Mlade programere vodi isključivo zarada, koju poslodavci sada ne mogu da im priušte

ViennaUp festival, koji se poslednjih nekoliko godina pozicionirao kao važan događaj za startap scenu širom Evrope privukao je proteklog meseca predstavnike iz brojnih zemalja, među kojima i iz Srbije.

Tu su bile softverske kompanije iz Beograda Master Software i Petcom koje stoje iza nekoliko softverskih rešenja za fiskalizaciju.

Na ViennaUp-u predstavili su novu ideju na kojoj uveliko rade, a reč je o rešenju Master web sa kojim bi izašli na sve platforme – IOS, Android, Google play, uz pomoć kojeg bi korisnici bilo gde da se nalaze u svetu mogli da skinu aplikaciju uz pravila koja važe na tim tržištima, na bilo koji smart uređaj.

Iskorak ka globalnom tržištu

Kako objašnjava osnivač i direktor Milan Petek, plan je da iskorače ka globalnom tržištu, pokušaju da dobiju investiciju ili obezbede partnera za ovaj posao.

Plan im je da ovo rešenje postave na Google Play i IOS uređaje u prvom kvartalu 2025. godine. Najveći izazov u tom poduhvatu osim sredstava predstavlja i zakonska regulativa na različitim tržištima, kojoj bi morali da se prilagode, a takođe i da obezbede tehničku podršku.

„Investicija za ovakvo rešenje dobro bi nam došla, ali to nije presudno. Važno nam je da skupimo informacije kakvi su trendovi u oblasti u kojoj mi poslujemo. Investicija bi nam značila kao grant zahvaljujući kome bi mogli da se bavimo planskim marketingom za rešenje. Novac bi nam dobro došao za brži razvoj rešenja i u tom smeru se isključivo krećemo“, kaže Petek.

Dodaje da posle ViennaUp-a imaju već nekoliko kontakata sa kojima pregovaraju oko investicije.

Takođe u planu im je da u narednom periodu posete još neke slične festivale.

„Mislim da su upravo ovakva okupljanja, kao i poslovna okruženja i inkubatori najvažnija stvar kako bi se saznalo više o inovativnim rešenjima i kako se širiti na globalno tržište“, dodaje.

Plan je, kako kaže da tom jednom, novom aplikacijom mogu da obuhvate sve što sada mogu sa njih četiri koje su razvili. „Imamo rešenje i znamo kako, ali su takva rešenja dosta skupa da bi taj posao mogli da izguramo ne za pet, već dve godine“, kaže on i dodaje da je ovakav biznis u celom svetu manje, više isti, ali da je različita regulativa na tržištima.

Dalji planovi

Precizira da iako ovakva rešenja već postoje, potreba tržišta za ovakvim proizvodima vlada svuda u svetu.

„Plan nam je da oko Nove godine pustimo u rad aplikaciju i sada radimo na završnom testiranju. Mi smo je predstavili na ViennaUp festivalu, ali potrebno je još posla da se uradi kako bi rešenje u potpunosti bilo spremno“, dodaje.

Vremenom kada budu videli gde se sve aplikacija koristi znaće da li su pogodili proizvod, ali i cenu.

Iako se rešenjima za fiskalizaciju bave od 2006. godine, kada je osnovana prva firma Petcom, pored izazova koji su identični gotovo za svaki biznis u ovoj branši cilj im je bio da se za ono što oni rade nenametljivo čuje i steknu poverenje klijenata.

Kako kaže Petek, nastojali su da to bude isključivo ličnim kontaktom i preporukama i pričom „od usta do usta“ i tako su izgradili mrežu koja danas broji više od 4.000 korisnika.

Među njima su korisnici koji imaju 150, a neki i 250 lokala gde dnevno 5.000 radnika kuca račune.

Takođe imaju i 20-ak distributera u celoj Srbiji koji su podrška za korisnike na lokalu.

Danas imaju 24 zaposlenih, među kojima deo radi i za tržište Bosne.

Do velikih korisnika došli su sa tri master ESIR rešenja za restorane, trgovine i hotele, zatim Master LPFR koji je kompatibilan sa svim POS aplikacijama koje su akreditovane od Poreske uprave i omogućava izdavanje fiskalnih računa i kada internet konekcija nije prisutna.

Tu je i Master softver za e-fakture koji omogućava jednostavno kreiranje, slanje, prijem, čuvanje i odobravanje faktura.

Već godinama posluju na tržištu Bosne gde imaju oko 100-ak korisnika, većinom ugostiteljskih objekata, a budući da već poznaju tržište logično je da nastave rad imajući u vidu da sada tamo počinje da se primenjuje Zakon o fiskalizaciji.

Fiskalizacija u Srbiji i aktuelni izazovi na tom putu

O digitalnim rešenjima za fiskalizaciju čulo se više pre dve godine kada je posle nekoliko ciklusa odlaganja u Srbiji na snagu stupio novi Zakon o fiskalizaciji.

Kada je reč o tome kako ovaj segment funkcioniše dve godine posle, on kaže da je taj period bio dosta izazovan i da je dosta oprečnih tumačenja, odlaganja rokova i izmena i da se privreda „nekako prilagodila“.

Navodi da i sada, dve godine od počeka u sistemu ima još nekih manjkavosti, ali da je svakako bolje stanje nego uoči početka primene zakona.

„Zakon je dobar i država je bila dosledna u rokovima, ali su mnogi čekali poslednji dan. Takođe je nedostajao i prostor da svi obveznici fiskalizacije ukažu na to šta su im problemi i poteškoće, a ima ih“, iskren je Petek.

Zakon je adekvatan za ono što je nama potrebno i da se porez ubira, ali nedostaje da se primenjuje podjednako na svima, u smislu terenske kontrole, tehničke kontrole softvera, izdavanja računa, kaže Petek i navodi još neke od problema:

„Pre smo, recimo, imali fiskalne blokove kad kasa ne radi. Sada kad ne radi, u kafiću ne mogu da kucaju račune ili su prinuđeni da zatvore kafić ili prodavnicu ako je recimo nestala struja u objektu. Takođe, nema ni rešenja kada se desi da blokira kartica zbog pogrešnog pina već mora da se nosi u Poresku upravu i taj proces može da traje nekoliko dana“, dodaje Petek.

Kaže i da je mnogima ovo rešenje nametnuto, a da možda nije bilo potrebno poput recimo škola jezika, frizerskih salona, majstorima…

Ukazuje da su tehnički detalji bili dosta dobro organizovani poput tehničkog prijema softvera, dobijanje testnih kartica, dobijanje odgovora od Poreske uprave putem mejla, obrada dokumentacije…

Nije važna samo cena i idealno rešenje

Kada je reč o tome kakva je sada situacija u softverskoj industriji kaže da je dobro to što su se pojavili mali sistemi odnosno softverske kuće koje su u stanju da veoma brzo ponude kvalitetna rešenja i pokazale su sposobnost da se prilagode tržištu i cenovnim i tržišnim uslovima.

„Čini mi se da će danas u našoj branši da pobedi firma koja možda nema najbolje rešenje ili cenu, ali ima dobru tehničku podršku, najljubaznije osoblje, koje je uvek dostupno klijentima. Generalno su to bitne i primetne promene na tržištu u segmentu u kome mi poslujemo“, objašnjava.

Kada je reč o tome kako jedna manja softverska firma vidi svoju budućnost i planove i šta im je u fokusu, sagovornik Forbes Srbija kaže da im je važno da svake godine imaju konstantan rast i da nastoje da rade na unapređenju i usavršavanju sistema tehničke podrške jer smatraju da je veoma važno da i kada se dođe u situaciju da korisnik ima neki problem on otkloni u najkraćem roku.

Na pitanje koliko je potrebno vremena za razvoj specifičnih rešenja kakva su njihova Milan kaže da su se konkretno za fiskalizaciju pripremali osam meseci, a da su za četiri programska rešenja programeri potrošili mnogo više vremena i da je generalno za pripremu i puštanje nekog od rešenja u rad potrebno makar godinu i po dana.

Prilike u IT sektoru i aktuelna kriza

Petek se osvrće i na krizu koja je pogodila IT sektor i kako se to odrazilo na manje kompanije kakva je njihova i dodaje da su konstantno u potrazi za kvalitetnim kadrom odnosno programerima.

„Oni su u deficitu i kada je nastupila kriza dešavalo se da nam se na oglase za posao jave senior programeri koje mi tada nismo mogli da platimo kao što bi mogle da ih plate veće, strane kompanije, ali smo ipak bili spremni da se potrudimo i damo više samo da nam dođe kvalitetan kadar i da imamo dobar tim koji dugoročno želi da ostane i radi kod nas“, dodaje Milan.

Ukazuje i na neke od trendova koje primećuje naročito kod mlađih kadrova koji možda nekada nemaju dovoljno znanja, a umesto da izaberu sredinu u kojoj mogu da uče i napreduju vremenom, isključivo se rukovode dobrom zaradom koju sada ne mogu da im priušte svi poslodavci.

„Bojim se da su aktuelni trendovi takvi da će u našoj industriji biti sve manje školovanog kadra, ali i potrebe za juniorima i mediorima i da će ih multinacionalne kompanije integrisati, ali bez mogućnosti da rade za plate kakve su bile ranije“, smatra Petek.

Kaže da je ipak za njih konkretno najveći uspeh to što u firmi imaju radnike koji su tu praktično od početka ili rade više od decenije.

„Posebno mi je važna želja da ostanu tu i mi smo kao mala porodica što nije mala stvar posebno u okolnostima kada postoji ovako velika fluktuacija ljudi u našoj branši“, ističe sagovornik Forbes.