Nova era zahteva novi pristup menadžmentu: Kakvi lideri su potrebni svetu koji se menja?

Iako se ne slažu u potpunosti kako bi skorija budućnost mogla da izgleda, lideri su saglasni u jednom, svet kakav poznajemo je na prekretnici. U eri u kojoj se ljudi sreću sa veštačkom inteligencijom, a svet suočava sa turbulencijama i promenom pravila koje smo do sada poznavali u oblasti geopolitike, trgovine, tehnologije – neophodan je novi pristup menadžmentu.

Ima li budućnosti za kompanije ako ne krenu da primenjuju veštačku inteligenciju u svom poslovanju? Da li će u toj budućnosti biti poslova za ljude ako kompanijski procesi i sistemi budu protkani veštačkom inteligencijom?

Šta danas znači biti lider i voditi organizaciju u eri društvenih previranja i ko su danas lideri – da li su lideri pojedinci ili svi koji koji učestvuju u procesima i stvaranju vrednosti jedne kompanije?

Odgovore na ova pitanja tražili su rukovodioci globalnih kompanija, profesori univerziteta, eksperti i konsultanti, kroz 20 panela i niz radionica i sesija na ovogodišnjem globalnom forumu Piter Draker (Peter Drucker), koji se protekle nedelje održao u Beču.

Ovogodišnji forum održan je pod sloganom „Next era leadership: All hands on deck“, što bi u bukvalnom prevodu značilo -„Liderstvo nove ere: „Svi ruke na palubu“. (All hands on deck“ je pomorski izraz, koji znači da u rešavanju nekog problema svako treba da se uključi da pomogne).

Stari priručnik više ne daje rezultate

Ovogodišnja tema pokazuje da svi vidimo da stari „priručnik“ više ne funkcioniše. I da smo u tranziciji u kojoj zajedno kreiramo budući menadžment i buduće liderstvo. Ali da bismo predvodili drugačije, moramo da učimo drugačije. Potrebna je da budemo radoznali, da sumnjamo, da izazivamo naša uverenja, poručio je na otvaranju foruma Eduardo P. Braun, konsultant i ekspert za liderstvo.

Tehnologija napreduje brže nego što možemo da se prilagodimo, a sistemi se smenjuju pre nego što se na njih priviknemo. „U savremenom svetu gde je neizvesnost pravilo, a ne izuzetak, liderstvo podrazumeva da idemo napred, čak i kad sve deluje neizvesno“, poručuje Eva Aselman, profesorka diferencijalne i psihologije ličnosti na Univerzitetu Potsdam.

Prema njenim rečima, ono što definiše lidere koji upravljaju neizvesnošću je to što dele jedno ubeđenje – da su njhove aktivnosti važne. „Ne fokusiraju se na ono što je neizvesno, već gledaju ono što mogu da kontrolišu i na šta mogu da utiču“.

Vreme neizvesnosti zahteva novi pristup menadžmentu

Svet nastavlja da se suočava sa izazovima i neizvesnostima u trgovini, ekonomiji, geopolitici, tehnologiji, društvu, naveo je u uvodnom obraćanju izvršni direktor tehnološke kompanije Fudžitsu, Takahito Tokita.

„Sada je vreme da se obnove modeli menadžmenta u organizacijama, kako bi postali inovativniji i stvorili veću vrednost, ne samo za klijente, već i za društvo. Menadžment se bavi time kako da ljudi efektivnije sarađuju, vodeći računa o njihovom blagostanju. Dok se liderstvo bavi time kako da razvijemo radno okruženje gde se ljudi osećaju sigurno i rade kreativnije sa slobodom“.

Govoreći o veštačkoj inteligenciji, Tokita je naveo da se kognitivne sposobnosti AI razvijaju više nego što možemo da zamislimo, i prevazilaze ljudske sposobnosti u određenim delovima rada.

Prema njegovim rečima, ključno kod korišćenja AI je da ne treba sve da se automatizuje. Već da bude dodatak ljudskim sposobnostima.

„AI može da bude snažna sila koja pomaže ljudima i kreira inovacije tako što povezuje različite talente i znanja kroz organizacije. Takođe, AI može da nadomesti radnu snagu u uslovima kada populacija opada i brzo stari“.

On je naveo da Fudžitsu, kao tehnološka kompanja, dinamično koristi AI za sopstveni posao. Jedan od primera je da je ta kompanija razvila sistem za globalni lanac snabdevanja koristeći AI agente.

Baveći se pitanjem zašto su neke kompanije spremne za budućnost, a neke nestanu, Hauard Ju, profesor menadžmenta i inovacija, na poslovnoj školi IMD, rekao je u uvodnom panelu, da su prateći 400 kompanija kroz sedam različitih industrija (automobilske kompanije, tehnološke kompanije, globalna putovanja, farmacija) jednu stvar otkrili kroz sve oblasti.

„Postoje kompanije koje napreduju od dobrih do sjajnih. Dok ima kompanija koje propadaju. To nije samo stvar tehnologije. U svakoj organizaciji gde kompanija stvarno može da postane dobra – jednu stvar rade jako dobro – u isto vreme rade i transformišu se“, rekao je on.

Kako lideri danas vide svoju ulogu?

Ključna stvar o kojoj da razmišljam je zašto moramo da imamo lidere, koja je svrha liderstva, zašto ne pustiti ljude da samo rade ono što treba da rade, rekao je predsednik Upravnog odbora Instituta za projektni menadžment Ike Nvankvo na panelu koji se bavio vođenjem organizacija koja se razvijaju i često transformišu.

Odgovor na ovo pitanje pronalazi u potrebi za postojanjem svrhe i razloga zašto nešto mora da bude odrađeno.

„Potrebni su ljudi da veruju u konkretni cilj i da vas prate da biste postigli taj cilj. Da bi ljudi radili ono što vam treba, potrebna vam je svrha, a zatim moraju da vas prate. To je osnovni princip koji stoji iza liderstva – svrha, pre svega, i osećaj pripadnosti toj svrsi“, naveo je Nvankvo.

Govoreći o svom stili rukovođenja i sebi kao lideru, Bob Kaulard, izvršni direktor kompanije Haier Europe HVACS, veruje za sebe da je vodič. „Jer ne volim pravila, ali volim smernice“, navodi Kaulard.

„Mislim da su ljudima potrebne određene instrukcije, a i sloboda da donose neke odluke“. „Takođe, mislim da sam i tutor, jer provodim dosta vremena sa ljudima, pokušavajući da ih naučim ili usmerim kako da donose te odluke“.

Direktorka ljudskih resursa u kompaniji Siemens Energy, Kristina Šulte-Kuč, navela je da tokom panela za nju veoma važno stvaranje konekcija i da smatra jako važnim povezivanje ljudi.

„Naša kompanija je jako velika, svet je postao jako kompleksan. Morate da pravite mostove. Da ljudi vide kako da mogu da doprinesu, kako mogu da stvaraju vrednost“.

Niko više ne želi da bude lider?

Istraživač i predavač na Univerzitetu Sent Galen Hans Rusinek ocenio je da je svet lidera danas dosta opterećen. Da lideri moraju da budu diplomate, tehnološki gurui, vizionari, koučevi.

„Potrebno je da budu mnogo toga, a i oni su samo ljudi, ne treba to da zaboravimo“.

Ono što on vidi kao interesantno je to da kada biste pitali studente šta žele da postanu, pre 20 godina bi rekli da žele da odu u bankarstvo, pre 10 godina u strateški konsalting, pre pet godina da žele da se bave startapovima.

„A sada kažu da žele da budu koučevi ili samostalni savetnici. To manje više, kako ja interpretiram, znači, ne žele da imaju bilo šta sa velikom organizacijom ili birokratijom“, rekao je on tokom panela kako liderstvo mora da se prilagodi na konstantnu neizvesnost i kompleksnost.

Preopteretili smo ulogu lidera… i na „iznenađenje“ niko ne više ne želi da bude lider, dodaje.

Treba promeniti distopijski narativ o AI

Rast mogućnosti i upotrebe veštačke inteligencije, nameće pitanja šta će od poslova ostati za ljude. I koje kapacitete moraju da razviju da bi ih obavljali.

Markus du Satoj, profesor matematike na Univerzitetu Oksford, poručio je da treba promeniti distopijski narativ o AI-u, podstaknut Holivudom.

Prema njemu, AI je moćno sredstvo koje može da omogući inovacije. To je, kako navodi, sredstvo u digitalnom univerzumu koje nam omogućava da vidimo stvari u velikim razmerama.

Pitanje je, prema njegovim rečima, kako možemo da koristimo taj alat da radimo stvari koje nismo radili pre.

„Nama je ovaj novi alat omogućio da koristeći matematičke podatke vidimo nove obrasce koje tada jednostavno nismo primetili. Interesantna stvar kod AI je da je on veoma dobar pronalazač obrazaca. Veoma je dobar u tome da vidi obrasce“, navodi on.

Sa druge strane, dodaje, AI nije veoma dobar u objašnjavanju toga zašto se pojavljuju ti obrasci. Za njega je korišćenje tog alata kako bi se otkrile nove veze i postavila pitanja koja ranije nisu. A mi (ljudi) smo i dalje tu da radimo deo koji se tiče analize.

„Za mene je to stvar balansa. Narativ (o AI) ne treba da bude da je to takmičenje, već saradnja. Kako ja mogu da koristim ovaj alat da radim stvari koje nisam mogao ranije“, rekao je on tokom panela „Sticanje mudrosti i rasuđivanja za liderstvo u doba AI“.

Globalni forum Piter Draker održava se u Beču od 2009. godine. Piter Draker bio je pisac, profesor i konsultant čije su ideje oblikovale moderni menadžment.

Forum se svake godine u novembru održava u Beču, sa idejom razmene perspektiva i znanja o izazovima u savremenom menadžmentu.

Ove godine Forum je okupio oko 120 govornika i moderatora iz celog sveta, uključujući rukovodioce kompanija, profesore univerziteta i poslovnih škola, konsultante .