Napadi na naftna postrojenja Crvenog mora su važni, ali ne previše

Senke 1956. godine. Tada je Suecki kanal nacionalizovao egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, a Britanci, Francuzi i Izraelci su napali, zatvarajući kanal. Globalne cene nafte su porasle, ali samo privremeno, i većina potrošača to nije ni primetila. Verovatno je to ubrzalo prelazak na superbrodove koji su mogli jeftinije da prevoze naftu, ali su bili preveliki za Suecki kanal iz 1950-ih. Sada, sa dronovima koji napadaju brodove u Crvenom moru i neki prevoznici najavljuju nameru da izbegnu plovni put, cene nafte su skočile više od 5 dolara po barelu.

Važno je zapamtiti da se nafta odlaže, a ne zaustavlja u potpunosti. Neki tankeri će sada ići oko Rta dobre nade. To znači da će nafta preusmerena oko Afrike iz Arapskog/Persijskog zaliva u Evropi prestati da stiže na period od dve nedelje (do Roterdama, manje u Sredozemlje) pre nego što tankeri ponovo počnu da pristižu, i 10 dana za pošiljke u Severnu Ameriku. EIA procenjuje da je preko 9 miliona barela dnevno prošlo kroz Suecki kanal i Sumed cevovod u prvom polugodištu 2023, ali samo oko 5 miliona barela dnevno bilo je u severnom smeru. Za SAD, manje od 0,5 miliona barela dnevno dolazi iz Arapskog/Persijskog zaliva.

Prva nesigurnost u vezi sa uticajem je usresređena na količinu snabdevanja koja će biti pogođena, odnosno na proporciju brodova koji će izbegavati Crveno more. Stope osiguranja su navodno porasle za čak pet puta, što znači da bi za Suezmaks tanker sa milion barela nafte mogao da iznosi oko milion dolara, umesto jedne petine toga. Pravi novac, kako kažu, neki će svakako biti spremni da preuzmu rizik, u poređenju s dodavanjem dve nedelje putovanju i plaćanjem dodatnih oko 2 miliona dolara.

Saobraćaj na jugu kroz Crveno more (koji je značajan, otprilike 5 miliona barela dnevno prema EIA), od kojih je 80% ruske nafte, verovatno neće biti pogođen. U teoriji, Rusija bi mogla da zamoli svoje prijatelje u Teheranu da instruiraju svoje saveznike Hutije da puste ruske tankere, pod pretpostavkom da se Hutiji pretplate na TankerTrackers.com, ali podjednako je verovatno da bi smatrali da je rizik prolaza prihvatljiv. Na kraju krajeva, verovatno je mnogo sigurnije da plove tankerom kroz Crveno more nego da služe na ukrajinskom frontu ili stoje blizu prozora u Kremlju.

Dakle, pod pretpostavkom da se trgovina u Evropi i Severnoj Americi preusmeri ka Rtu dobre nade, procenjujem da će rezultat biti povećanje zaliha na moru za oko 60 miliona barela, otprilike 4 miliona barela dnevno tokom perioda od dve nedelje ili 2 miliona barela mesečno. To je daleko iznad tipičnih promena u zalihama na moru, kao što pokazuje slika ispod (podaci iz IEA, ali uzeti sa rezervom) i delimično objašnjava nedavni porast cena nafte.

Međutim, postoji veliko „ali“, u poređenju sa promenama inventara na kopnu, uticaj je mnogo manji. Implicitni pad zaliha u SAD-u bi bio oko 900 hiljada barela dnevno tokom 10 dana, što doduše nije beznačajno.

Za Evropu bi, očigledno, količine bile značajnije. Zalihe sirove nafte na kopnu su oko 350 miliona barela i obično se samo blago menjaju iz meseca u mesec. Mogućnost pada tih zaliha za 40 miliona barela trebala bi da imaju priličan uticaj na cene.

Ipak, stvarnost je mnogo složenija od ovoga. Prvo i najvažnije, zalihe nisu izgubljene, već samo odložene, kako je već pomenuto. Kompanije i trgovci će biti svesni da će nafta na kraju stići i vratiti zalihe na gotovo normalne nivoe, pa bi skok cena nafte trebalo da bude kratak i ograničen. Zapravo, nije primećen značajan porast razlike između Brenta i WTI, niti prelazak sa kontanga na bakontango za WTI. Trebalo bi da dođe do pada američkih zalika kako izvoz za Evropu raste, ali opet, uticaj će biti ograničen.

Na kraju, pouka će biti da je ranjivost naftnog transporta na napade umerena s obzirom na nesposobnost bilo kog aktera da izazove više od manjih, prolaznih poremećaja. Takođe trebalo bi da bude očigledno da fluidno tržište nafte i efikasni trgovci mogu da se izbore sa takvim problemima sa minimalnom mukom i gužvom. Dakle. barem u ovom slučaju, vuk nije na vratima. Što ne znači da su tržište nafte, kao i SAD, neranjive na buduće poremećaje u snabdevanju.

Michael Lynch, novinar Forbes