Možda želite kišobrane Gotjea i Iv Sen Lorana, a ne znate da su iz okoline Zagreba: Ovo je njihova priča
Razgovarali smo s Marinom Rogićem, vlasnikom kompanije Hrvatski kišobran iz Zaprešića, koji je usred izbijanja krize 2008. uspeo da pokrene proizvodnju kišobrana i kvalitetom se kao partner nametne nekim od najvećih svetskih brendova.
Pre tri, četiri decenije, u Evropi su se odvijale značajne promene u industrijskom sektoru, kada je veliki broj proizvođača, pogotovo u radno intenzivnoj proizvodnji, odlučio da preseli svoje operacije na Daleki istok, posebno u Kinu, pre svega zbog, tada, značajno nižih troškova rada.
Ali retki, poput preduzeća Hrvatski kišobran iz Zaprešića, iza koje stoje Marin i Nataša Rogić, uspeli su jednu takvu proizvodnju da pokrenu u Hrvatskoj, obnove znanja i tehnologije kojima je ovde pretio nestanak, te se nametnu kvalitetom koju su prepoznali veliki svetski brendovi. Ako negde vidite kišobran sa znakovima Žan Pol Gotjea, Pol & Šarka ili Iv Sen Lorana, možete da budete prilično sigurni da je proizveden u Zaprešiću.
Milano je nekada bio centar proizvodnje kišobrana
Marin Rogić, osnivač Hrvatskog kišobrana za Forbes Hrvatska kaže da su sve masovne proizvodnje kišobrana, osim njihove, zatvorile svoja vrata još krajem osamdesetih godina.
“Mislim da je njihov glavni problem bio u kontekstu vremena u kojem su delovali. Opšte je poznato kako je Milano nekada bio centar sveta za proizvodnju kišobrana. Naše bake i dede nosili su kišobrane proizvedene u tom regionu. Tu su nastajali milioni kišobrana svake godine. Tome svedoči i jedini evropski muzej kišobrana koji se nalazi na Lago di Mađore. Preduzeća koja su učestvovala u tim poslovnim poduhvatima su preduzeća koja i danas posluju u trećem ili četvrtom naslednom redu. Svi su oni u onoj maniji seljenja proizvodnje na Daleki istok popustili pred tadašnjim trendovima”, kaže Rogić.
Smatra da je šteta koja je nastala tim seljenjem bila ogromna. Ali u tom trenutku, proizvođači toga nisu bili svesni.
“Ne samo zato što su preseljene mašine, već prvenstveno zato što je zajedno sa mašinama ‘preseljeno’ i znanje. Hrvatski kišobran je zadnjih 14 godina najviše fokusiran upravo na know-how koji razvijamo zajedno s naslednicima tih proizvođača, kako bi veliki brendovi za koje radimo, a poznajemo ih upravo preko tih preduzetnika, dobili traženi kvalitet. Nekad istraživanje ili planiranje ili razvoj znaju da odu toliko duboko da neke kišobrane radimo ceo dan. Sve je važno. Svaki detalj, konac, širina boda, načini otvaranja, svaku sugestiju ili novu ideju poštujemo i na svakoj smo zahvalni jer nas uči kako da budemo bolji, a zaista uvek treba da budemo još bolji kako bismo uspeli da se održimo na tako zahtevnom tržištu”, kaže Rogić.
Teško je dobiti posao za velike brendove, ali vam kasnije “čuvaju leđa”
Osim za već pomenute modne brendove, rade kišobrane i za velike kompanije poput Red Bula ili Orakla. Zatim, za sportske događaje, poput Rolan Garosa ili Formule 1, za Evropski parlament, Svetski olimpijski komitet, te brojne evropske hotele, vinarije, muzeje, banke, osiguranja itd.
“Veliki svetski brendovi su kao Nojeva barka. Dosta je teško pristupiti i dogovoriti posao ili sastanak, ali kada jednom uspete pa opravdate dato poverenje i pokažete se kao dobar partner, onda vam oni čuvaju leđa. Učestvuju u razvoju, daju ideje koje nikada sami ne bismo smislili. Zapravo takvom saradnjom ostvarujemo jednu predivnu simbiozu i win-win poziciju. U početku našeg proizvodnog puta, posećivali smo sajmove, često čak jeli i spavali u autu jer nam je hotel bio skup, a želeli smo da budemo prvi na vratima sajma. Uvek smo se šalili kako između doručka i večere sigurno nećemo stati pa da je dobro da se dobrano najedemo za doručak”, kaže Rogić.
U to doba, kaže, smatrali su uspehom da dobiju priliku da predaju vizitku i ispričaju svoju priču, pokažu da su prisutni u Evropi i da ne treba ići u Kinu.
“U prvo vreme uopšte nas nisu doživljavali. Bili smo uporni i odlučni da postanemo sve vidljiviji. Znali smo da je jedino važno bilo ostati upamćen do iduće godine. Nakon nekoliko godina naše upornosti, kada su se uverili da se nismo stropoštali u provaliju neostvarenih ludih planova odlučili su razmisliti o nama”, kaže.
Ističe i da im je za održanje proizvodnje jako puno značila saradnja s kompanijom dm Hrvatska, koja im je verovatno jedan od najpouzdanijih partnera.
“Zastoj proizvodnje je najgore što se može dogoditi proizvođaču. Tada sve staje, odu ljudi, ode kontinuitet, odu kupci. Tada je potrebno krenuti ispočetka. To nikako nismo mogli da dopustimo. Na neki način nas je ta naša odlučnost da proizvodnja neće stati, uvek gurala dalje i jače i bolje”, kaže Rogić.
Proizvodnja se sastoji od preko 60 operacija
Proizvodnja kišobrana, na neki način je prilično kompleksna, s obzirom na to da se proces sastoji od preko 60 raznih operacija i da se većina toga radi ručno.
“Malo je toga automatizovano i nisam siguran hoće li biti u skoroj budućnosti. S druge strane, bez straha mogu reći da zaista ulažemo u digitalizaciju i automatizaciju procesa i preduzeće je tehnološki vrlo napredno, ali sama proizvodnja kišobrana je vrlo zahtevna, sastoji se od niza detalja i smatram da automatizacija još nije dosegla zadovoljavajući nivo koji bi mogao da bude primenjen u našoj proizvodnji. Najviše na čemu radimo, jeste ulaganje u poboljšanje veština svakog pojedinca. Osim tekstilnih faza imamo i proizvodnju drški – sve alate pokupovali smo od zadnje fabrike drški u Italiji što nam je osiguralo dugoročnu saradnju s brendovima koji žele upravo te drške, doradu platna – tu smo izuzetno jaki jer imamo vlastiti, tajni know-how za postojanost boje na platnu što je izuzetno važno brendovima koji naše kišobrane prodaju po ceni od par stotina evra”, kaže Rogić.
Od noviteta, ističe konfigurator pomoću kojeg kupci mogu samostalno da sastave odnosno dizajniraju kišobran u digitalnoj formi, a oni im ga proizvedu. Takođe, pre dve godine predstavili su vrlo zanimljiv projekat “Moja mala fabrika” gde bilo ko može da dođe i napravi svoj dizajn, stavi ga na njihovu internet stranicu i za to dobije doživotnu proviziju. “Tu ostvarujemo zaista vredne saradnje”, kaže Rogić.
Trenutno zapošljavaju oko 70 ljudi. Većina proizvodnje, oko 70 odsto ide u izvoz, a tržište im je praktično ceo svet. S obzirom na to da svakodnevno dobijaju nove partnere, kažu da praktično nema zemlje u koju do sada nisu izvezli. Ali, Rogić kaže da su u celoj priči, ipak, najvažniji ljudi.
“Žao mi je što tek na zadnjem pitanju pričam o onom najvažnijem. Sve je to super, brendovi, 250.000 kišobrana godišnje, nagrade i razna priznanja, prepoznatljivost… Ali ono na šta ‘vozi’ Hrvatski kišobran istog je sastava od prvog dana i verujem da će tako zauvek i ostati dok god ja vodim ovu firmu. To su ljudi. To su prilike koje omogućavamo ljudima. Znate, mi smo nastali kao odgovor na recesiju 2008. Zaposlili smo radnice koje su završile na ulici. Kada smo raspisali oglas za nekoliko šivačica, javilo se njih 50. Neke su i danas u našem timu. Neke su otvorile svoje firme i rade za nas jer su želele da budu bliže svojim porodicama. Neke su od nas otišle u zasluženu penziju. Kišobran je predmet koji bi trebalo da štiti nečiju glavu. Mi ne želimo da se radi samo o našim. Naš kišobran je ogroman. Svi stanu pod njega. Svi koji to žele. Svi koji žele s nama stvarati i razvijati jednu održivu priču”, kaže.
Integrisati osobu s autizmom znači više od ičega
Takođe, zapošljavaju i devet ljudi, koji su zbog određenih ograničenja, bilo fizičkih ili mentalnih, bili dugotrajno nezaposleni.
“Pojedini lekari su govorili da je bolje da budu kod kuće, da nisu u stanju da doprinose samostalnim radom. Mi smo to opovrgnuli. Danas ponosno šaljemo fotografije njihovim porodicama kako neki od njih stavljaju drške, šiju pikice na klobuk. Možda ove aktivnosti zvuče jednostavno, ali za pojedince, takav uspeh je jednak usponu na Mont Everest. Znate, integrisati osobu s autizmom u radni sistem vredi više od ičega. Pre svega za tu osobu, a onda isto tako i za sve nas. Mi živimo takvu priču i uvek je rado ispričamo”, kaže Rogić.
Smatra da takav način rada, koji je deo njihove poslovne kulture, prenose i na svoje partnere, dobavljače, ali i kupce. Osim toga, takva poslovna praksa zaista mnogo znači njihovim partnerima iz Švajcarske, Nemačke, Norveške i zemalja sličnog mentaliteta.
“Neki od naših partnera su nas i obišli kako bi se uverili u naš način poslovanja. Pogotovo oni koji poklanjaju naše kišobrane kao poslovne poklone. Oni žele da znaju odakle dolazi proizvod, ko ga je radio i koja je dodata vrednost tom proizvodu. U našoj budućnosti, naglasak će biti u nastavku rada i integraciji osoba s invaliditetom, ali i jačanju veza, poslovanja i odgovornosti prema društvu u celini. Želimo da svim našim radnicima i partnerima, naše preduzeće bude sigurno mesto, a posebno našim kolegama s invaliditetom. Posebno njima želimo da se osećaju korisno i vredno. Jer to zaista i jeste tako. To je naša budućnost. Znamo da je održiva i svetla”, zaključuje Rogić.
Marko Repecki, novinar Forbes Hrvatska