Novi Forbes Magazin: Da li je dinar precenjen i kako rešiti problem reciklaže tekstila (VIDEO)

Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija i Klimatska agencija Evropske unije Kopernikus saopštile su da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva. Temperatura raste dvostruko više od globalnog proseka. Koje su posledice po privredu i šta bi EU morala hitno da preduzme?

Za konkurentnost privrede važan je i kurs. O njemu se u Srbiji već duže vreme ne razmišlja. Stabilan odnos prema evru dinar čini takođe stabilnom valutom. Međutim, da li snaga dinara prati situaciju u privredi? Da li je dinar precenjen i kakve to može da ima posledice? U poslednje vreme sve su češće ocene ekonomista da jeste. Zvanično, Narodna banka vodi politiku rukovođeno plivajućeg kursa. Dakle, ni fiksni ni plivajući, a cilj je da se spreče nagle promene. Šta su posledice takve politike?

Jedan od najvećih izvora zagađenja koje stvara mikroplastika je brza moda. Ta industrija godišnje proizvede više od 100 milijardi odevnih predmeta. Ljudi kupuju 60% više odeće nego pre 15 godina, a svaki odevni predmet se u proseku koristi upola kraće. Oko 85% odevnih predmeta završi na deponijama ili spalionicama, a samo 1% se reciklira. Evropska unija zato je usvojila zakon o zabrani uništavanja neprodatog tekstila. Kako se srpska modna industrija prilagođava tom konceptu razgovarali smo sa dizajnerkom Anom Trošić Trajković, pokretačem koncept radnje Biro 354c posvećenoj održivoj modi.

Pogledajte i priču o litvanskoj platformi Vinted koja je postala prvi baltički „jednorog“ dostigavši vrednost od milijardu dolara, a sve na prodaji polovne odeće. Takođe, saznajte i ko su najmlađi milijarderi na Forbes listi.

Celu emisiju Forbes Magazina pogledajte ovde: