Milijarder ima revolucionarni predlog: Ko ostane bez posla zbog AI ne bi trebalo da plaća porez

Milijarder i investitor Vinod Hosla sugerisao je da bi čak 125 miliona ljudi u narednim decenijama trebalo osloboditi plaćanja poreza na dohodak, kako se veštačka inteligencija bude približavala eliminaciji velikog broja radnih mesta. Predlaže da vlada nadoknadi izgubljene prihode oslanjanjem na porez na kapitalnu dobit.

Hosla je na platformi X napisao da će procvat veštačke inteligencije zahtevati „preispitivanje kapitalizma i jednakosti“. Predložio je povećanje poreza na kapitalnu dobit. Tako bi vlada mogla da ukloni „donjih 125 miliona poreskih obveznika iz poreskih evidencija“.

Takođe je predložio ukidanje određenih poreskih olakšica kako bi se pomoglo u pokrivanju budžetskog deficita.

U Sjedinjenim Državama ima oko 160 miliona poreskih obveznika. Hoslin plan bi gotovo 80% njih oslobodio plaćanja poreza na dohodak.

Univerzalni dohodak ili porez

Prošle godine Hosla je sugerisao da bi možda bilo neophodno uvesti univerzalni osnovni dohodak za Amerikance sa nižim primanjima čiji poslovi budu ukinuti zbog automatizacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, predviđajući da će 80% poslova uskoro obavljati AI.

Video koji je Hosla ove nedelje podelio prikazuje desetine poslova koje je veštačka inteligencija zamenila u portfoliju njegove investicione firme. Među njima su lični asistenti, finansijski analitičari, lekari, računovođe, agenti korisničke podrške i drugi.

Prema Izveštaju o budućnosti poslova za 2025. godinu Svetskog ekonomskog foruma, 92 miliona radnih mesta će biti ukinuto zbog veštačke inteligencije do 2030. godine,

Ekonomski stručnjaci godinama upozoravaju na gubitak radnih mesta usled automatizacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Više od 50.000 otkaza u 2025. pripisano je AI, prema podacima kompanije za karijerne usluge Challenger, Gray and Christmas. Dodatnih 20.000 zabeleženo je tokom 2023. i 2024. godine. Aneš Raman, direktor kompanije LinkedIn, napisao je u autorskom tekstu za Njujork Tajms da veštačka inteligencija uništava „donje prečke karijerne lestvice“. Eliminiše početne pozicije i značajno smanjuje zapošljavanje nedavno diplomiranih studenata.

Prvi jednorog s jednim zaposlenim

Tehnološki milijarderi poput Ilona Maska i Bila Gejtsa, kao i lideri poput izvršnog direktora za AI u kompaniji Majkrosoft, Mustafe Sulejmana, sugerisali su da je veštačka inteligencija na putu da automatizuje značajan deo kancelarijskih poslova. I da bi, u nekim scenarijima, mogla u potpunosti da eliminiše potrebu za tradicionalnim radnim mestima. Prošlog maja, izvršni direktor kompanije Antropik, Dario Amodei, predvideo je da bi AI mogao da poveća stopu nezaposlenosti za 10% do 20% u narednih pet godina. Očekuje se da će žene i pripadnici manjina biti nesrazmerno pogođeni automatizacijom poslova putem AI.

„U mojoj maloj grupi na četu sa prijateljima tehnološkim direktorima postoji opklada o tome koja će biti prva godina u kojoj će se pojaviti kompanija vredna milijardu dolara sa samo jednim zaposlenim. To bi bez AI bilo nezamislivo. A sada će se to dogoditi“, rekao je prošle godine izvršni direktor OpenAI, Sem Altman.

Očekuje se da će primena veštačke inteligencije dodatno produbiti već izražen jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih u svetu. Centar za globalni razvoj upozorava da će visokokvalifikovani radnici, koji su već znatno bolje plaćeni od niskokvalifikovanih, imati najviše koristi od AI u svom radu. Druga grupa rizikuje potpuni gubitak zaposlenja. Nedavni izveštaj Brookings Institution sugeriše da bi poslovi sa srednjim primanjima mogli biti najviše pogođeni. To bi dodatno produbilo jaz između najniže i najviše plaćenih radnika. Izveštaj Ujedinjenih nacija iz decembra, pod nazivom „The Next Great Divergence“, upozorava da će AI proširiti i jaz između najslabijih i najmoćnijih država sveta, ostavljajući po strani one bez pouzdane električne energije ili internet infrastrukture.

Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes