Nadrealno: Vlada posle skoro decenije utvrdila da su zakoni o besplatnim akcijama i privatizaciji u koliziji

Vlada Srbije je među 12 predloga zakona koji su juče ušli u skupštinsku proceduru, na usvajanje poslala i izmene Zakona o pravu na besplatne akcije. Promene u ovom propisu svedene su na samo jedan član odnosno ukidanje člana 30.

I one se ne odnose na sve građane koji imaju pravo na besplatne akcije. Tiču se samo zaposlenih u preduzećima s državnim kapitalom koja ulaze u proces privatizacije.

Bez velikih promena

Predložene promene suštinski ne donose ništa novo i veliko jer se njima priznaje postojeće stanje. A to je da zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima odnosno privrednim društvima sa državnim kapitalom ne mogu besplatno da dobiju akcije u svojim kompanijama.

Naime, još 2014. kada je donet novi Zakon o privatizaciji (prvi je donet 2001. i menjan je još tri puta do 2007.), ukinuta je mogućnost da besplatno dobiju akcije. Ona je ostavljena samo zaposlenima u preduzećima sa društvenim kapitalom ako i kada uđu u proces privatizacije.

Međutim, istovremeno je u zakonu o besplatnim akcijama ostavljen (ili zaboravljen) član 30. On i dalje daje pravo zaposlenima u preduzećima sa državnim kapitalom da dobiju svoj deo kompanije.

Odredba neprimenjiva

Zakon o pravu na besplatne akcije donet je 2007. a poslednji put je izmenjen 2015. Isto tako, i novi Zakon o privatizaciji koji je donet 2014. poslednji put je „otvaran“ u parlamentu 2015. (uz autentično tumačenje doneto 2016.). To praktično znači da ova dva zakona „žive“ u suprotnosti jedan s drugim punih devet godina.

Država sada to priznaje u obrazloženju razloga za donošenje izmena Zakona o pravu na besplatne akcije i ukidanje člana 30.

„U vreme kada je odredba člana 30. Zakona doneta, na snazi je bio Zakon o privatizaciji prema kojem je u svim subjektima privatizacije, bez obzira da li posluju društvenim ili državnim kapitalom bila predviđena besplatna podela akcija zaposlenima i bivšim zaposlenima“, navodi se u obrazloženju.

Izuzetak od ovog pravila bile su firme u kojima je sprovedeno restrukturiranje i one u kojima je država stekla udeo tako što je konvertovala svoja potraživanja koja nije mogla da naplati.

Objašnjenje dalje glasi:

„Novi Zakon o privatizaciji, koji je donet kao lex specialis, ograničio je prenos kapitala bez naknade zaposlenima samo na subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom koji je privatizuju modelom prodaje kapitala, čime je u postupku privatizacije isključena mogućnost prenosa kapitala bez naknade zaposlenima u privrednim društvima sa učešćem državnog kapitala“, stoji u obrazloženju.

I sledi finalni zaključak.

„Otuda proizilazi da je odredba člana 30 Zakona u koliziji sa odredbama Zakona o privatizaciji i stoga neprimenjiva“.

Oročena privatizacija preduzeća sa društvenim kapitalom

U članu 2 Zakona o privatizaciji gde su definicije pojmova, pod brojem 23 se precizira da je prenos kapitala bez naknade zaposlenima „prenos kapitala u subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom“. U članu 61 precizira se koji zaposleni imaju ovo pravo i koliko besplatnih akcija mogu da dobiju.

S druge strane, član 30 Zakona o pravu na besplatne akcije ovo pravo i u ovom trenutku ostavlja zaposlenima i bivšim zaposlenima u preduzećima sa većinskim državnim kapitalom kako ona vremenom budu ulazila u proces privatizacije.

Možda ta kolizija dva zakona državi nije dosad predstavljala problem. Ali, postavlja se pitanje da li je u pripremi prodaja nekog vrednijeg državnog preduzeća gde bi ovaj član 30 mogao da napravi pometnju. I da zaposleni tog preduzeća pokucaju na vrata Ministarstva privrede i kažu „hoću svoj deo…“.

Inače, u skupštinsku proceduru juče je ušao i predlog izmena Zakona o privatizaciji. Njime se rok za završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom oročava do 31. decembra 2027. nakon čega će biti ugašena.