Mikrobilje iz porodičnog stana: Kako su Milunovići od prve saksije napravili sopstveni biznis

Mikrobilje, odnosno druga faza rasta biljke, za koju se smatra da tada ima i do 40 puta više nutrijenata nego kao odraslo povrće, postaje sve zastupljenije u ishrani. Takođe i u savremenoj poljoprivredi i urbanoj proizvodnji hrane nalazi sve više svoje mesto. Proizvodnja mikrobilja ne zahteva velike površine, skupu opremu niti posebne klimatske uslove. Zato je pogodno za male proizvođače i uzgoj u kućnim uslovima. Za sopstveni biznis.

Ideja za proizvodnju mikrobilja u porodici Milunović tinjala je od 2014. Tada je, kako priča Sara Milunović, sada naslednica ovog posla, spletom životnih okolnosti njen tata počeo više da kuva i provodi vreme na selu. Počeo je da razmišlja o poljoprivredi i pitao se ujedno zašto je teško doći do svežih začina za kućnu upotrebu.

Tako je sve počelo.

Biznis i bašta u zatvorenom

Prvo su po očevoj želji počeli da sade začinsko bilje u saksijama, kako bi ga imao dovoljno za svoja jela, zatim rezano i na kraju mikrobilje.

Kako objašnjava Sara, na samom početku ove proizvodnje pomalo su se i razočarali budući da su shvatili da svega dva kuvara sa kojima su imali kontakt u restoranima uopšte znaju šta je mikrobilje.

„Tata je provodio sate i sate na računaru, kako bi saznao što više informacija, jer tada nije postojao nijedan proizvođač mikrobilja na našem tržištu“, priča ona.

Krenulo je ispitivanje sirovina, praktično usavršavanje, ogroman trud i rad, nakon čega su ubrzo prve kutijice ugledale svetlost dana u njihovoj porodičnoj baštici, priseća se Sara.

Vremenom se o prednostima mikrobilja više saznalo.

Tako su se tokom proteklih godina, zeleniš iz njihove „kućne bašte“- grašak, spanać, rukola, korijander, bosiljak, kelj, keleraba, ali i mnogi drugi, našli u nekim beogradskim restoranima gde ih koriste u specijalitetima, a zatim su zainteresovali i druge kupce koji žele da se što zdravije hrane.

Sada svi koji se hrane na ovaj način mogu da ih nađu i na rafovima dva veća trgovinska lanca, u nekim manjim radnjama, ali i da ih poruče onlajn.

„Jedeš manje, uneseš više“

Korišćenje mikrobilja ima višestruke prednosti. Osim što je bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, ono doprinosi raznovrsnosti i balansu u ishrani.

Takođe je i lakše svarljivo. Zbog svega toga, interesovanje za ovu vrstu uzgoja konstantno raste, kako među profesionalnim proizvođačima, tako i među onima kojima je to hobi, dodaje Sara.

Mikrobilje se može koristiti kao dodatak mnogim jelima. U procesu proizvodnje zahteva minimalnu količinu vode i resursa.

To ga čini održivim i ekološki prihvatljivim rešenjem. Upravo zbog svoje jednostavnosti i brzine rasta, mikrobilje predstavlja efikasan način za dobijanje svežih, nutritivno bogatih namirnica tokom cele godine, kaže sagovornica.

Cela porodica uključena u posao

Sada je u ovaj biznis uključena takoreći cela porodica. Maloj porodičnoj firmi dali su u međuvremenu naziv Plantica.

„U posao smo uključeni mama, tata i ja. Pored nas troje tu je i deka koji nam pomaže, kako bi ujedno ostao u formi. Pored same porodice tu su još dve koleginice koje učestvuju u proizvodnji“, kaže Sara.

Nastoje, kaže, da se rasterete nekih obaveza kako bi se što više posvetili proizvodnji i proširenju asortimana. Tako su dostavu dogovorili sa jednom firmom koja sada umesto njih obavlja taj posao.

Vertikalna poljoprivreda kao biznis

U asortimanu imaju nešto više od 30 vrsta mikrobilja. Među njima je i jestivo cveće (gde se smenjuje više od 30 vrsta po sezonama). Tu je i 16 vrsta začinskog bilja u saksijama.

Na pitanje kako izgleda i koliko je zahtevna sadnja mikrobilja Sara kaže da nije komplikovana ni teška za učenje. Ipak, ako želite da imate kontinuitet, onda morate 365 dana biti u proizvodnji, dodaje.

To je zatvorena proizvodnja, ili kako se stručno zove vertikalna poljoprivreda. U takvim uslovima mogu da rastu biljke kada su mlade, kasnije im je potrebno sunce.

Zbog izolovanosti od spoljašnjih uticaja nema potrebe za tretiranjem. Ono se praktično može saditi svih 365 dana u godini jer ne zavisi od vremenskih prilika.

Sara priča da u početku njihovog rada nije bilo mnogo proizvođača ovog bilja. Kaže da su bili svedoci toga da mnogi ovaj posao doživljaju kao dobar način za dodatnu zaradu. Ali, i brzog odustajanja.

Na pitanje zbog čega, odgovara da je to zato što je biljkama potrebno mnogo pažnje, svakodnevna briga, dobra organizacija i planiranje. Sve to iziskuje vreme.

Kako se uzgaja mikrobilje

Mikrobilje zapravo predstavlja drugu fazu rasta, objašnjava sagovornica. „Posadimo seme, nikne klica i nakon klica sledeća faza je mikrobilje“, slikovito i detaljno opisuje koja je to faza rasta biljke.

To su zapravo mladi koren, tanka stabljika, prva dva listića (kotiledoni) i sledeća dva listića (prva dva prava lista). Do tog perioda je potrebno između sedam i 25 dana od sejanja.

Interesovanje za ovim biljkama konstantno se povećava kako i svest ljudi za zdravom ishranom raste, kaže. Primećuju to po broju porudžbina kojih je sve više.

Za ovih 11 godina rada, kaže da su se trudili da se edukuju i usavršavaju, ali i da informišu potrošače kako o koristima, tako i o vrstama, korišćenju, nezi biljaka.

Mikrobilje se koristi isključivo sveže, sirovo. Ljudi ga biraju i iz zdravstvenih razloga, preventive i benefita. Ali i zbog ukusa, svežine i lakoće korišćenja.

„Kada stigne na adresu, secka se, poliva i potom se kasnije može koristiti u ishrani“, objašnjava Sara.

Oni koji ga poruče i nastave da ga održavaju, sve do vremena kada se može početi sa konzumacijom za sve oko toga mogu da pitaju i posavetuju se kod njih.

Dodaje da iako u ponudi imaju začinske vrste, mikrobilje se koristi na sasvim drugi način u odnosu na začine. Začin dodajemo pri kraju kuvanja, a mikrobilje dodajemo kada serviramo hranu u tanjir, sveže, pojašnjava sagovornica Forbes.

Šest puta se selili, biznis preživeo više adresa

Govoreći o tome gde i kako sade ovakve biljke ona kaže da su se selili šest puta do sada i da su poslednji put odlučili da uzmu tri puta veći prostor (stan) kako im prostorija u kojoj gaje biljke ne bi ponovo vremenom postala tesna za sve koje planiraju da zasade.

Biljke uzgajaju u lokalu u prizemlju zgrade. Taj prostor koriste isključivo za proizvodnju mikrobilja.

To je podrazumevalo i da obezbede sve uslove za gajenje – police, svetla, ventilatore, ventilacione sisteme za odvod i dovod vazduha, vlažnost i temperaturu.

Pogrešno shvatanje da je to dekoracija

Interesovanje raste iz godine u godinu. Jedini pad bio je tokom pandemije.

„Mnogo smo naučili o tom tipu prodaje, iako je ideja bila da ljudima bude što dostupnije kako bi jeli što svežije. Kasnije smo shvatili da je najvažnije naći ljude koji rade u istom cilju kao i vi. Tada će svako dobiti najbolji proizvod, ali i uslugu. A dugoročno ćemo imati koristi i prodavac i kupac, ali i mi kao proizvođači“.

Na sajtu Plantice daju i savete oko obroka koji se mogu praviti sa ovakvim biljem.

Ipak, uprkos sve većem interesovanju, primećuje da se mikrobilje neretko svodi na dekoraciju, iako njegov potencijal prevazilazi samo tu estetsku ulogu.

Restorani su sa mikrobilja graška prešli na mikrobilje dragoljub i matičnjak mada se tu često nađu i rotkve, korijander i crveni kupus. Grančice mikrobilja često se mogu videti da ostanu na tanjiru nakon jela u restoranima, iako su bogate prirodnim proteinima. To je zato što je mnogima važno to što mikrobilje izgleda atraktivno, a ne sagledavaju sve ostale koristi, dodaje.

„Rekla bih da je to naš novi zadatak. Kako iskoristiti mikrobilje na pravi način, da kuvaru budi inspiraciju“, navodi.

Ipak, kaže da ima lokala koji prave salate od mikrobilja, avokado tost i slične specijalitete. Upotrebljavaju mikrobilje tako da iskoriste sav njegov potencijal.

Korijander i brokoli kao rivali

Domaćinstva ne biraju samo vizuelno nego ukus i benefite pa su zato korijander i brokoli „večiti rivali“, kaže Sara.

Prikom zasada vode računa o tipu semena. Poslednjih nekoliko godina uglavnom ga uvoze, neke vrste imaju u organskom obliku, dok su ostale pod deklaracijom netretiranog semena.

To im je, kako kaže, bilo važno jer seme za mikrobilje ne sme da bude tretirano budući da nastoje da idu ka organskoj proizvodnji.

Zdrava konkurencija

Ukazuje da za razliku od perioda kada su oni počeli sada imaju konkurenciju. „Imamo zdravu konkurenciju i to je nama se čini dobro jer tako sve više ljudi saznaje za mikrobilje. Uvek ih gledamo kao kolege, a krajnju odluku donose potrošači“.

Svima u porodici Milunović ovo je primarni i jedini posao.

„Kada imate sopstveni biznis vi radite više poslova istovremeno. A ako želite da ostanete kvalitetni i dosledni, onda taj biznis treba i da ostane jedini vaš posao“, smatraju Milunovići.

Kaže da ne vidi sebe ni u jednom drugom poslu. „Sve troje ovo gledamo kao više od posla. Recimo da bih to nazvala – životni poziv“, kaže Sara. To, kako kaže, nije bilo moguće pre nekoliko godina, a sada joj se čini da jeste.

Planovi za razvoj novih proizvoda

Za kraj razgovora kaže da imaju biznis planove „na mnogo frontova“. „Ne bih volela da neku od njih “ureknem”, ali imamo planove za još proizvoda, za još optimizacije, lokalno širenje…“.

Predstavnici ove porodične firme objašnjavaju u čemu je razlika u korišćenju, recimo, cvekle kao mikrobilja. Kada se uzme za primer cvekla njeno lišće nećemo jesti, uzimamo koren i od njega odbacujemo višak delova, zatim sledi kuvanje, i nakon toga kišeljenje. Nakon pripreme salate od cvekle ili kupovine gotove tegle, izgubili smo veliki procenat gvožđa. Ukoliko kupite kutijicu mikrobilja i preko svog ručka ili salate stavite dva prstohvata mikrobilja, koncetracija gvožđa je mnogo veća, a primena najjednostavnija, objašnjavaju. Ako gledamo potrebu za hranom kao glad, ništa od ovoga nije neophodno. Međutim ako naš organizam posmatramo kao fabriku koja nam omogućava da stojimo, vidimo, pričamo, razmišljamo, sve ove informacije su veoma bitne, dodaju Milunovići.