Nova podela karata na tržištu rada

Autor: Marija Đurović, Senior Manager, Egzakta Advisory

Generacijama slušamo: čovek se uči dok je živ. Ali danas ta izreka više nije samo savet već postaje imperativ za opstanak. U eri veštačke inteligencije, automatizacije i pametnih mašina, svako ko ne ulaže u nove veštine, prekvalifikaciju ili makar prilagođavanje radu sa tehnologijom, rizikuje da bude izbačen iz igre mnogo brže nego što misli.

Dok su naši roditelji često ceo radni vek proveli u jednoj profesiji, analize pokazuju da će radnici u narednoj deceniji verovatno promeniti karijeru pet do sedam puta. To nije pretpostavka, već projekcija zasnovana na globalnim trendovima.

Poslovi koji nestaju: više nije pitanje da li, već kada

Ako i dalje mislite da ste sigurni na svojoj poziciji, razmislite ponovo. World Economic Forum u svom Future of Jobs Report 2025 predviđa da će do 2030. godine čak 92 miliona poslova biti zamenjeno, dok će istovremeno biti kreirano 170 miliona novih radnih mesta. To znači neto povećanje od 78 miliona poslova. Ključ je, međutim, u tome da ti novi poslovi nisu zamena jedan na jedan za stare – ne zahtevaju iste veštine i ne rade ih isti ljudi.

Najnoviji WFE izveštaj identifikuje tri velike grupe poslova koji najbrže nestaju:

1. Administrativni i kancelarijski poslovi

Među najugroženijim su službenici za unos podataka, administrativni asistenti i računovođe jer AI sistemi sve uspešnije automatizuju rutinske zadatke obrade informacija.

2. Maloprodaja i uslužni sektor

Šalterski radnici u bankama i poštama, blagajnici, postepeno se zamenjuju sistemima samonaplate, digitalnim bankarstvom i automatizacijom transakcija.

3. Kreativne profesije

Grafički dizajneri su se pridružili listi najugroženijih poslova, što predstavlja novi trend -generativni AI sistemi danas mogu da kreiraju dizajnerska rešenja za nekoliko sekundi.

Poslovi koji dolaze: budućnost koju još ne umemo ni da zamislimo

Pre nego što se prepustite panici, važno je sagledati i drugu stranu priče. Isti izveštaj procenjuje da će do 2030. godine biti otvoreno 170 miliona novih radnih mesta, što znači neto porast od 78 miliona poslova na globalnom nivou.

Ti poslovi se uglavnom svrstavaju u četiri ključne grupe:

1. Tehnologija i digitalizacija

AI specijalisti i big data stručnjaci će beležiti rast od 30% do 2027. godine. Potražnja za ovim profilima raste impresivnih 41% godišnje, jer digitalne tehnologije menjaju način poslovanja u svim industrijama.

2. Zelena ekonomija i održivost

Specijalisti za održivost i inženjeri za obnovljivu energiju beleže rast od 33-34%, dok će zelena tranzicija kreirati približno milion novih radnih mesta. Među najbrže rastućim poslovima su i specijalisti za električna i autonomna vozila.

3. Zdravstvo i briga o ljudima

Medicinske sestre i negovateljice očekuje značajan rast potražnje, a socijalni radnici i savetnici dobijaju sve važniju ulogu zbog starenja stanovništva i veće potrebe za zdravstvenim i savetodavnim uslugama.

4. Terenski i proizvodni poslovi

Poljoprivredni radnici prednjače sa neverovatnih 34 miliona dodatnih poslova do 2030. godine. Građevinski radnici i zaposleni u prehrambenoj industriji takođe beleže snažan rast, pokrenut demografskim i ekonomskim promenama.

Školski sistem: podučavanje za prošlost

I tu dolazimo do najvećeg izazova savremenog društva: obrazovni sistem priprema decu za poslove koji verovatno neće postojati kada oni izađu na tržište rada.

Brojke su jasne i zabrinjavajuće. Čak 63% poslodavaca već navodi jaz u veštinama kao glavnu prepreku transformaciji njihovog poslovanja. To znači da većina ljudi koja gubi posao zbog automatizacije, nema kvalifikacije za nove poslove koji nastaju, niti pristup obrazovanju koje bi im omogućilo da te veštine steknu.

World Economic Forum direktno ukazuje da obrazovanje više ne ispunjava svoju svrhu, jer je previše fokusirano na pamćenje informacija – veštine koje postaju suvišne kako AI preuzima sve veći deo kognitivnog rada. Još jedna šokantna činjenica: 60% poslova budućnosti još uvek ne postoji, a studenti i dalje stiču obrazovanje koje se suštinski ne razlikuje mnogo od onog koje su imali njihovi bake i deke.

Ne možete da čekate da škole, univerziteti ili države reše ovaj problem umesto vas. WEF procenjuje da će 59 od svakih 100 radnika morati na obuku do 2030. godine. Od tog broja, 29 će moći da se prekvalifikuje unutar svoje trenutne pozicije, 19 će imati mogućnost da se prekvalifikuje i prerasporedi na drugo mesto u istoj organizaciji, dok 11 radnika uopšte neće dobiti obuku koja im je neophodna, čime se njihova mogućnost zaposlenja ozbiljno dovodi u pitanje. Tih 11 od 100 radnika predstavlja više od 120 miliona ljudi na globalnom nivou.

Najvažnije veštine budućnosti prema WEF-u su:

1. Kreativno razmišljanje
2. Otpornost, fleksibilnost i agilnost
3. AI i analiza podataka
4. Upravljanje resursima
5. Kontrola kvaliteta
6. Programiranje i tehnološka pismenost

Kada obrazovni sistem kasni za realnošću, teret odgovornosti prelazi na roditelje. Vaša deca će ući na tržište rada koje vi ne možete do kraja ni da zamislite. Zato je važno da ih naučite:

• Da uče kako da uče – Kako se tempo tehnoloških inovacija ubrzava, radna snaga budućnosti moraće stalno da se prilagođava novim tehnologijama i novim tržištima. Sposobnost prilagođavanja postaje ključna veština
• Da razvijaju interdisciplinarne veštine – Poslovi budućnosti tražiće kombinaciju veština iz naizgled potpuno različitih sfera
• Da preuzmu kontrolu nad sopstvenim učenjem – Škole uglavnom podstiču pasivno slušanje dok budućnost traži aktivno traganje za znanjem

U svetu u kojem 41% kompanija globalno planira da smanji radnu snagu do 2030. godine zbog zaposlenih čije veštine postaju manje relevantne ili čije pozicije nestaju, onaj ko stoji u mestu, zapravo ide unazad. Obrazovanje više nije automatska ulaznica za bolji život. Za one koji ne izađu izvan granica formalnog sistema obrazovanja, ono može postati kočnica, jer im ne obezbeđuje veštine koje su danas zaista neophodne.

Dobra vest je, da za one koji su spremni, ovo nije kriza, već prilika. Sposobnost da brzo učite, prilagođavate se i pravite zaokrete u karijeri postaje najvredniji lični kapital. Počnite danas jer sutra već može biti kasno. Pitanje više nije da li će vaš posao biti automatizovan, već kada se to desi hoćete li biti spremni?