Vreme je za uspeh: Kada preduzetnik oseti da je trenutak za otvaranje druge radnje

Broj preduzetnika u Srbiji konstanstno raste, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Prošle godine da se okuša u biznisu probalo je 45.608 preduzetnika, skoro 4.000 više nego godinu pre.

Većina njih bavi se konsultantskim aktivnostima, ugostiteljstvom i računarskim programiranjem.

Neke stvari nemoguće je predvideti pa ima i onih kojima ne pođe za rukom prvi put i odustanu ili sreću okušaju više puta. Ipak, veći je broj onih koji opstanu, a kasnije i prošire posao.

Osim dobre ideje neophodno je između ostalog, dobro sagledati i upoznati tržište i potrebe kupaca, i imati adekvatan biznis plan, kažu oni koji su se na takav korak odlučili.

Forbes Srbija istraživao je kada preduzetnik prepozna da je došao trenutak da otvori drugu radnju.

Sačekati da posao „stane na noge“

Nenad Atanasković, jedan od vlasnika Street food bara i restorana Thyme, kaže da su se od prvog trenutka i pokretanja biznisa, saradnici i on rukovodili idejom da se neće zadržati samo na jednom lokalu.

Budući da su sva trojica kuvari i imaju prethodno stečeno iskustvo u ugostiteljstvu, plan je bio da, čim se pokaže da prvi lokal više ne zahteva njihovo puno radno vreme, krenu u poduhvat sa širenjem i unapređenjem koncepta.

„Već smo posle prvog lokala imali to u planu i samo smo čekali da posao stane na noge da može da funkcioniše bez nas tokom radnog vremena“, priča Nenad. Tako su tačno godinu dana posle bara u Zemunu otvorili veći objekat – restoran u Rajićevoj ulici u centru grada, a trenutno planiraju otvaranje bara na još jednoj lokaciji – Banovom Brdu, gde će zaposliti još 15 ljudi.

„U neku ruku smo to planirali, a poslovanje i odziv ljudi u Zemunu nam je samo dokazao da radimo pravu stvar i da to možemo“, prenosi iskustva Nenad. Kaže i da im je nakon otvaranja druge lokacije i promet na prvoj porastao što se, kako kaže, ispostavilo kao veoma dobra odluka.

Budući da su u ovom poslu prvi put u ulozi poslodavca, onda su i sve veće odluke koje su donosili više puta razmatrali.

Pre nego što su odlučili da otvore novu radnju podrazumevalo se da će osmisliti plan i detaljnu analizu budžeta. Ništa manje važne nisu bile ni projekcije i očekivanja kako što se mušterija tiče, tako i samog broja zaposlenih, objašnjava naš sagovornik.

Takođe, bitan uslov je da prvi otvoreni objekat posluje makar šest meseci stabilno, da ima samo rast, a ne beleži pad.

Na Banovo brdo kao treću lokaciju su se, na primer, odlučili jer taj deo grada nema mnogo dobrih restorana, a sve više je ljudi sa dobrom platežnom moći koji tamo kupuju stanove. „Dobro smo ispitali tržište i sagledali sve te aspekte i tako je odluka pala baš na Banovo brdo“, dodaje Nenad.

„Preboleti dečije bolesti“

Vlasnik picerije Pizzagram koja je stacionirana na tri mesta u gradu – Beošoping centru, TC Ušće i Njegoševoj na Vračaru – Pavle Branković prepričava svoja iskustva za Forbes Srbija i kaže da su nakon dve godine poslovanja u kratkom vremenskom razmaku posle prve, otvorili radnje na još dve nove lokacije.

„U te dve godine smo preboleli dosta dečijih bolesti, brend se već bio etablirao, proizvod je postao poznat i prihvaćen pa je negde prirodan korak bio širenje“, kaže Pavle i dodaje da ima u planu otvaranje još dva lokala u Beogradu u bliskoj budućnosti.

Sada imaju 35 zaposlenih, a kada je reč o tome kako su se odlučili na „korak dalje“ Pavle objašnjava:

„Kada vidite da je vaš proizvod prihvaćen i potvrđen kod gostiju to je znak da imate osnova da razmišljate o širenju, odnosno da je opstao nakon početnog “hajpa” zatim kada ste sigurni da ste organizaciono sposobni da posao preslikate na još jednu lokaciju, a da to ne ugrozi kvalitet“, naglašava.

Za ovakvu odluku, kaže naš sagovornik, potreban je ozbiljan strateški plan:

„Konkretno, sada imamo postavljenu centralnu proizvodnju gde se radi kompletna priprema za sve objekte. Ona trenutno može da opsluži još nekoliko lokala bez većih povećanja troškova, i bila bi maksimalno iskorišćena, a potrebni su dodatni lokali. S druge strane ,nismo prisutni u delovima grada gde bismo želeli da budemo tako da je i to razlog da planiramo širenje“, kaže Branković.

Nekad ne ide sve glatko

Kako objašnjava, ipak nije sve teklo tako savršeno i lako. Do sada su testirali tržište više puta i otvorili ukupno pet lokala u gradu, ali su u međuvremenu bili prinuđeni da zatvore dva tokom korone tako da su nekim odlukama zadovoljni, a nekima, poput te iz perioda izolacije, baš i ne.

„Otvaranje novih lokacija je svakako donelo prepoznatljivost brenda, a samim tim i interesovanje kupaca za naše proizvode i generalno bolju prodaju. Ipak, ostaje žal za zatvorenim lokalima, za koja sa ove vremenske distance mislim da bi bila sasvim u redu da smo ih zadržali“, kaže Pavle Branković.

U Kafeteriji navode da je svaka njihova poslovna odluka bila pažljivo isplanirana, pa tako i odluka za širenje lanca radnji.

Nakon otvaranja prve Kafeterije pre tačno 10 godina znali su da se neće zadržati samo na njoj:

„Naš cilj je oduvek bio da što više ljudi dođe do kvalitetne kafe, a znali smo koliki je to izazov bio te 2014. godine kada smo otvorili našu prvu Kafeteriju na Dorćolu. Nekoliki meseci posle toga otvorili smo drugi objekat u Ulici Zmaja od noćaja“, navode predstavnici Kafeterije.

I danas, kao i tada, odluke o otvaranju novog objekta (a sada ih imaju 50) donose na osnovu više faktora:

„Kontinuirano analiziramo tržište i potražnju. Takođe, važnu ulogu igra lokacija, a idealno je mesto sa velikim brojem ljudi i dobrom prometnošću. Rukovodimo se kombinacijom strateškog plana, analize tržišta, i praktičnih faktora. Strateški plan definiše naše ciljeve rasta, dok analiza tržišta pokazuje lokacije sa najvećom potencijalnom profitabilnošću. Takođe, razmatramo broj zaposlenih potreban za efikasno poslovanje objekta na određenoj lokaciji“, pričaju predstavnici Kafeterije.

Kada traže lokaciju gledaju da ima veliki potencijal prodaje, kao što su centralne gradske zone, poslovni centri, ili mesta u blizini fakulteta i univerziteta.

Teže kada nema sličnih primera

Prva prodavnica Ferdinand knedli otvorena je 2016. godine u ulici Gavrila Principa u Beogradu, nakon čega je usledio dalji razvoj.

Kako kaže vlasnik Nikola Nedeljković, budući da su bili „pionirski projekat“, nisu imali priliku da “prepišu” znanje od drugih, da uposle radnike sa iskustvom u radu sa knedlama već su morali sve sami da razviju.
Od inicijalne ideje do otvaranja prvog objekta bilo je potrebno pune tri godine.

„Bila je to tada mala prodavnica od svega 32 kvadrata, a kako su naši proizvodi stekli veliku popularnost za kratko vreme, odmah je usledilo proširenje na proizvodni prostor nakon tri-četiri meseca. Zatim smo posle nepunih godinu dana otvorili drugi objekat, dodatni prostor za proizvodnju, a treći objekat posle nepune dve godine“, priča iskustva sa početaka razvijanja biznisa.

Nedeljković kaže da je, kao i u svakom poslu, potreban tim ljudi koji može da iznese posao, a kada ste preduzetnik morate da budete spremni na naporan rad i pokrivanje svih “rupa” koje se prilikom širenja ili inovacija otvaraju.

Bilo je, priča naš sagovornik, neophodno da se osmisli kompletan način pripreme proizvoda, da se pronađu odgovarajuće sirovine, osmisli dizajn kako žiga tako i pakovanja, dizajn objekta i brojnih drugih stvari, nakon čega je tek moglo da usledi otvaranje prvog objekta, a sve to u skladu sa biznis planom, misijom i vizijom, koje je napravio po uzoru na biznis plan internacionalne kompanije za koju je u tom periodu radio.

Ništa manje važno bilo je i obezbeđivanje finansijskih sredstava.

„Sa današnje tačke gledišta mogu slobodno da kažem da je ulazak u ovako nešto, potpuno novo, bio hrabar korak, pogotovo kada duže od decenije radite u internacionalnoj kompaniji na visokoj menadžerskoj poziciji gde vam je sve obezbeđeno“, iskren je Nedeljković.

Pažljivo planiranje i dobra strategija

Danilo Mrdak, izvršni direktor kompanije Walter BBQ osnovane još 2004. godine priseća se početaka posla pre dve decenije: „U početku, osećate mešavinu uzbuđenja i straha pri otvaranju novog lokala. Vreme otvaranja prvih restorana bilo je vreme izazova, kao što su pronalaženje pravog prostora, angažovanje novih članova tima i prilagođavanje na nove tržišne uslove“, priča on.

Kaže da su vreme za širenje posla, odnosno otvaranje druge radnje, osetili upravo kada su počeli da primećuju da je povećana potražnja za njihovim ćevapima, a kako dodaje, za to je bila neophodna konkretna poslovna strategija.

Širenje poslovanja i otvaranje nove radnje iako donosi brojne mogućnosti za rast, ipak nije jednostavno i nosilo je sa sobom izazove koji su zahtevali pažljivo planiranje i upravljanje. Objašnjava i koje:

„Neki od ključnih izazova sa kojima se susrećemo u procesu širenja uključuju logističke probleme, održavanje kvaliteta usluge i proizvoda na visokom nivou, upravljanje operativnim procesima na novim lokacijama, kao i prilagođavanje radne snage i radne kulture različitim tržištima“.

Kada je reč o tome kako sada biraju lokacije za nove restorane, on kaže da analiziraju različite faktore kao što su demografske karakteristike, ekonomska stabilnost, prisustvo konkurencije i potražnja za njihovim proizvodima. Tako su, na primer, u Kruševcu i Gornjem Milanovcu primetili veliku potražnju za kvalitetnom hranom i nedostatak restorana koji nude autentična balkanska jela.

Pet ključnih elemenata za skroz dobro poslovanje i širenje

Svaki 34. stanovnik opštine u kojima postoji „Skroz dobra pekara“ uđe u toku dana u jednu od ovih radnji da kupi pecivo. Tako bar pokazuje analiza menadžmenta ove pekare.

Osnivanjem Trgocentra d.o.o. 1991. godine je otvorena maloprodaja robe široke potrošnje na Karaburmi. Kako su to bila teška i turbulentna vremena i nabavka je bila prilično otežana odlučili su da otvore jednu radionicu za proizvodnju hleba i belog peciva za potrebe prodavnice.

To jeste bila mala radionica, ali ipak nešto većeg kapaciteta od potrebnih tako da smo počeli da razvozimo hleb lokalnim prodavnicama, a malo po malo smo širili asortiman da je u jednom trenutku bio dovoljan za otvaranje prve male prodavnice pekarskih proizvoda, priča vlasnik Ivan Jakovljević.

Krajem devedesetih godina odlučili su se na iskorak, odnosno da formiraju novi proizvodni pogon, a sa njim i otvaranje novih prodavnica pekarskih proizvoda.

U njemu su poslovali sve do 2013. godine kada su proizvodnju preselili u novi moderniji zahvaljujući kojem su se odvažili na to da idu korak dalje – šire maloprodajnu mrežu.

Ivan Jakovljević tvrdi da se u biznisu mora pronaći način za stalno širenje pa čak u i najtežim uslovima, sa kakvim su se suočili tokom pandemije.

Od kada su napravili novi pogon 2013. godine, tokom svake godine su otvarali od šest do devet objekata što je prema proceni čelnika Skroz dobre pekare optimalan broj kako bi imali obučenu radnu snagu.

Kada je reč o tome kako biraju nove radnje objašnjava da imaju kriterijume koje popularno zovu “pet elementa“ i ako lokacija zadovoljava tri od pet to je siguran znak da će otvaranje objekta ispuniti očekivanja. Iako ne otkrivaju koji su sve kriterijumi kojim se rukovode, kažu da što se lokacije na kojoj će otvoriti pekaru tiče najbitnije su visoka frekvencija pešaka i saobraćaja.

Porodična firma Stamevski osnovana je davne 1953. godine i bavila se poslovima iz pekarske industrije.

Vlasnik brenda Stamevski torte i kolači Aleksandar Stamevski priča da su se za prve maloprodajne objekte opredelili  2001. godine kada su otvorili prvu poslastičarnicu u Staroj Pazovi.

Na nov objekat odlučili su se posle sedam godina, takođe u Staroj Pazovi, a sledeći potez bila je poslastičarnica na Obilićevom vencu u centru grada 2018. a onda 2021. u vreme korone u Novom Sadu i na Novom Beogradu.

Odluku o novim objektima donosili su postupno nakon sagledavanja više aspekata:

„Vodili smo računa o nekoliko logističkih detalja poput toga da je objekat blizu parkinga, u šetališnoj zoni, zatim da bude smešten u delu grada gde postoji kombinacija poslovno-stambenog tipa objekata. Takođe bitno je bilo i dobro sagledati finansijski aspekt odnosno da odluka bude finansijski isplativa i održiva, objašnjava sagovornik.

Kada je reč o tome kako se opredeliti na ovakav korak, Stamevski kaže da osim osluškivanja potreba kupaca i povrtanih informacija, važnu stavku čini i preduzetnički osećaj – da je takva odluka prava. Priznaje i da je nekad potrebno malo i rizikovati.

Tako su dva objekta otvorili usred korone, kada su mnogi preduzetnici zazirali od ovakvih poslovnih poduhvata.

To se u njihovom slučaju ispostavilo kao dobra odluka: „Potrebno je i u krizi predvideti stvari i donositi dobre poslovne odluke jer je svaka kriza istovremeno i šansa ako je poslovna odluka koja je doneta dobra“, kaže sagovornik.

Bez plana ni u kakvu ozbiljniju investiciju

Ima i primera kada je neophodna opreznost u pogledu ovakvih odluka, naročito ako je u fokusu drugi segment poslovanja.

Predstavnici brenda Premier čokolada kažu da plan za širenje maloprodaje svakako postoji, ali su njihova ulaganja trenutno usmerena u proizvodnju.

„Nismo toliko veliki da možemo sve odjednom, nego idemo korak po korak. Kada budemo zadovoljni opremljenošću i kapacitetom proizvodnje, moći ćemo da se okrenemo ulaganjima u maloprodaju. Beograd se menja i širi, tako da bi još jedna lokacija u našem gradu pored čokolaterije sigurno bila sledeća, dok bi nakon toga na red došao Novi Sad“, kaže izvršni direktor kompanije „Art-Ival“, Premier čokolada Aleksa Vučićević.

Bez plana se sigurno ne ulazi ni u kakvu ozbiljniju investiciju, ali u biznisu svakako ne možete imati “sigurnost” da će odluka biti dobra, što je izazovno i nije za one koji ne vole da rizikuju, dodaje.

Objašnjava da povećana potražnja za proizvodima diktira i kada je vreme za proširenje posla, a ključna je kod otvaranja novih radnji.

Dominira sektor usluga Dosadašnja iskustva i analiza udruženja SME Hub pokazala je da preduzetnici često donose odluke o širenju poslovanja i otvaranja novih radnji vođeni kombinacijom ličnih osećaja i analize tržišnih prilika. Kada je reč o sektorima u kojima se preduzetnici najpre odlučuju da prošire posao, Aleksandar Goračinov iz SME Hub-a kaže da su potpuno očekivano u sektoru usluga, koji se često smatra najmobilnijim, primetne najveće fluktuacije u pogledu odluka o proširenju poslovanja. „To je sektor u kojem se često stvaraju novi entiteti, ali i nestaju postojeći. S druge strane, proizvodni sektor tradicionalno zahteva prostor, posebno za industrijske namene, što može rezultirati širenjem proizvodnih pogona zajedno sa proširenjem poslovanja. Ipak, konačna poslovna odluka o tome da li će preduzetnik širiti poslovni prostor ili povećavati broj prodajnih objekata na kraju dana zavisi od finansijskih mogućnosti i trenutnih tržišnih prilika“, dodaje sagovornik.