Nenad Gujaničić za Forbes: NIS i američke sankcije – ima li Srbija alternativu?
Autor je berzanski analitičar Momentum Securities-a
Cena sirove nafte tipa Brent skočila je na trgovanju u petak nadomak nivoa od 80 dolara, što je njena najveća vrednost u poslednjih skoro pola godine, nakon što su već od jutra investitori baratali sa opsežnim sankcijama odlazeće američke administracije prema ruskom naftnom sektoru.
Vest o sankcijama koje obuhvataju firme Gazprom Neft i Surgutneftegas i njihova zavisna preduzeća, više od 180 tankera, i brojne pojedince sa zebnjom je očekivana i u našoj zemlji s obzirom na to da poslednjih 15 godina Naftna industrija Srbije (NIS) posluje pod kontrolom Gazprom Neft-a.
I dok sama depeša o sankcijama objavljena u popodnevnim časovima nije donela veliko iznenađenje u pogledu detalja koji obuhvataju i zavisna preduzeća u kojima spomenute firme imaju 50 odsto i više vlasništva, instrukcije koje su dobili najviši domaći državni rukovodioci od strane američke administracije ovu sliku su pomerili na sasvim drugi teren.
Kraj mogućnosti balansiranja
Ako su istinite tvrdnje domaćih državnih zvaničnika da je američka administracija naložila totalno neutralisanje ruskog vlasničkog udela u NIS-u (bez mogućnosti smanjivanja vlasništva ispod praga od 50 odsto akcija) onda posredi nisu sankcije kompaniji već isključivo mere protiv jedne zemlje u cilju promene njene spoljne politike. Srbija je relativno uspešno poslednje dve godine balansirala između Istoka i Zapada, nudeći svakoj od strana izvesne ustupke, a ovome je očito došao kraj odlukom odlazeće američke administracije.
Kao efikasno sredstvo za sprovođenje ove odluke nije se mogao naći bolji target od strateški važne kompanije koja drži oko 80 odsto domaćeg tržišta motornih goriva (oko 50 odsto maloprodaje) i poseduje rafineriju u Pančevu gde se prerađuje oko četvrtina domaće sirove nafte i ostatak iz uvoza koji mahom dolazi putem Jadranskog naftovoda.
Ključno pitanje sankcija koje su iščekivane ticalo se upravo mogućnosti da NIS nastavi da nesmetano uvozi sirovu naftu, s obzirom na to da se obruč oko finansijskih sankcija i nemogućnosti snabdevanja opremom na Zapadu počeo stezati još od 2022. godine.
Kozmetička promena vlasničke strukture
Rat u Ukrajini suočio je NIS sa do tada najjačim talasom sankcija EU koje su delimično izbegnute kozmetičkom promenom vlasničke strukture – Gazprom Neft je početkom maja 2022. godine prepustio Gazpromu 6,2 odsto akcija, spustivši sopstveni vlasnički udeo na 50 procenata. Ovaj manevar našao je utemeljenje u nedoslednosti kaznene politike EU koja je izuzimala Gazprom koji je nastavio da isporučuje gas zemljama ovog ekonomskog i političkog bloka.
Ova vrsta „prilagođavanja“ u novoj rundi sankcija koja dolazi s druge strane Atlantika po svemu sudeći neće biti moguća te Srbiji ostaje uzak manevarski prostor od mesec i po dana da pronađe rešenje. Scenarija nema previše, a i oni koji su raspoloživi mogli bi doneti ozbiljne posledice.
Sporazumni otkup ruskog udela
Ovo bi na prvi pogled bilo najpogodnije rešenje s obzirom na to da se zadovoljava ultimatum američke strane, a s druge zadržavaju prisni odnosi sa ruskim partnerima koji su domaćoj državi bitni i zbog korišćenja ruskog gasa. Kvaka je u mogućem nepristajanju ruske strane na prodaju s obzirom na to da bi ovakav potez ukazao na slabosti Rusije u situaciji kada se ne nazire kraj rusko-ukrajinskog rata.
Prihodi koje bi ruska strana ostvarila u ovoj transakciji ne predstavljaju ni približno značajnu stavku koliko je to ekonomski i politički uticaj na Balkanu preko jedne strateški važne kompanije.
Nepristajanje ruske strane
Očekivano nepristajanje ruske strane na povlačenje iz NIS-a moglo bi da vodi otežanom funkcionisanju ove kompanije ukoliko bi američka administracija izvršila oštar pritisak na sve članice EU da obustave poslovanje sa NIS-om. Rafinerija bi radila sa znatno umanjenim kapacitetom, a alternativni kanali snabdevanja sirovom naftom vodili bi povećanim troškovima.
I sama srpska privreda bi trpela velike posledice jer bi došlo do poremećaja na tržištu energenata. Podscenario nepristajanja ruske strane na prodaju vlasničkog udela mogao bi voditi nacionalizaciji NIS-a što bi svakako bio presedan, kako u rusko-srpskim odnosima, tako i u ophođenju prema stranim investitorima. Posledice bi se svakako ogledale u energetskom sporazumu sa Rusijom, ali i u budućem nastupu stranih investitora koji bi mogli zazirati od ovdašnjeg poslovnog ambijenta.
Izmenjene okolnosti sa novom američkom administracijom
Činjenica da su aktuelne mere donete od strane odlazeće američke administracije ne znači da ih novi stanar Bele kuće neće poštovati, ali svakako može postojati izvestan manevarski prostor za kupovinu vremena ili modifikaciju dobijenih instrukcija. Posebno ukoliko se u ranim danima Trampovog mandata obistine često spominjana nadanja o početku dijaloga o okončanju rata u Ukrajini. Sam susret Trampa i Putina, o kojem se takođe špekuliše, na stolu bi morao da ima pitanje američkih sankcija, samim tim i sudbine NIS-a koji bi se mogao naći kao kolateralna šteta u odnosima velikih sila.
Bilo kako bilo, pred domaćim nosiocima izvršne vlasti nalaze se izuzetno teški izbori i mora se priznati da se kao nikada do sada ovdašnja vlast „konsultovala“ sa javnošću u vezi sa nadolazećom situacijom. To se nikako ne može reći za vođenje spoljne politike sedenja na dve stolice čija cena bi sada mogla biti isporučena sa zelenaškom kamatom.