Nije utisak, AI već uzima poslove programera: Šefovi priznaju da tehnologija dolazi po radna mesta

Između sastanaka u aprilu, Miha Kaufman, izvršni direktor platforme za frilensere Fiver, poslao je poruku svojim zaposlenima – njih 1.200 – koja nije ostavljala prostora za sumnju. „AI dolazi po vaša radna mesta. Dođavola, dolazi i po moje“, napisao je. „Ovo je poziv za buđenje“.

U poruci je Kaufman izneo svoje viđenje AI. Da će unaprediti sposobnosti svih. Laki zadaci će postati automatizovani. Teški zadaci će postati laki. Nemogući zadaci će postati samo teški. I pošto su AI alati besplatni za korišćenje, niko nema prednost. U toj preraspodeli, oni koji se ne prilagode će „propasti“.

„Čujem razgovore po kancelariji. Čujem kako se programeri pitaju: Ljudi, hoćemo li imati posao za dve godine?“‚ rekao je Kaufman za Forbes. „Osetio sam da je važno da im ja dam potvrdu. Da ne umišljaju stvari“.

Samo izuzetni zaposleni imaće prednost

Već sada mlađi i manje iskusni programeri primećuju pad u stopi zaposlenosti. Ukupan broj zaposlenih programera početnika, uzrasta od 18 do 25 godina, blago je opao od 2022. godine, nakon što je lansiran ČetGPT, kaže Ruju Čen, istraživač u Laboratoriji digitalne ekonomije pri Institutu za veštačku inteligenciju usmerenu na čoveka na Stenfordu. Nije samo nedostatak iskustva ono što će ubuduće otežavati zapošljavanje. Čen takođe navodi da tržište postaje teže i za one koji su „samo prosečni“ u svom poslu. U doba AI, samo izuzetni zaposleni imaju prednost.

„Prelazimo sa masovnog zapošljavanja na precizno zapošljavanje“, kaže Čen. Dodaje da se kompanije sve više fokusiraju na zapošljavanje stručnjaka. „Radnici-zvezde su u boljoj poziciji“.

Čen i njene kolege analizirali su veliku količinu podataka o platama u SAD, koje je podelila HR kompanija ADP, kako bi proučili uticaj generativnog AI na radnu snagu. Pad zaposlenosti kod početnika programera je mali, ali predstavlja značajnu promenu unutar tehnološke industrije. To je zanimanje koje se više od 25 godina povezuje s bogatstvom i visokim platama.

Direktori priznaju – AI će ipak zameniti radnike

Sada iznenada, nakon godina retorike da će AI unaprediti radnike, a ne zameniti ih, mnogi tehnološki direktori sada otvoreno govore o njegovim negativnim posledicama. Direktor kompanije Antropik, Dario Amodei, izjavio je da AI može da eliminiše polovinu svih početničkih kancelarijskih poslova i poveća nezaposlenost na 20% u narednih pet godina. Direktor Amazona, Endi Džesi, izjavio je prošlog meseca da će AI „smanjiti ukupan broj zaposlenih u korporaciji“ jer će kompaniji „biti potrebno manje ljudi za poslove koji se danas obavljaju, a više za druge vrste poslova“. Ranije ove godine, direktor kompanije Šopifaj, Tobi Lutke, takođe je objavio poruku timu, rekavši da će budžet za nova zapošljavanja biti odobren samo za poslove koje AI ne može da automatizuje.

Tehnološke kompanije su već počele da otpuštaju radnike ili uvode zamrzavanje zapošljavanja upravo zbog AI i automatizacije. U kompaniji IBM, stotine zaposlenih u sektoru ljudskih resursa zamenjeno je veštačkom inteligencijom u maju. To je deo šireg otpuštanja koje je zahvatilo 8.000 ljudi. Takođe u maju, direktor aplikacije za učenje jezika Duolingo, Luis fon An, izjavio je da kompanija više neće angažovati saradnike za poslove koje AI može da obavi. Direktor firme Klarna za „kupi sada, plati kasnije“ usluge, Sebastijan Sjemiatkovski, izjavio je u maju da je kompanija smanjila broj zaposlenih za 40%, delom zbog ulaganja u AI.

U Majkrosoftu 30% koda piše AI

Majkrosoft je ranije ovog meseca izazvao pažnju kada je otpustio 9.000 radnika. To je oko 4% njihove radne snage. Iako kompanija nije eksplicitno navela AI kao razlog za otpuštanja, značajno je povećala ulaganja u ovu tehnologiju. I hvalila se uštedama zahvaljujući njenoj primeni. Samo automatizacija korisničke podrške u call centrima uštedela je više od pola milijarde dolara, prema podacima Blumberga. U međuvremenu, direktor Satja Nadela je u aprilu rekao da AI sada piše čak 30% koda u kompaniji. „Ovo se dešava kada firma menja prioritete“, rekao je jedan od otpuštenih radnika za Forbes.

Majkrosoft nije odgovorio na pitanja o razlozima otpuštanja. Ali je u izjavi naveo: „Nastavljamo sa sprovođenjem organizacionih promena koje su neophodne da bi se kompanija najbolje pozicionirala za uspeh na dinamičnom tržištu“.

„Prelazimo sa masovnog zapošljavanja na precizno zapošljavanje“

Ruju Čen, istraživač u Laboratoriji digitalne ekonomije

Možda otpuštanja i nemaju veze sa AI

Teško je tačno utvrditi šta motiviše otpuštanja u nekoj firmi. Ukupno ekonomsko okruženje takođe igra ulogu. Dodatno otežano nepredvidivim planovima predsednika Donalda Trampa o carinama. Mnoge kompanije su se preterano proširile tokom pandemije, pa sadašnja otpuštanja mogu biti i pokušaji da se to ispravi.

Prema izveštaju firme Challenger, Gray & Christmas, objavljenom ranije ovog meseca, AI možda više služi kao izgovor nego kao stvarni uzrok otpuštanja. Od više od 286.000 planiranih otpuštanja ove godine, samo 20.000 je povezano s automatizacijom. Od toga je samo 75 izričito pripisano veštačkoj inteligenciji. Osim toga, teško je izmeriti dobitke u produktivnosti zahvaljujući AI, kaže Čen. Mnogi zaposleni možda i nemaju zvaničan pristup AI alatima na poslu, ali koriste besplatne verzije.

Dok AI počinje da pogađa programere u tehnološkom sektoru, zapravo je „umereno“ povećana potražnja za inženjerima van tehnološke industrije, navodi Čen. To je zato što sektori poput proizvodnje, finansija i zdravstva prvi put usvajaju AI alate, pa sada zapošljavaju inženjere u većem broju nego ranije.

I automatizacija ima limite

Automatizacija poslova takođe ima svoje granice. Prošle godine, Klarna je tvrdila da AI alati obavljaju posao koliko uradi 700 službenika u korisničkoj podršci. Ali godinu dana kasnije, kompanija je promenila smer i objavila planove za zapošljavanje novih ljudi.

Direktor Sjemiatkovski negirao je da novo zapošljavanje znači povlačenje AI. Umesto toga, rekao je da će ljudi obavljati sofisticiranije razgovore koje je kompanija ranije autsorsovala. Iako on nije bio dostupan za intervju, portparolka Klarne, Kler Nordstrom, branila je ovu strategiju. „I dalje se oslanjamo na AI podjednako“, rekla je. „Međutim, primetili smo da u svetu gde je sve automatizovano, ljudi sve više cene ljudsko iskustvo“.

Eksperiment Klarne pokazuje da je i dalje otvoreno pitanje koje zadatke je bolje poveriti ljudima, a koje mašinama. Sjemiatkovski je jedan od najglasnijih zagovornika automatizacije. Kako bi to dokazao, kada je Klarna objavila finansijske rezultate za prvi kvartal u maju, on se nije pojavio. Umesto toga, organizovao je da veštačka verzija njega – AI dipfejk – predstavi rezultate i pohvali profitabilan kvartal.

Ljudi moraju da pomognu sebi i uče

Pozitivna strana svih ovih promena, kaže Kaufman iz Fivera, jeste da su ljudi spremni da uče. (Kompanija nije imala otpuštanja niti zamrzavanje zapošljavanja zbog AI, rekao je za Forbes.)

U svojoj poruci zaposlenima rekao je da će organizovati „otvorena vrata“ za sve koji žele da razgovaraju o AI promenama. Rezervisao je salu za 50 ljudi. Na njegovo iznenađenje, pojavilo se 250 zaposlenih.

„Pa sam samo rekao, ‘U redu, hajde da počnemo’“, kaže Kaufman. Rekao je zaposlenima da moraju biti proaktivni u učenju novih AI veština i da ne čekaju da ih neko drugi poduči. „Pomoći ću svakome ko je motivisan da pomogne sebi“.

Ričard Nieva, novinar Forbes