Objavljen sporazum Srbije i Azerbejdžana o gasnoj elektrani u Nišu: Osniva se posebno preduzeće

Sporazum između vlade Srbije i Azerbejdžana o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Srbiji nalazi se u skupštinskoj proceduri. Sporazum, između ostalog, predviđa osnivanje preduzeća sa posebnom namenom koje će biti vlasnik i odgovorno za rad elektrane. Način i mesto osnivanja preduzeća i njegova vlasnička struktura biće dogovoreni na osnovu „međusobnog razumevanja“ između Srbije i Azerbejdžana, a nakon stupanja na snagu sporazuma.

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma. Dokument su 15. februara potpisali ministarska rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar ekonomije Azerbejdžana Mikail Džabarov.

Sporazum je potpisan prilikom posete Srbiji predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Cilj sporazuma, koji sada treba da potvrde poslanici je, kako piše u samom dokumentu, unapređenje saradnje u oblasti energetike dve zemlje, putem podrške saradnji državnih preduzeća Srbijagas, Elektroprivreda Srbije i Sokar (azerbejdžanska državna naftna kompanija). Uključujući, između ostalog, saradnju u cilju uspostavljanja prisustva Sokara na tržištu električne energije Srbije i šire.

„Cilj saradnje između Srbije i Azerbejdžana u okviru ovog sporazuma je da se uspostavi prisustvo Sokara na tržištu električne energije Srbije i šire, kao i obezbeđivanje dugoročnog snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz Azerbejdžana, putem zajedničkog osnivanja nove elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Srbiji“.

Zajedničko preduzeće

Srbija i Azerbejdžan planiraju da zajednički razvijaju, projektuju, izgrade i upravljaju elektranom u gradu Nišu, vidi se iz sporazuma.

Strane su se saglasile da je potrebno da uspostave najranije moguće rokove, „u razumnoj meri“, za završetak faze projektovanja (uključujući izradu Prostornog plana, Prethodnu studiju izvodljivosti sa idejnim projektom, Studiju izvodljivosti sa idejnim projektom, Projekat za građevinsku dozvolu i Studiju procene uticaja na životnu sredinu) i faze izgradnje.

Iz sporazuma se vidi i da dve strane u planu imaju osnivanje preduzeća sa posebnom namenom. Ono će biti vlasnik i odgovorno za rad gasno-parne elektrane.

„Način i mesto osnivanja preduzeća, kao i njegova vlasnička struktura biće dogovoreni na osnovu međusobnog razumevanja, nakon stupanja na snagu sporazuma“.

Nakon osnivanja, piše u sporazumu, preduzeće može usvojiti pravila za tenderisanje i ugovaranje. Po njima će se birati predlozi i ponude za realizaciju projekta, piše u sporazumu.

„Strane će obezbediti najizvodljiviji način isporuke prirodnog gasa iz Azerbejdžana u Srbiju, kako bi se obezbedila kontinuirana i efikasna proizvodnja električne energije od strane elektrane sa gasno-parnim ciklusom“.

Radna grupa i poverljive informacije

Biće formirana i radna grupa. Ona će biti odgovorna za izradu uslova potrebnih za ekspeditivni početak aktivnosti. Uključujući i izradu sporazuma o saradnji za razvoj projekta i pružanje informacija po potrebi.

U sporazumu se ukazuje i da će se informacije koje bilo koja od strana dostavi drugoj u vezi sa sporazumom smatrati poverljivim. Odnosno, neće se otkrivati trećim licima bez prethodne pismene saglasnosti strane koja daje informacije.

Tu su uključene, između ostalog, sve informacije, analize, studije, dokumenta ili drugi materijal koji se odnosi na predmet sporazuma. I u bilo kom obliku – usmenom, pisanom ili bilo kom drugom.

Gasna elektrana do 2029

„Ideja o izgradnji gasne elektrane pokrenuta je u razgovorima predsednika Vučića i Alijeva, a razrađivana u razgovorima resornih ministarstava i gasnih kompanija Srbije i Azerbejdžana duže od godinu dana“, navela je Đedović Handanović prilikom potpisivanja sporazuma 15. februara.

To će, kako je tada navela, biti prvi zajednički poduhvat EPS-a, Srbijagasa i azerbejdžanskog Sokara u okviru strateškog partnerstva između naše zemlje.

„Novi proizvodni kapacitet doneće Srbiji dodatnu baznu energiju i veću energetsku sigurnost. Posebno u svetlu očekivanog rasta potrošnje, data centara koji će se graditi, kao i potreba industrije na jugu“.

Ona je navela da će se gas za proizvodnju energije u ovoj elektrani obezbeđivati iz Azerbejdžana.

O izgradnji gasne elektrane u Nišu govorio je tada (prilikom posete predsednika Azerbejdžana, Ilhama Alijeva) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je tada rekao da veruje da ova elektrana može da se otvori do 2029.

„Mi ćemo gledati da u naredna dva ili tri meseca sve završimo, da bi mogao uskoro posle toga da ide idejni projekat i dizajn projekat i da idemo na izgradnju. Izgradnja traje nešto više od dve godine. Verujemo da 2029. možemo da otvorimo gasnu elektranu“, rekao je Vučić. Dodao je i da se ide na 500 MW instalisane snage.

Gasne elektrane u Srbiji

Projekat gasne elektrane se spominje i u Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2040, sa projekcijama do 2050. On se odnosi za period od 2026. do 2028. U programu se navodi da je projekat u pripremi.

„Projekat obuhvata izgradnju gasne elektrane u Nišu od 350 megavata električne energije i 150 megavata toplotne energije. Uloga ove elektrane za niški okrug predstavlja fleksibilni izvor energije baznog opterećenja i pomaže u integraciji obnovljivih izvora energije, s obzirom da je u mogućnosti da pruži pomoćne usluge prenosnom sistemu električne energije“, piše u programu.

U samoj Strategiji razvoja energetike, koja je usvojena 2024, navodi se da kapacitet gasnih elektrana u Srbiji trenutno čine Panonske termolektrane-toplane, i termoelektrana-toplana Pančevo.

„Kako je izgledno povlačenje Panonskih TE-TO, neophodno je izgraditi nove kapacitete na području Novog Sada. Planirana gasna elektrana imala bi snagu od 350 MW električne energije i 100 MW toplotne energije. Kao podrška ovoj novoj elektrani, u postojećoj TE-TO Novi Sad biće zadržan blok 2, kao rezerva“, navodi se u strategiji.

Pored Novog Sada, u strategiji se spominje i moguća izgradnja nove gasne elektrane u okolini Niša. S tim što je prema strateškom dokumentu bilo predviđeno da ona ima kapacitet od 150 MW elektirčne i 100 MW toplotne enegije.