2014. godine, kažu oni. Ugovor sindikata ističe 2026. godine, a Rej Gofort, izvršni direktor SPEEA, rekao je da i njegovi članovi žele promene.

Na pripremnom sastanku u januaru, pre incidenta sa Alaska Erlajnsom, Gofort je rekao za Forbes da ga je iznenadio veliki broj nezadovoljnih članova u 20-im i 30-im godinama.

„Nije bilo reči o tome ‘Želim više odmora, bla, bla, bla’. Već su govorili: ‘Ova kompanija ide u pogrešnom smeru i šta ćete vi da preduzmete povodom toga?’“.

Osnovne činjenice

Holden je izjavio da Boing još uvek nije odgovorio ni na jedan od najvažnijih predloga sindikata. Međutim, kompanija „izgleda spremno da odgovori na veliki zahtev u vezi s platama“, napisao je Kaj fon Rumor, analitičar za avioindustriju iz TD Cowen, u nedavnoj belešci za klijente. On procenjuje da sindikalni mašinisti čine samo oko 5% troškova komercijalne avio-divizije Boinga. Ugovori kompanije s kupcima uključuju odredbe koje omogućavaju Boingu da poveća cene aviona ako porastu troškovi rada.

Međutim, Boing će verovatno odbiti sindikalne zahteve koji se tiču pitanja koja su izvan finansijskih okvira, posebno zahtev da sledeći program za izgradnju aviona bude baziran u oblasti Sijetla, rekao je Klif Kolijer, konsultant za avioindustriju iz Čarls Edvards menadžment konsaltinga.

„Nikada ne želite da vam ruke budu vezane jer ne znate kakva će situacija biti za deset ili pet godina kada budete uvodili novi program“, rekao je. „Ali hoće li prihvatiti 100-dnevni štrajk zbog toga? Nekako mislim da neće“.

Kolijer veruje da bi obe strane mogle da budu fleksibilne u vezi sa zahtevom predstavnika u upravnom odboru. Jedno mesto ne bi značajno uticalo na donošenje odluka, što bi pomoglo Boingu da to prihvati. Ali postoje i negativne strane za sindikat — mesto u upravnom odboru moglo bi da navede članove da delimično smatraju svoje vođe odgovornim za kontroverzne odluke, dodao je on.

Neki tvrde da je kompanija postavila zabrinjavajući presedan svojim agresivnim stavom u pregovorima o ugovorima ranije ove godine s manjim sindikatima. U proleće je Boing zauzeo čvrst stav prema svojim vatrogascima i radnicima hitne službe. Takođe je angažovao zamenske radnike ranije ove godine tokom teških pregovora sa 23 pilota kompanije koji rade sa avio-kompanijama na bezbednosti i razvoju programa obuke pilota.

Boingovo ponašanje u tim pregovorima bilo je „neverovatno neugodno“ na način na koji nikada nije bilo do tada, rekao je Gofort iz SPEEA, sindikata koji zastupa pilote. Boingovi predstavnici čak nisu prisustvovali na dva sastanka, rekao je on.

„Čini se da smo prešli na otvorenu agresivnu neprijateljsku poziciju koja me je šokirala, kao i vatrogasce“, rekao je Gofort. „A ako to donesu u pregovore sa 751, neće proći dobro“.

Na kraju je Boing popustio u pregovorima sa pilotima i vatrogascima. Piloti su dobili povećanje plate od 20.000 dolara godišnje. Nakon što je predsednik Bajden u tvitu pozvao Boing da se vrati za pregovarački sto i vatrogascima pruži „platu i beneficije koje zaslužuju“, kompanija je ponudila poboljšanja u platama, koje je njihov sindikat opisao kao „pobedu“.

Finansijska kriza

Štrajk bi mogao dodatno da pogorša Boingovu krizu sa protokom novca. Kompanija se od pandemije bori da poveća proizvodnju modela 737 Max, svog najprodavanijeg aviona, i prekine niz godišnjih gubitaka koji traje od 2019. godine. Avio-kompanije obično plaćaju 65% do 70% cene aviona pri isporuci.

Kompanija je postavila cilj da do kraja godine poveća proizvodnju na 38 aviona 737 mesečno, sa 25 u junu i julu. Ron Epstajn, analitičar Benk of Amerika, veruje da je štrajk verovatan i da će odložiti povećanje proizvodnje na 38 aviona mesečno za oko godinu dana – do kraja 2025.

U kombinaciji sa pogoršanjem izgleda za problematičnu odbrambenu diviziju, Epstajn veruje da će Boing ove godine potrošiti 10 milijardi dolara gotovine i da će biti primoran da izda sedam do osam milijardi dolara u akcijama 2025. godine kako bi imao dovoljno novca za svakodnevne potrebe.

Poremećaj u proizvodnji povezan sa štrajkom mogao bi takođe da predstavlja pretnju Boingovom kreditnom rejtingu, koji trenutno drži jedno mesto iznad statusa „džank“ prema S&P Global i Mudisu. S&P je prošle nedelje upozorio da bi mogao da snizi rejting Boingu ako ne poveća proizvodnju i isporuku aviona kasnije ove godine, čime bi se smanjile šanse za brzi finansijski oporavak. Status „džank“ bi učinio zaduživanje skupljim za kompaniju.

Holden je rekao da finansijsko stanje Boinga neće uticati na stavove sindikata u pregovorima. Takođe, neće ih obeshrabriti ni ako menadžment zauzme oštar pristup kao u pregovorima sa pilotima i vatrogascima.

„Ne zanima me ako postanu neugodni. Imamo poluge moći“, rekao je Holden. „Iskoristićemo ih i guraćemo dalje“.

Džeremi Bogskaj, novinar Forbes