Svake godine u Srbiji se osnuje 150 učeničkih kompanija, a onda ih birokratija ubije

Evropska unija svrstala je smisao za inicijativu i preduzetništvo, odnosno preduzetnički i inovacijski duh među osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje, a o preduzetništvu se sve češće poslednjih godina u tom kontekstu govori i u Srbiji.

Budući da je do sada uglavnom vladalo mišljenje da je ideal raditi u državnom sektoru ili preduzeću, deluje da se takav stav sa svim aktuelnim trendovima na tržištu rada i digitalizacijom menja i da danas sve više mladih u Srbiji kao buduću karijeru vidi razvoj sopstvenog biznisa.

Preduzetničko obrazovanje u svemu tome igra veliku ulogu.

Svake godine u Srbiji osnuje se oko 150 učeničkih kompanija u različitim oblastima. Ideje su šarenolike i neobične – od kocke za supu od organskih ostataka hrane, spreja za rasterivanje smrdibuba i napitka od surutke protiv mamurluka, do QR obeleživača stada ovaca, pomagala za osobe sa invaliditetom i digitalnih umrlica…

Ipak, problem predstavlja to što pravni okvir za poslovanje učeničkih kompanija i jačanje ovakvih ideja u Srbiji nije definisan, što znači da one praktično izvan školskog okvira ne mogu dalje da posluju.

Organizacija Dostignuća mladih kroz program Učeničke kompanije, odnosno globalni program mreže Junior Achievement omogućava učenicima da u toku školske godine vode mini preduzeća i na taj način steknu praktična znanja i veštine koja će im otkriti svet ekonomije, tehnoloških dostignuća i preduzetništva, objedinjujući njihovu potrebu za praksom i učenjem o poslovanju.

Mladi sve zainteresovaniji za preduzetništvo

Inače, ovaj koncept Generalni direktorat za preduzeća Evropske komisije prepoznao je kao najbolji metod preduzetničkog obrazovanja za učenike.

Kako za portal Forbes Srbija objašnjava direktor organizacije Dostignuća mladih Darko Radičanin, istraživanja potvrđuju da su generacije danas više orijentisane ka želji da imaju sopstveni biznis, što je pozitivno i ohrabrujuće.

S druge strane, i nastavnici postaju sve svesniji da za uspeh njihovih učenika na tržištu rada više nije dovoljan samo dobar prosek, već je neophodan set veština koje nisu dostupne u školi, a koje oni svojim učenicima mogu da omoguće kroz program Učenička kompanija.

Kako do ideje i šta dalje sa njom

Vest, ne baš tako lepa, da je jedna vrsta nosoroga izumrla, timu srednje škole „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada poslužila je kao ideja da po uzoru na životinje suočene sa ovakvom tužnom sudbinom pokrenu u okviru učeničke kompanije u svojoj školi proizvodnju igračaka od recikliranog materijala.

Iako su sa tim rešenjem pobedili na pokrajinskom takmičenju, ova ideja nažalost deli sudbinu životinja po čijim uzorima je nastala budući da njihova mala kompanija ne može dugoročnije da nastavi sa poslovanjem jer pravni okvir za nastavak rada učeničkih kompanija nije definisan.

Petočlani tim „Soft Awareness” igračke je osmislio po motivima ugroženih životinjskih vrsta.

Prva faza rada podrazumevala je napraviti model igračke, odnosno skicu, potom skicu preneti na tekstil i na kraju je na red došla proizvodnja igračke.

To nije sve. Sam tekstil od koga prave igračke je prethodno trebalo da bude ispitan. Istražili su tržište i cenu materijala, a onda se i sa mentorima posavetovali u vezi toga kako bi se igračke prodavale na tržištu.

Kasnije su dodali i QR kod na svakoj igrački koji je usmeravao ka njihovom Jutjub kanalu gde se nalazio kratak video o svakoj životinji za koju su sami osmislili naraciju.

Kako kaže član tima Jovan Ružić, ubrzo su u školi počeli da prave igračke namenjene za decu stariju od tri godine u obliku životinja koje su potom prodavali na sajmovima. Budući da ne postoji mogućnost za druge kanale prodaje sa proizvodnjom se stalo, a preostale igračke su date u humanitarne svrhe.

Kako za Forbes Srbija kaže Jovan, mali je procenat kompanija koje nastave da rade posao koji su osmislile i zato je važno da privreda podrži takve ideje. On sam kako kaže, neće odustati od toga da jednog dana bude u preduzetničkim vodama:

“Učešćem u ovakvom programu kao što su Učeničke kompanije smatram da sam stepenik bliže i imam solidna znanja o pokretanju biznisa i svakako u prednosti u odnosu na nekog ko taj program nije prošao”, navodi Jovan.

Sada je student Građevinskog fakulteta, a plan mu je da jednog dana otvori svoju građevinsku firmu i tako primeni stečena iskustva.

Sličan izazov poput ekipe iz Novog Sada imaju i učenici srednje škola u Lapovu koji su kroz učeničku kompanju Medi Candy osmislili narukvicu za dijabetičare nakon što je otac jednog od njih oboleo od dijabetesa i pošto su čuli vest da je učenik u jednoj školi pao usled hipoglikemije.

U saradnji sa Udruženjem “Plavi krug” osmislili su narukvice u kojima bi stajale bombone koje su pravljene nakon konsultacija sa lekarima, a koje su na prirodnoj, biljnoj bazi kako bi im bile prva pomoć u slučaju drastičnog pada šećera u krvi.

Kako kaže njihov mentor i nastavnik Marko Ilić, trenutno se razmatra kako bi ovakva ideja mogla da se patentira.

Budući da imaju sajt i da su rešenje predstavili i na društvenim mrežama Ilić kaže da su se za kupovinu narukvica javljali prevashodno roditelji koji su želeli da ih kupe za svoju decu koja boluju od dijabetesa.

Ovo rešenje skrenulo je pažnju i interesovanje javnosti pa su se javljali partneri, odnosno firme koji bi pomogle da se proizvod razvije odnosno dobije sertifikat za upotrebu pa ostaje da se vidi kakva će budućnost ovog proizvoda biti.

Kako funkcioniše učenička kompanija

Prema podacima organizacije Dostignuća mladih, kroz njihove programe tokom prethodnih 18 godina prošlo je više od 100.000 osnovaca i srednjoškolaca, a samo kroz program Učeničke kompanije polovina tog broja. Program Učenička kompanija aktivno sprovodi 300 srednjoškolskih nastavnika u svim krajevima Srbije.

Koncept programa podrazumeva da učenici stiču znanja i veštine iz oblasti preduzetništva formiranjem kompanija kojima upravljaju i u kojima „rade“ u toku jedne školske godine. Kompanije se formiraju na početku školske godine i do kraja te godine učenici prolaze sve faze rada stvarne kompanije.

„To podrazumeva da oni sami organizuju rad u svojoj kompaniji, sami se opredeljuju za svoju poslovnu ideju, istražuju tržište, sastavljaju biznis plan, izrađuju proizvod ili uslugu, osmišljavaju marketing i promociju svoje kompanije, i sami prodaju svoje proizvode ili usluge odnosno upravljaju eventualno stečenim novcem“, objašnjava Darko Radičanin.

Kroz sve to ih vode nastavnici, odnosno njihova uloga je da ohrabre učenike da preuzmu inicijativu, aktivno učestvuju u donošenju odluka, istražuju i prikupljaju informacije, a pre svega da ih uvere da na greške gledaju kao na elemente učenja.

Program omogućava učenicima da ostvaruju kontakt sa poslovnim sektorom, potencijalnim kupcima, institucijama.

Takođe, kroz poslovanje svoje kompanije i ponudu stvarnih proizvoda i usluga, učenici razvijaju privrednu aktivnost na tržištu, kao i kroz direktnu podršku ljudi iz poslovnog sektora koji imaju ulogu poslovnog mentora i svojim savetima i smernicama pomažu razvoj učeničke kompanije tu gde se ona nalazi – u školi.

„Proces kroz koji učenici prolaze učešćem u programu Učenička kompanija je važan zbog toga što podstiče razvoj učeničkih preduzetničkih znanja, veština i stavova, doprinosi stvaranju preduzetničke kulture, podstiče preduzetničke aktivnosti i pomaže mladim ljudima da odgovore na promenljivu situaciju zapošljavanja podstičući njihovu inicijativu. Učenici, osim toga razvijaju poslovna i lična znanja, veštine i osobine“, objašnjava Radičanin.

Snalaženje u sivoj zoni

Iako je primarna funkcija učeničke kompanije poslovna edukacija srednjoškolaca i razvoj preduzetničke svesti mladih kroz simulaciju poslovanja, pojedine aktivnosti su stvarne poslovne aktivnosti u kojima kompanija stupa u odnose sa realnom privredom.

„S obzirom na nedostatak adekvatne regulative koja bi odgovorila na potrebe učeničkih kompanija da obavljaju finansijske transakcije sa drugim subjektima na tržištu, način na koji one sada posluju i kako im školske službe računovodstva administrativno pomažu, kolokvijalnim jezikom bismo mogli nazvati snalaženje u sivoj zoni“, objašnjava Radičanin.

To znači da učeničke kompanije koriste sve dostupne mehanizme da realizuju poslovnu aktivnost, a školska računovodstva pronalaze načine da im to omoguće bez činjenja prekršaja.

„Sve ovo ukazuje na potrebu za daljim razvojem regulatornog okvira za funkcionisanje učeničkih kompanija u obrazovnom i privrednom sistemu Republike Srbije i verujemo da će u budućnosti do toga doći“, ističe Radičanin i dodaje da je ta organizacija još 2016. godine Ministarstvu prosvete uputila inicijativu da se ovo pitanje definiše.

Budući da učenici na takmičenjima sa ovakvim idejama osvajaju nagrade nepoznanica je ipak koliko je njih posle škole i fakulteta pokrenulo sopstveni biznis, ali Darko Radičanin ističe da im je ovakvo predznanje svakako u tome veoma važno.

„Nemamo konkretne podatke ali istraživanja u zemljama koje sprovode ovakav program, na primer, pokazala su da je tri puta više onih koji su prošli ovakvu vrstu programa među preduzetnicima, ali i da su njihovi biznisi jači i rezultati u poslu bolji“, ističe Radičanin.

Razvoj preduzetničkog duha

Profesorka Marina Pribiš koja je timu iz srednje škole “Mileva Marić Ajnštajn” pomogla da razviju ideju sa igračkama takođe potvrđuje da su srednjoškolci poslednjih godina sve zainteresovaniji za preduzetništvo.

„Preduzetništvo postaje sve važnija tema u obrazovanju u našoj zemlji s obzirom na sve veći broj preduzetnika i startapova koji igraju ključnu ulogu u ekonomijama. Škole polako počinju da prepoznaju značaj preduzetničkog obrazovanja i uključile su ga u svoje kurikulume„, ističe sagovornica Forbes Srbija.

Ona navodi da u nekim školama postoje posebni programi ili kursevi koji se bave preduzetništvom. Ovi kursevi mogu obuhvatiti osnove preduzetništva, razvoj poslovnih planova, upravljanje resursima, marketing, finansije i druge relevantne teme. U stručnim školama svi učenici završnih razreda imaju predmet Preduzetništvo.

Dodaje da bi deci od najranijeg školskog uzrasta trebalo dati polazna znanja o tome jer će im pomoći da razviju preduzetnički duh, što uključuje kreativnost, inovativnost, sposobnost rešavanja problema i preuzimanje inicijative.

„Ovo su veštine koje su korisne ne samo u poslovnom svetu, već i u svim aspektima života. Kroz obrazovanje o preduzetništvu, deca mogu naučiti osnovne koncepte ekonomije, kao što su ponuda i potražnja, to im može pomoći da bolje razumeju kako funkcioniše svet oko njih. Čak i ako deca ne postanu preduzetnici, veštine koje steknu putem preduzetničkog obrazovanja, kao što su komunikacija, timski rad, liderstvo i samopouzdanje, mogu im pomoći da se bolje pripreme za buduće zaposlenje. Kroz preduzetničko obrazovanje, deca mogu razviti samopouzdanje i osećaj nezavisnosti jer uče kako da postavljaju ciljeve, planiraju i rade na ostvarivanju tih ciljeva“, zaključuje Marina Pribiš.

Početkom svake nove školske godine profesorka Marina učenicima predloži i objasni programe kroz koje mogu proći na predmetu Preduzetništvo gde im može biti mentor. Do sada je bila mentor četiri učeničke kompanije koje su razvile rešenje u domenu cirkularne ekonomije.

Takođe, i ekipi Soft Awareness-a sa koleginicom Majom Šolajom pomogla je oko usmeravanja ideje, odnosno šta je to što bi pored osnovnog proizvoda koji su imali, trebalo još da ponude budućim kupcima.

Komplikovana procedura osnivanja

Pribiš ukazuje takođe da princip formiranja učeničkih kompanija podrazumeva da učenici treba da osnuju svoju kompaniju i na kraju je zatvore. Oni u okviru tog programa imaju pravo da prodaju svoje proizvode na preduzetničkom sajmu koji se organizuje dva puta godišnje.

Profesorka takođe skreće pažnju na komplikovanu proceduru registracije učeničkih preduzetničkih poduhvata.

“Što se tiče pravnog rešenja, da bi škola imala učeničku zadrugu ona bi trebalo da bude registrovana u APR-u, da ima osnivački akt, što je zaista previše komplikovano za učenike, a i nastavnike koji su inače preopterećeni papirologijom”, ukazuje Pribiš.