NIS vredi bar četiri milijarde evra: Postoje dve opcije za otkup ruskog dela i obe su pogrešne

Sjedinjenim Američkim Državama prihvatljivo je jedino da udeo ruskog kapitala u NIS-u bude nula. I taj uslov bi trebalo ispuniti do 25. februara. Ovo je jedino što je do sada poznato u vezi sa odlukom američke administracije o sankcijama ruskim energetskim kompanijama uključujući i onu koja posluje u Srbiji, to jeste NIS.

Sve ostalo je i dalje nepoznanica. Iako je predsednik Srbije o mogućim sankcijama govorio još pre nekoliko nedelja, javnost još ne zna postoji li i koji je krizni plan.

Šta će biti dalja sudbina NIS-a sada kada je njegovo poslovanje na ovaj način upitno i praktično onemogućeno? Kako država od čijih se zvaničnika poslednjih dana čuje jedino to da će snabdevanje naftnim derivatima biti redovno, misli to da i obezbedi?

Forbes Srbija istraživao je koji su načini da država ispuni zahteve američke administracije. Pritom, da ne ugrozi poslovanje NIS-a. I ima li načina da pritom ne ugrozi političke odnose sa Rusijom u potrazi za rešenjem?

Dve opcije za otkup

Berzanski analitičar Nenad Gujaničić kaže za Forbes Srbija da postoje dva načina na koji bi država mogla da postane većinski vlasnik NIS-a.

„Nacionalizacija koja svakako ne bi bila dobar izbor, a i malo je verovatno da će do nje doći, značila bi prost prenos vlasništva sa Gaspromanjefta na državu Srbiju. Drugi način je neka vrsta kupoprodajnog ugovora odnosno kupovina udela koji ova ruska kompanija ima u NIS-u. To bi, s obzirom na činjenicu da je NIS akcionarsko društvo listirano na berzi, verovatno bila neka blok transakcija, odnosno dve transakcije u kojima bi država od Gaspromnjefta i PAO Gasproma kupila njihove akcije“, kaže Gujaničić.

On dodaje i da bi cena u tom slučaju mogla da bude berzanska, odnosno ona po kojoj se trenutno na Beogradskoj berzi trguje akcijama NIS-a, ali bi mogla da bude i dogovorena između kupca i prodavaca.

„Teško je prognozirati šta će se desiti, jer postoji mnogo nepoznanica“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, Gaspromnjeft poseduje 50 odsto akcija NIS-a ili 81.530.200, dok PAO Gasprom ima 6,15 odsto ili 10.035.687 akcija. Kada bi se ovaj broj akcija kupovao po trenutnoj berzanskoj ceni Srbija bi za udeo od 56 odsto platila gotovo 600 miliona evra.

Podsetimo, ruski Gasprom platio je svojevremeno udeo u NIS-u 400 miliona dolara, ali uz dogovor da Srbija bude deo gasovoda Južni tok. Kao i da se Podzemno skladište Banatski dvor proširi zajedničkim ulaganjem suvlasnika ovog skladišta, to jeste Gasproma i Srbijagasa.

Koliko stvarno vredi NIS

Sa druge strane, Goran Radosavljević, profesor na FEFA objašnjava za Forbes Srbija da je najrealnija procena vrednosti jedne kompanije kada se njena EBITDA uveća za multiplikator u toj konkretnoj industriji. Računajući na osnovu ovog parametra, NIS trenutno vredi više od četiri milijarde evra, što znači da bi za udeo koji imaju dve ruske kompanije Srbija morala da „iskešira“ najmanje 2,5 milijardi evra.

Radosavljević podseća da osim prodaje, država ima mehanizme i da nacionalizuje NIS, odnosno da ga privremeno preuzme kako bi se otklonili problemi uzrokovani sankcijama SAD-a.

U oba ova slučaja, a pogotovo ukoliko bi Srbija i Rusija pokušale da dogovore neko fiktivno preuzimanje dok su sankcije na snazi, pitanje je i kakva bi bila reakcija Sjedinjenih Država.

To ne krije čak ni srpski predsednik koji sa jedne strane tvrdi da se Rusima ništa neće otimati, a sa druge strane da potencijalno rešenje za NIS mora biti zadovoljavajuće za SAD.

Za sada je poznato da su nadležni otpočeli razgovore sa administracijom SAD-a o mogućem rešenju, a kako je najavljeno uskoro će razgovarati i sa ruskom stranom.

Hipotetički, NIS bi mogao biti prodat i nekoj trećoj strani, odnosno nekoj naftnoj kompaniji, ali ovakav ishod je najmanje verovatan. Najpre, dosta je kratak rok za ovakvo rešenje, a i pitanje je da li Gasprom želi da proda NIS na tržištu. Mnogo je verovatnije da će buduća promena vlasništva ipak biti predmet nekog prethodnog političkog dogovora, a ne tržišnog mehanizma.

Reakcije iz Moskve

I dok se čeka reakcija Gasproma i zvanične Moskve, pojedini srpski mediji pišu o tome kako ruski energetski stručnjaci komentarišu dalju sudbinu NIS-a. Tako Stanislav Mitrakovič, stručnjak u Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost kaže da Srbija ima opciju ili da otkupi ruski udeo ili da se NIS proda trećim stranama. Međutim, sada su uslovi za pregovore sa trećim stranama prilično teški. Verovatnije je da će pokušati sami da ga otkupe. Nivo kompenzacije koju će ponuditi Gaspromu i Gaspromnjeftu verovatno će biti niži od onoga što su ruske kompanije uložile u srpsku naftnu industriju“, kaže ovaj ruski energetski stručnjak.

On je istakao da je NIS nekada bio kompanija koja je donosila gubitke, ali da su ruske investicije pomogle da zauzme svoje mesto na Balkanu i susednim zemljama.

„Za ruske korporacije, opcija prodaje akcija ne izgleda profitabilno, ali na političkom nivou, Moskva može pristati na takav korak„, kaže Mitrakovič za ruske medije.

Političke posledice

„NIS je poslednja krupna politička poluga Rusije u Srbiji i regionu i ne vidim rešenje koje bi moglo da Srbiju liši neke vrste političkih posledica kakva god odluka da se donese“, kaže za Forbes Srbija Srećko Đukić, bivši diplomata, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji.

Đukić kaže da je nafta još od polovine 70-ih godina prošlog veka političko sredstvo i nema sumnje da će i rešenje za NIS biti traženo na taj način.

„Model još nije poznat, ali ne vidim način koji ne bi uticao na srpsko-ruske političke odnose. Mi evo već nedeljama od kada je predsednik Srbije najavio mogućnost uvođenja sankcija nismo čuli nijednu reč iz Rusije o ovoj situaciji i nemamo pojma šta će biti ruski odgovor. Nacionalizacija NIS-a bi svakako, možda i najviše, poremetila odnose dve zemlje“, smatra Đukić.

On kaže da bi odgovor Rusije na preuzimanje NIS-a mogao da bude nepovoljniji ugovor o isporuci ruskog gasa, bilo da je reč o količinama, bilo da je reč o ceni.

„Država se stalno hvali kako mi od Rusije dobijamo gas po povoljnim cenama. Sada bi to moglo da bude upitno. Ne vidim drugi neki kanal, kada je reč o ekonomiji, jer koji drugi veliki ekonomski interes Rusija ima ovde“.

Ostalo su političke posledice, a one bi mogle da se tiču ruske podrške Srbiji u vezi sa Kosovom.

„U medijima se pre 15-ak godina kada je NIS prodat, odnosno kada je dogovoren taj međudržavni sporazum uveliko spekulisalo da smo prodali NIS za samo 400 miliona dolara, jer je na taj način, između ostalog, obezbeđena i podrška Rusije u vezi sa prijemom Kosova u UN i međunarodne institucije. Rusija je promovisana u čuvara KiM u UN i Savetu bezbednosti“, zaključuje Đukić.