Nesolventnost kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi povećana: Gde je tu privreda Srbije
Iako je 2024. ponovo zabeležen privredni rast, poslovna stabilnost je nastavila da se urušava. Uprkos slabljenju inflacije i oporavku BDP-a, stopa nesolventnosti kompanija je porasla u većini zemalja centralne i istočne Evrope. U godišnjem izveštaju o nesolventnosti kompanija ovog regiona koji je sačinio Coface, privredni oporavak se nije odrazio na poslovnu otpornost.
Broj nesolventnih kompanija jeste pao za devet odsto, sa 50.248 u 2023. na 45.938 u 2024. godini, ali na način koji može da zavara.
„Izmene u propisima u Mađarskoj su doprinele nižim brojkama. Ako izostavimo Mađarsku, možemo konstatovati da se broj nesolventnih kompanija, ustvari, povećao sa 29.771 u 2023. na 30.680 u 2024. godini, dakle za tri odsto. To svedoči o dugotrajnoj osetljivosti poslovanja kompanija sa ovog područja“, navodi se u izveštaju.
Tokom 2024, na području centralne i istočne Evrope zabeležena je prosečna vrednost stope rasta BDP-a od 2,6 odsto, što predstavlja pomak u odnosu na vrednost od 0,8 odsto iz 2023. Ovaj oporavak je došao kao posledica pada inflacije, rasta realnih zarada i visokog stepena privatne potrošnje, naročito u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Inflacija je u 2024. pala na 4,6 odsto, i to sa 11,2 odsto iz prethodne godine, zahvaljujući nižim cenama energenata kao i boljim uslovima vezanim za lance snabdevanja.
“Nakon poremećaja iz 2023. makroekonomski pokazatelji su ukazivali na ublažavanje krize. Ipak, mnoge kompanije, posebno u oblasti proizvodnje i prevoza, već su pretrpele previše štete izazvane privrednim poremećajima”, rekao je Mateuš Dadej, ekonomski stručnjak iz kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope.
“Porast broja nesolventnih kompanija ukazuje na dublje strukturne probleme kao i na zakasnele posledice ranijih ekonomskih kriza”.
Razlike u zemljama
Kretanje broja nesolventnih kompanija u 2024. se razlikuje od zemlje do zemlje. Mađarska je, nakon privremenog porasta nesolventnih kompanija tokom 2022. zabeležila najveći pad i to za 25,5 odsto zbog izmene regulative. U Srbiji i Bugarskoj je takođe zabeležen pad od 12,1 odnosno 5,7 odsto, kao posledica veće makroekonomske stabilnosti.
Sa druge strane, broj nesolventnih kompanija značajno je porastao u Sloveniji, za 32,4 odsto, u Litvaniji za 24,6 odsto, Estoniji 10,2 odsto i Hrvatskoj 7,3 odsto. To je posledica slabije domaće potražnje, sve većih troškova i strukturnih prepreka, naročito u građevini i trgovini, navodi se u ovom istraživanju.
“Stopa nesolventnosti je značajno porasla i u Rumuniji, za 9,4 odsto, naročito među srednjim i velikim kompanijama. To je posledica visoke stope inflacije i fiskalne neuravnoteženosti. U Poljskoj je zabeležen porast broja nesolventnih kompanija od 19 odsto. To je uglavnom posledica činjenice da je ta zemlja još pre izbijanja pandemije usvojila postupke restrukturiranja nesolventnih kompanija. Nasuprot navedenim zemljama, Češka sa rastom od 1,5 odsto i Slovačka sa padom od 3,5 odsto su pokazale određenu stabilnost.
Najviše pogođeni sektori
Transportni sektor se suočavao sa sve manjom količinom tereta i neprekidnim rastom troškova. Sektor proizvodnje je pokušavao da izađe na kraj sa manjim porudžbinama kao i sa nestašicom radne snage. Građevinarstvo je bilo pogođeno rastućim kamatnim stopama i smanjenim ulaganjima, posebno u oblasti stanogradnje. U ovim sektorima je zabeležen natprosečan rast stope nesolventnosti kompanija”, navodi se u istraživanju Coface.
Istraživači ove kompanije koja se bavi osiguranjem potraživanja navode da u ovoj godini očekuju blago poboljšanje situacije.
„Od ključnog značaja će biti zakasnela dodela sredstava iz fondova Evropske unije kao i oporavak privatne potrošnje. Sa druge strane, nepovoljni uslovi kreditiranja i neizvesnosti na polju globalne trgovine, naročito sve zategnutiji trgovinski odnosi između Sjedinjenih Država i Evropske unije, mogu značajno pokvariti naš scenario. Iako područje ponovo beleži privredni rast, mnoge kompanije su i dalje u režimu preživljavanja. Dugoročna ulaganja i jasno definisana poslovna politika će biti od presudnog značaja za postizanje dugoročne stabilnosti”, navode u Coface.