Ne voli ni porez ni poreznike: Tramp zamrzava zapošljavanje u Poreskoj upravi i vraća ih u kancelarije

Donald Tramp je prvog dana na funkciji potpisao desetine izvršnih uredbi. Neke od njih bi mogle da utiču na poreze građana. Dve su bile usmerene na zaposlene. Uključivale su uvođenje zabrane zapošljavanja i zahtev da se zaposleni u saveznoj vladi vrate na rad u kancelarijama. Obe mere mogle bi imati neposredne i značajne posledice na zaposlene u Poreskoj upravi (IRS).

Povratak na rad u kancelarijama

Tramp je potpisao uredbu kojom se od zaposlenih u saveznoj vladi zahteva da se vrate na posao „što je pre moguće“. I to na puno radno vreme. Savezna vlada je najveći poslodavac u zemlji, sa više od dva miliona zaposlenih.

Prema izveštaju Kancelarije za upravljanje ljudskim resursima SAD (OPM) iz 2024. godine, većina zaposlenih (54%) u saveznoj vladi već radi u kancelarijama na puno radno vreme. Izveštaj navodi da je, od maja 2024. godine, približno 50% zaposlenih u saveznoj vladi na poslovima koji nisu podobni za rad na daljinu, uključujući pružanje zdravstvene nege veteranima, inspekciju snabdevanja hranom i upravljanje prirodnim resursima. Takođe, zaposleni koji imaju pravo na rad na daljinu provodili su oko 60 odsto radnog vremena u prostorijama koje su im dodeljene od strane agencije. Oko 10 odsto, odnosno 228.000 zaposlenih, radilo je isključivo na daljinu.

Skoro polovina u Poreskoj radi na daljinu

U okviru tih poslova, 109.268 zaposlenih radi u Ministarstvu finansija, pri čemu je IRS najveća agencija u okviru ovog ministarstva sa 82.990 pozicija sa punim radnim vremenom u fiskalnoj 2023. Gotovo 90.000 zaposlenih u Ministarstvu finansija ispunjava uslove za rad na daljinu.

Prošle godine, bivši komesar IRS-a, Deni Verfel, svedočio je pred Odborom predstavničkog doma za načine i sredstva (House Committee on Ways and Means) da približno 50 odsto zaposlenih u IRS-u radi na daljinu u bilo kom trenutku. Kongresmen Dejvid Kustof (Republikanac iz Tenesija) postavio je pitanje da li je ova politika najbolja za poreske obveznike, pozivajući se na teškoće u komunikaciji sa IRS-om i zabrinutosti u vezi sa bezbednošću podataka.

Video o tome možete pogledati ovde:

In @WaysandMeansGOP, I questioned IRS Commissioner Daniel Werfel about the IRS’s telework policy and its impact on customer service and the security of American taxpayers’ personal information.

Watch 👇 pic.twitter.com/9hPsIgsoAW

— Rep. David Kustoff (@RepDavidKustoff) February 15, 2024

Međutim, Poreska uprava (IRS) – kao i druge federalne agencije – ukazale su na privatni sektor. Navele su da je privatni sektor uspeo da održi zadovoljavajući nivo usluga i zaštite podataka i sa radom na daljinu. S obzirom na to da se vlada takmiči sa privatnim sektorom za radna mesta, ukidanje fleksibilnih radnih aranžmana moglo bi da oteža federalnim agencijama privlačenje talenata.

Povratak u kancelarije mogao bi da rezultira otkazom

Još jedan argument u korist rada iz kancelarije odnosi se na neiskorišćeni poslovni prostor koji je u vlasništvu ili zakupu federalne vlade. Ministarstvo finansija trenutno koristi 2,9 miliona kvadratnih metara prostora. Od toga, nešto manje od 20 odsto je pod kontrolom Ministarstva, dok ostatak kontroliše Američka administracija za opšte usluge (GSA). Inventar pod kontrolom Ministarstva finansija u potpunosti je iskorišćen i trenutno nema planiranih prodaja ili smanjenja prostora. Pre nego što je izdato naređenje za povratak na rad u kancelarijama, Ministarstvo finansija je projektovalo da će se odreći više od 74.000 kvadratnih metara iznajmljenog poslovnog prostora do kraja fiskalne 2027.

Odluka da se nametne povratak na rad u kancelarijama mogla bi da natera federalne radnike, uključujući i zaposlene u IRS-u, da masovno počnu da odlaze. To je i cilj, prema Ilonu Masku i Viveku Ramasvamiju. U autorskom tekstu za Volstrit žurnal iz novembra 2024, dvojac kojeg je Tramp imenovao da vodi Ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE), naveo je da bi povratak u kancelarije „rezultirao talasom dobrovoljnih otkaza, koje pozdravljamo“.

Zabrana zapošljavanja u federalnim agencijama

Tramp je izdao izvršnu uredbu kojom se zamrzava zapošljavanje u većini federalnih agencija. Konkretno, u uredbi stoji:

„Nijedna federalna civilna pozicija koja je upražnjena u podne 20. januara 2025. ne sme biti popunjena, niti se može kreirati nova pozicija, osim ako nije drugačije predviđeno u ovom memorandumu ili drugom važećem zakonu. Osim u slučajevima navedenim u nastavku, ova zabrana se odnosi na sve izvršne departmane i agencije bez obzira na izvore finansiranja operacija i programa”.

Zabrana zapošljavanja ne odnosi se na vojsku, kao ni na „primenu zakona o imigraciji, nacionalnoj bezbednosti ili javne sigurnosti”.

Ova mera je zamišljena kao privremena, s jednom izuzetkom – Poreskom upravom (IRS). Prema izvršnoj uredbi, direktor Kancelarije za upravljanje i budžet (OMB), u konsultaciji sa OPM-om i DOGE, mora u roku od 90 dana da dostavi plan za smanjenje broja zaposlenih u državnim službama. Nakon dostavljanja plana, zabrana zapošljavanja će prestati za sve agencije osim za IRS. Za IRS, zabrana zapošljavanja će ostati na snazi dok ministar finansija, u saradnji sa OMB i DOGE, ne odluči da je u nacionalnom interesu da se zabrana ukine.

Manje osoblja, duža obrada poreskih prijava

Razlog za zapošljavanje, objasnio je Verfel, leži u činjenici da je prethodni nedostatak osoblja doveo do pada kvaliteta usluga za poreske obveznike. Poreski obveznici i poreski stručnjaci poput mene, koji su satima čekali na vezi sa IRS-om, mogu to da potvrde. Zahvaljujući dodatnim sredstvima, IRS je saopštio da se situacija menja. U poruci objavljenoj u aprilu 2024. godine, Verfel je naveo da IRS pozivni centri rade s maksimalnom efikasnošću. Pozivni centar pomaže poreskim obveznicima odgovarajući na više od milion poziva. To predstavlja povećanje od 16 odsto u odnosu na 2023. godinu i tri miliona više poziva nego što je IRS imao 2022. Istovremeno, Verfel je izvestio da su pozivaoci IRS zabeležili brže vreme odgovora na glavnim telefonskim linijama. Umesto 27 minuta čekanja u 2022. IRS je prosečno odgovarao na pozive za nešto više od tri minuta.

U svom najnovijem godišnjem izveštaju Kongresu, Nacionalni zastupnik poreskih obveznika, Erin Kolins, primetila je: „Iskustvo poreskih obveznika se primetno poboljšalo…“.

„U 2024. godini, poreski obveznici i stručnjaci su imali bolje usluge. Uglavnom su na vreme dobijali povraćaj poreza i suočavali se s kraćim vremenom čekanja kako bi došli do predstavnika službe za korisnike. S tim u vezi zaposlenima je odgovoreno na devet miliona više telefonskih poziva u fiskalnoj 2024. godini u poređenju sa 2022. “.

„Mnoge od tih promena“, ističe, „omogućene su višegodišnjim finansiranjem koje je obezbedio Kongres“.

To finansiranje je sada ugroženo – uz dodatak ovih izvršnih uredbi.

Kako IRS planira da otvori poresku sezonu sledeće nedelje, zabrana zapošljavanja mogla bi da ima trenutni uticaj. Kao rezultat, poreski obveznici bi mogli da osete posledice – verovatno je da će, uz smanjeno osoblje, obrada poreskih prijava trajati duže. S tim u vezi poreski obveznici bi mogli duže da čekaju na povraćaj poreza.

Šta je izvršna uredba?

Neki birači se možda pitaju šta tačno predstavlja izvršna uredba. Odgovor može biti komplikovan. Razlog za to je taj što u Ustavu ne postoji eksplicitna definicija. Generalno, izvršna uredba je direktiva predsednika usmerena na federalne agencije.

Izvršne uredbe nisu baš zakoni – zakoni nastaju u Kongresu – ali su obično pravno obavezujuće i moraju se sprovoditi. Nije im potrebno odobrenje Kongresa da bi stupile na snagu, a Kongres ih ne može jednostavno proglasiti nevažećim. Međutim, izvršna uredba može biti poništena. U tom slučaju mora biti utvrđeno da nema pravnu ili zakonsku osnovu – što može biti rezultat sudske odluke. U suprotnom, one ostaju na snazi sve dok nisu opozvane ili dok im ne istekne rok važenja.

Istorija izvršnih uredbi

Svaki predsednik SAD-a izdao je izvršne uredbe – s izuzetkom Vilijama Henrija Harisona.

Prvi predsednik, Džordž Vašington, izdao je osam izvršnih uredbi, od kojih su dve bile fokusirane na poreze. Konkretno, 1792. godine, kao odgovor na „određene nasilne i neopravdane postupke“ (poznate kao Pobuna zbog viskija), Vašington je izdao izvršnu uredbu kojom je pozvao nezadovoljne porezom na alkohol da „se uzdrže i odustanu od svih nezakonitih kombinacija i postupaka“. To nije baš uspelo kako je planirano, pobuna zbog viskija nastavila se do 1794. Te godine, Vašington je izdao još jednu izvršnu uredbu, kojom je pozvao 12.000 pripadnika milicije da zaustave nasilje. (Godine 1795, pomilovao je one koji su bili umešani).

Najpoznatiju izvršnu uredbu izdao je predsednik Abraham Linkoln – Proklamaciju o emancipaciji, kojom je proglašena sloboda robova u tadašnjoj Konfederaciji. Linkoln je takođe izdao barem jednu izvršnu uredbu vezanu za poreze. To je bio odgovor na nove poreske mere koje je Kongres usvojio 1862. godine. Te mere su zahtevale od predsednika da odredi mesta za prikupljanje određenih poreza.

Izvršne uredbe su postajale sve popularnije tokom godina. Tramp je potpisao 220 izvršnih uredbi između 2017. i 2021. godine. Poređenja radi, predsednik Bajden je potpisao 160 izvršnih uredbi između 2021. i 2025.

Kancelarija za federalni registar (OFR) ne može objaviti predsednička dokumenta dok predsednik ne potpiše. Zbog toga često postoji dan ili dva kašnjenja između potpisivanja i objavljivanja dokumenta. Ako tražite nedavno potpisana predsednička dokumenta, uključujući najnoviji set izvršnih uredbi, možete ih pronaći na veb sajtu Bele kuće.

Keli Filips, novinarka Forbes