Možda je Džared Kušner otišao, ali su nove zabeležbe za Generalštab stigle u katastar

Nedelju dana pre nego što će Džared Kušner reći istorijsko „ne“ projektu izgradnje na mestu Generalštaba država se po svemu sudeći još jednom svojski potrudila da ispuni preuzete obaveze i rastereti ovu atraktivnu lokaciju svih tereta upisanih u katastar.

Naime, kako se može videti u bazi RGZ-a, 9. decembra upisane su još dve zabeležbe na prostoru ovog kompleksa. To je još jedna promena u poslednjih nekoliko nedelja. Podsetimo, dve zabeležbe upisane su i pred kraj novembra. Odnosile su se na zgradu Starog generalštaba u Ulici kneza Miloša.

Brisanje zabeležbi sa zemljišta

Kako se može videti iz najnovijih podataka, reč je o dve nove zabeležbe. I obe su upisane ne na objektima u Kneza Miloša već na zemljištu. Odnosno na obe parcele koje čine kompleks.

Njima se konstatuje da je pokrenut postupak za brisanje neke od prethodnih zabeležbi.

To je i logično imajući u vidu da se država obavezala, sada već bivšem strateškom partneru, da će osloboditi dve parcele na kojima su Generalštab i zgrada Ministarstva odbrane svih tereta.

Šta nakon odlaska Kušnera

Međutim, situaciju sada menja odluka Amerikanaca da napuste zajednički poduhvat. Jer, sve dosadašnje odluke o ukidanju zaštite i brisanju tereta sa dve parcele i objekata donete su u cilju zadovoljenja potreba ugovora.

Sada kada ga verovatno više nema, postavlja se pitanje da li bi postupke brisanja trebalo nastaviti.

Iz ugla vlasti, izvesno je da bi posao valjalo završiti. Naime, to bi ovu lokaciju učinilo još atraktivnijom za nekog novog partnera jer bi jedna prepreka bila unapred uklonjena.

Ipak, za vlast ostaje problem odbijanje zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika da obrišu zaštitu iz svoje baze.

S druge strane, kao što smo pisali, iz pravnog ugla, za uvođenje novog partnera u posao, mnogo je važnije da svi tereti na parceli i objektima budu obrisani pre svega iz katastra.

Ko bi mogao da preuzme posao

U reakcijama javnosti na odluku Kušnera da napusti posao, kao potencijalni naslednici već su viđeni investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Odnosno Mohamed Alabar koji je figurirao kao partner Kušneru u ovom poduhvatu.

To bi bilo logično imajući u vidu da je projekat Generalštaba po svojoj strukturi vrlo sličan modelu primenjenom u Beogradu na vodi.

S druge strane, trebalo bi imati u vidu da je ovaj kompleks već jednom bio ponuđen arapskoj zemlji. I da su oni odlučili da ne iskoriste priliku. Takođe, UAE su važan politički partner odnosno saveznik Sjedinjenim Američkim Državama. Zato bi bilo teško očekivati da će se upustiti u posao iz kojeg su ovi izašli zbog problema koji su ga pratili.

Javnost je juče tumačila i da li je Kušner odlučio da zauvek napusti projekat. Iako bi se iz obraćanja njegovog portparola moglo naslutiti da priča nije završena, ipak je realno olekivati da je priča završena s ovom vlašću. A da bi se u razgovore možda moglo ući s nekom novom postavkom u Nemanjinoj 11. Po svemu sudeći američki partner se ne bi upustio ponovo u priču sa predstavnicima Srbije koji su već napravili nekoliko kikseva na ovom projektu. I koji su verovatno izigrali njihovo poverenje.

Međutim, najveće pitanje je da li postoji neko treći ko bi bio zainteresovan za ulazak u aranžmane koje ne prate tenderi i transparentnost.