Nemačke kompanije zadovoljne Srbijom, ali i one ukazuju na problem kriminala i korupcije: Da li je između redova bilo i Vučića
Nemačke kompanije prvi put su na prvo mesto liste uslova poslovanja u Srbiji koje smatraju nezadovoljavajućim svrstale borbu protiv korupcije i kriminala. Na drugom mestu je nezadovoljstvo dinamikom pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji, a na trećem pitanje pravne sigurnosti.
S druge strane, najzadovoljnije su komunikacijama (kvalitet mreža i usluga), snabdevanjem energijom i produktivnošću zaposlenih.
To su rezultati istraživanja Nemačko-srpske privredne komore (AHK). Organizacija okuplja više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom u našoj zemlji, koje zapošljavaju 80.000 radnika. U anketi sprovedenoj u martu učestvovala je petina članica.
Predsednik Upravnog odbora AHK Milan Grujić pozitivno je ocenio ekonomsku saradnju dve zemlje. On je posebno istakao da je Srbija u prošloj godini ostvarila suficit u razmeni sa Nemačkom po čemu je jedna od retkih u svetu. Robna razmena u 2024. iznosila je 8,99 milijardi evra, a plus Srbije u trgovini bio je 293 miliona.
Rezultati koji su danas predstavljeni na konferenciji za novinare pokazuju nagli skok udela nemačkih kompanija koje aktuelnu ekonomsku situaciju u Srbiji ocenjuju kao lošu – sa 15% u prošloj godini na 41% u ovoj. Ništa manje nisu optimistični ni u pogledu ostatka godine. Čak 58% predviđa da će izgledi za celu 2025. biti lošiji dok samo 10% očekuje da će biti bolje.
Nemci ne mare za subvencije
Izvršni član Upravnog odbora AHK Aleksander Markus ukazao je da nemački privrednici mnogo bolje ocenjuju izglede za svoje kompanije nego za državu. Primera radi, samo 18% očekuje da će poslovanje u 2025. za njih biti lošije. Povećanje broja zaposlenih predviđa 31% kompanija, a upola manje, 16%, očekuje smanjenje. Sličan odnos važi i za planove investiranja u razvoj poslovanja.
Zanimljiv uvid nemačke kompanije dale su po pitanju politike Srbije da investicije privlači putem subvencija. Čak 74% predstavnika nemačkih firmi kaže da one ni na koji način ili u maloj meri utiču na odluku da investiraju.
Isto tako, za 85% je proces približavanja Srbije Evropskoj uniji veoma važan ili važan. „To jasno pokazuje u kom pravcu bi trebalo da se krećemo“, ocenio je predsednik UO AHK Milan Grujić.
Odluku da ponovo investiraju u Srbiju donelo bi 88% nemačkih kompanija što je dva procentna poena više nego prošle godine.
Trampove carine ne brinu
Na pitanje o najvećim rizicima u narednih 12 meseci, dve trećine izdvaja političke i privredne okolnosti kao najveći izazov. Sledi pravna sigurnost sa 48% i pitanje potražnje za proizvodima i uslugama – 47% odgovora.
Interesantno je i da nešto više od pola ispitanika smatra da će nova ekonomska politika SAD biti bez uticaja na poslovanje u Srbiji, a još četvrtina da će doći do blagog negativnog uticaja (samo 8% očekuje veoma negativan uticaj). Ipak, kao najveći izazov u narednih pet godina vide upravo trgovinske barijere i konflikte i povećanje političkog uticaja na lance snabdevanja.
Konrad: Ambicioznije pristupiti procesu pridruživanja EU
Ambasadorka Nemačke Anke Konrad ocenila je da su aktuelna geopolitička situacija i problemi sa trgovinom ostavili trag na rezultate ankete.
„Izdvojila bih podatak da 85% kompanija smatra da je proces približavanja Srbije Evropskoj uniji bitan ili veoma bitan. To se odražava i na odgovore na pitanje čime su nezadovoljni, a to je napredak u procesu pristupanja. To je jasan signal svim akterima da ambicioznije pristupe ovom procesu“, poručila je Konrad.
S tim u vezi ukazala je da je EU spremna da primi nove članice i istakla primere Albanije i Crne Gore koje koriste pruženu šansu.
Drugi rezultat istraživanja na koji je ukazala su nezadovoljstvo borbom protiv korupcije i pitanje vladavine prava. Podsetila je da su, u trenutku njenog dolaska u Srbiju, na prvom mestu bili radna snaga i izazovi po pitanju potražnje. „Sada su drugi prioriteti. Zato apelujem da se poboljša situacija u pomenutim oblastima“, rekla je Konrad.
Sa pozitivne strane, ambasadorka je istakla ulogu nemačkih investicija, to što mladima daju perspektivu zapošljavanja u različitim regionima Srbije i spremnost da daju više plate.
Udovički: Rast razmene, pad investicija
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) sproveo je deo istaživanja za potrebe AHK, a rukovoditeljka ove organizacije i bivša ministarka Kori Udovički započela je izlaganje ocenom da su „srećom, koristili podatke iz Nemačke“, ukazujući na probleme sa domaćom zvaničnom statistikom.
Ona je kao pozitivno izdvojila to što je razmena Srbije sa Nemačkom rasla i kada je nemačka trgovina sa celim svetom padala. U 2023. taj rast je bio 11% (dok je nemačka trgovina ukupno pala 3,3%), a u 2024. rast je iznosio 7%.
Pozitivan uticaj imale su direktne investicije iz Nemačke u Srbiju, koje su rasle do 2021. ali od tada doživljavaju nagli pad koji je nastavljen i prošle godine što je slučaj i sa nemačkim investicijama u druge emlje. Udovički je ukazala da od 2015. mnogo više dolaze nemačke firme okrenute izvozu i više je ulaganja onih koje imaju sofisticiranije proizvode što je pozitivno. Ona je istakla da se srpski izvoz pokazao kao vrlo konkurentan na nemačkom tržištu i da povećava tržišni udeo.
Ukazujući na značaj nemačkih investicija u Srbiji ona je prezentovala podatke iz 2023. koji pokazuju da nemačke kompanije zapošljavaju 74.190 radnika odnosno 4,6% radne snage u privatnom sektoru. Poslovni prihodi ovih kompanija bili su 8,7 milijardi evra ili 5,1% ukupnih. Njihov izvoz iznosio je 4,83 milijarde evra ili 17,1% ukupnog plasmana iz Srbije.
Produktivnost i plate bolji kod Nemaca
I na kraju, nemačke kompanije dobro plaćaju radnike – prosečna plata iznosi 1.053 evra dok je prosek za biznis sektor Srbije te godine bio – 791 evro.
Takođe, nemačke investicije su značajne i za razvoj regiona širom zemlje. U Topličkom okrugu zapošljavaju 29% radne snage, u Južnobanatskom (Pančevo) – 18%, a u Subotici gde je pozicioniran Simens – 12%.
Značajan je i doprinos nemačkih kompanija produktivnosti. Dodata vrednost po zaposlenom u maloprodaji je u nemačkim kompanijama tri puta veća nego u celom tom sektoru, dva puta veća u građevinarstvu i 1,7 puta u farmaceutskoj i hemijskoj industriji, ilustrovala je Udovički.
Ne može sve iz jednog centra
Udovički je naglasila da ove brojke pokazuju zašto je važno partnerstvo s Nemačkom. Ona smatra da su i Srbija i radnici puno naučili od nemačkih kompanija i da to partnerstvo mora da se gaji.
„Skrenula bih pažnju na pad investicija 2022. Taj pad nije bio zbog početka rata u Ukrajini kako se obično pripisuje. Moguće je da je taj efekat došao zbog toga što je autoindustrija već počela da škripi. Ali, postavlja se pitanje kako Srbija radi i u kom pravcu usmerava napore za privlačenje investicija. Ti napori su izrazito bili usmereni na autoindustriju i veće zapošljavanje. Sada imamo skoro punu zaposlenost i dalje napredovanja u privlačenju investicija zahteva drugačiju vrstu partnerstva. Nije moguće u ovoj fazi razvoja Srbije i ovakvog međunarodnog okruženja upravljati isključivo iz jednog centra. Mnogo bi se dobilo ukoliko bismo osposobili institucije da rade svoj posao“, poručila je Udovički.
Na pitanje novinara o mogućnosti da u Srbiju dođe nemački Mercedes ona je odgovorila da je čula da se radi na tome da se privuče neki veliki proizvođač.
„To je pogrešna politika“, ocenila je Udovički.
To je pojasnila tvrdnjom da bi trebalo više raditi na diversifikaciji investicija kako bi one što više stizale do manjih sredina i doprinosile ukupnom razvoju.