Marokanski preduzetnik sagradio luksuzni hotel na ivici Sahare
Grad M’Hamid El Ghizlane je na kraju puta. Ne u prenesenom ili književnom smislu. To je bukvalno kraj. Nema više asfalta, nema više staze, samo prostrana mora peska Sahare.
U ovom poslednjem mestu u južnoj provinciji Zagora u Maroku, stare ručno oslikane table još uvek pokazuju put do Timbuktua koji je udaljen 50 dana karavanom na kamilama. Naravno, danas se do Malija može stići nešto brže terencem (4×4).
Ali M’Hamid, oaza sa oko 7.500 stanovnika, i dalje ima tu energiju kraja puta.
Hoteli i kafići za putnike sa rancem, oblak prašine u vazduhu. Radnje koje prodaju ručno tkane tepihe i duge marame za motanje u turban – neophodni su za svakoga ko želi da krene među dine – i osnovnu turističku infrastrukturu za avanturiste.
To je poslednje mesto gde biste očekivali da pronađete luksuznu palatu-hotel sa baštama prekrivenim bugenvilijama, velikim bazenom i sobama opremljenim evropskim komforom.
A ipak, on postoji baš tamo.
Sbai palata (Sbai Palace) se nalazi na obodu grada, u ruinama kasabe koja je skoro potpuno propala pre manje od decenije. A ako je sam hotel neverovatan, još je neverovatnija priča o vizionaru koji ga je oživeo.
„Mogao sam da uzmem taj novac i napravim lep život za sebe u Las Vegasu“, kaže Mohamed Sbai. „Želim da ostavim nešto od sebe za svoj kraj. Ako to ne uradim ja, niko neće“.
Preduzetnik od malih nogu
Mohamed Sbai, koji je odrastao u okolini M’Hamid El Ghizlane, u polu-nomadskoj porodici, bio je preduzetnik od malih nogu.
U pustinji je čuvao kamile i ovce svoje porodice, sve dok sa 14 godina nije stigao u selo i našao turiste koji su bili spremni da mu plate da ih vodi na kampovanje sa kamilama.
Interesovanje je raslo polako – ali je raslo. Sa 18 godina dobio je državnu licencu kao zvanični turistički vodič.
Par godina kasnije, 1995. godine, otvorio je turističku agenciju u M’Hamidu. Iz nje su on i njegov tim vodili turiste širom Maroka, Zapadne Sahare, Mauritanije i Malija.
Zatim je otvorio i drugu kancelariju u većem turističkom centru u pustinji – Uarzazatu. Imao je 20 godina i 15 zaposlenih.
Biznis sa svemirskim kamenjem
Jedan od Sbaijevih prvih klijenata bio je američki „lovac“ na meteorite Majkl Farmer, koji ga je upoznao sa biznisom svemirskog kamenja.
Marokanac je brzo postao zaluđen time.
Počeo je ne samo da lovi dragoceno kamanje, već je sa pustinjskim nomadima iz celog sveta uspostavio i lanac snabdevanja, prodajući kamenje koje su svi zajedno nalazili. Takođe je putovao na važne sajmove dragog kamenja. Od Tusona u Arizoni, do Japana, Indije, Čilea, Brazila, Australije i Afrike.
Njegove primerke su kupovali poznate ličnosti i muzeji. Do 2018. godine, zaradio je oko 1,4 miliona dolara.
Mogao sam da uzmem taj novac i napravim lep život za sebe u Las Vegasu, kaže on.
Ulaganje u rodno mesto
Umesto toga, odlučio je da kupi kasabu, osnuje Sbai palas, otvori nekoliko drugih objekata i uloži u razvoj turizma u svom rodnom mestu.
„Volim svoj kraj. Volim svoju porodicu. Želim da ostavim nešto od sebe svom kraju. Ako ja to ne uradim, niko neće“.
A da nije bilo turizma, mladi ljudi ne bi imali šta da rade ili bi otišli. Umesto toga, Sbaijevi projekti podržavaju 35 porodica.
„Svi radnici su iz sela. Rado ih učim i obučavam“, dodaje.
Kaže i da nigde u blizini nema škole za turizam i da je često on taj koji pokazuje kako se namešta krevet ili postavlja sto.
Sbai palas je svet za sebe
Palata, koja je u potpunosti otvorena prošle godine, pravi je dragulj.
Inspirisana luksuznim hotelima u kojima je Sbai boravio dok je putovao po međunarodnoj sceni dragog kamenja, ali istovremeno jasno vezana za svoj kraj.
Iako je primamljivo uporediti je sa drugim hotelima u pustinji, poput Dar Ahlama, Sbai Palace je svet za sebe. Manje francuskog suzdržavanja, više marokanskog veselja.
Nije toliko usredsređena na savremeni dizajn kao neki od hotela u zemlji, ali je zanatski rad izuzetno snažan.
U sobama su vitraž prozori, iznad kreveta vise veliki crno-beli portreti. A plafoni od kedrovog drveta su bogato ukrašeni rezbarijama.
Između glavne palate, druge veće zgrade i nekoliko novoizgrađenih koliba oko bašta, ima ukupno 40 soba.
Ipak, nikada ne deluje prenatrpano, zahvaljujući velikoj trpezariji, koja se uglavnom snabdeva povrćem iz Sbaijevih bašta iza hotela, nišama pored bazena i različitim terasama za ručanje ili sunčanje. Nije prenatrpano i zato što gosti i dalje izlaze i igraju se u pesku.
Avanture u pustinji su glavna atrakcija
Hotel je bio domaćin joga okupljanja, pozivani su i umetnici na rezidencijalne programe. Ali glavni fokus je na pustinjskim avanturama koje su M’Hamid El Ghizlaneu doneli mesto na (ivici) mapi.
Gosti mogu da istražuju dine na ATV vozilima, ali većina bira ture sa kamilama. Preciznije bi bilo reći pešačenje, jer se kamile koriste kao životinje za nošenje tereta.
Većina posetilaca provede noć ili dve u pustinji. Ali Sbaijev tim može da organizuje ture i od dve nedelje ili duže.
Lokalni vodiči vode privatne izlete kroz lunarne pejzaže kamenih visoravni Sahare. Zatim prave jednostavne kampove ispod akacije gde kuvaju tažine ili čorbu od sočiva na logorskoj vatri.
Nakon ručka i dremeža, vreme je za penjanje i spuštanje niz mekane dine, fotografisanje sa kamilama i uživanje u veličanstvenom zalasku sunca, pre nego što pripreme još jedan obrok i podele vreće za spavanje. Nema šatora, samo blistav krov zvezda iznad glave.
To je magično iskustvo, ali nije za svakoga.
Možda je zato sve veći broj „luksuznih“ kampova koji su se pojavili u tom kraju. Kada je Sbai palas još bio u fazi ugošćavanja prijatelja i porodice, neki gosti su kombinovali boravak u palati sa noćenjem u jednom od tih kampova – i bili su razočarani.
Tako je 2023, dok je Mohamed Sbai još završavao radove na palati, odlučio da otvori i sopstveni luksuzni kamp.
Ima četiri velika luksuzna šatora sa velikim hotelskim krevetima i kompletnim kupatilima, devet jednostavnijih, ali udobnih šatora, 1.000 hiljadu palmi u pustinji oko kampa, pretvarajući ga u pravu oazu.
Za sada je čarolija prisutna noću.
Nakon večere, gosti sede na ćilimima i jastucima pored logorske vatre, slušajući mlade muzičare iz M’Hamida i nomadskih zajednica, možda se pripremajući da i oni lansiraju svoje snove u svet.