Od 1. januara dodatni troškovi za deo izvoza iz Srbije: Hoće li CBAM biti okidač promena?

Od 1. januara, uvoznici u EU moraće da obezbede dokaze o emisijama ugljen-dioksida koji su nastali tokom proizvodnje robe koju uvoze. Ali i da za to plate odogovarajuću naknadu. To će uticati i na konkurentnost srpskih firmi, koje veliki deo svojih proizvoda izvoze na tržište Unije.

Evropski mehanizam CBAM za sada će se primenjivati samo na uvoz proizvoda iz energetski intenzivnih industrija, odnosno na uvoz gvožđa, cementa, čelika, aluminijuma, električne energije, hidrogena.

CBAM je alat EU koji predviđa da kompanije u Uniji koje uvoze određenu robu iz trećih zemalja, kupovinom CBAM sertifikata, plaćaju za emisije koje su nastale u proizvodnji robe koju uvoze.

Fiskalni savet danas je održao konferenciju na kojoj je predstavio izveštaj pod nazivom „Klimatsko energetska tranzicija Srbije i javne finansije: Hoće li CBAM biti okidač promena? U njemu su analizirani uticaji CBAM-a na Srbiju.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić pojašnjava da će samu obavezu plaćanja emisija imati uvoznik u EU, koji će od naših dobavljača zahtevati da mu dostave podatke o emisijama, odnosno neće naše kompanije imati obavezu plaćanja emisija iz svog budžeta.

Međutim, primenom ovog mehanizma, srpske kompanije dolaze u nepovoljniji položaj nego ranije, odnosno mogu da izgube tržište, prihode i konkurentnost, naveo je Minić.

Kolika je „cena“ CBAM-a?

Procena Fiskalnog saveta je da bi trošak zbog primene CBAM-a, kada se radi o izvozu gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa, mogao da poraste od umerenog nivoa u 2026. do 150-200 miliona evra na godišnjem nivou u 2030. „Iako bi delimično smanjio konkurentnost domaćih preduzeća u ovim sektorima, CBAM ne bi urušio njihovo poslovanje“, ocenjuje Fiskalni savet u izveštaju.

Kako ovaj prikupljeni novac ne bi odlazio u EU, potrebno je da Srbija uvede domaći porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Time bi se ova sredstva zadržala u Srbiji, navodi Fiskalni savet.

Podsetimo, Srbija je nedavno i objavila dva nacrta zakona. A jedan od njih se odnosi na uvođenje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte kompanijama iz energetski intenzivnih delatnosti.

Srbija ovim želi da omogući da se kompenzuju ili smanje troškovi koji će za srpske izvoznike nastati zbog primene evropskog CBAM-a.

Fiskalni savet ocenjuje da je predlog Vlade iz strateških dokumenata da se od 2027. krene sa naplatom ovih poreza u iznosu od 4 evra po toni ugljen dioksida, a koji bi do 2030. godine porasla na 40 evra po toni ugljen dioksida – racionalan pristup.

Uvođenje takvog poreza, Srbiji bi moglo da donese prihod od oko 220 miliona evra u budžet. Ovo se odnosi na industrijske proizvode (gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, cement).

Primena CBAM-a poskupljuje proizvode

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović ukazao je na konferenciji da će primena evropskog CBAM-a dovesti do poskupljenja izvoznih proizvoda obuhvaćenih tim mehanizmom, do 2030.

Najveće poskupljenje se očekuje kod cementa, od 40-60 odsto, a razlog je niska cena cementa u odnosu na cenu emisija.

Kada se radi o gvožđu i čeliku očekivani rast cene je 15-20 odsto, đubriva 10-15 odsto, a kod alumunijama oko 5 odsto.

„Iako dolazi do značajnog rasta cena industrijskih proizvoda, to ne znači da će se u toj meri pogoršati konkurentska pozicija naših proizvođača. CBAM mere će pogoditi i proizvođače u EU i u drugim zemljama. Tako da je naša procena da će gubitak cenovne konkurentosti naših preduzeća biti 4-5 procentnih poena do 2030“, rekao je Paunović.

CBAM najviše može da pogodi EPS

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević rekao je da je elektroenergetski sektor ključno mesto na koje će se oslikati primena evropskog CBAM-a i da je objektivno u najgoroj poziciji.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta, to je sektor za koji će se naplaćivati puna cena emitovanog ugljenika već od 2026. godine. Za druge proizvode predviđeno je postepeno povećanje naplate emitovanog ugljenika tokom perioda 2026-2034.

Brčerević kao jedan od glavnih problema u ovom sektoru navodi velike emisije ugljen dioksida u proizvodnji električne energije, koja se u Srbiji i dalje zasniva na lignitu.

On je objasnio da EPS trenutno izvozi električnu energiju u EU po cenama od 100 evra po megavat-satu. Primena CBAM-a značila bi dodatni trošak ugljenika od preko 60 evra za svaki megavat sat, pojašnjava on.

Ukoliko bi EPS nastavio da izvozi u EU, onoliko koliko je izvozio u prethodnim godinama, to bi bio trošak od 200 -300 miliona evra godišnje.

To će, prema njegovim rečima, učiniti izvoz neisplativim, a posledično uticati i na snažan pad izvoza EPS-a u EU i na njegovu profitabilnost.

„Ono što mi mislimo da će da se desi umesto toga, je da će EPS značajno da smanji izvoz u EU“.

Potrebni pregovori oko sektora električne energije

U izveštaju Fiskalnog saveta, u delu uticaja CBAM-a na sektor električne energije, navodi se da bi u slučaju prihvatanja CBAM-a za ovaj sektor, svaki megavat čas električne energije izvezene u EU dobio dodatno opterećenje od 60-70 evra.

Sa druge strane, Fiskalni savet ukazuje i da bi uvođenje domaćeg poreza za električnu energiju po modelu za druge industrijske proizvode takođe bila veoma skupa opcija. Ona bi koštala EPS oko 1,2 milijarde evra u 2030. Takođe, ova opcija bi zahtevala poskupljenje energije za domaćinstva za preko 50 odsto.

Fiskalni savet smatra da je potrebno pregovorima sa EU naći racionalnije i efikasnije rešenje.

„Najbolje rešenje bi bilo ulazak u EU ETS sistem, ali isključivo ako Srbija dobije značajne ustupke. Ti ustupci bi bili prelazni period bez plaćanja do 2030, dobijanje 80-90 odsto besplatnih emisionih dozvola, i dug rok za puno prilagođavanje od oko 10 godina“.

Srbija teško da će ostvariti postavljene klimatske ciljeve

Blagoje Paunović je na konferenciji podsetio i da je protekle dve decenije EU sprovodila čitav niz mera koje su rezultirale značajnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i pratećih zagađujućih materija.

Takođe je donela i čitav niz dokumenata u ovoj oblasti i postavila ciljeve kao što su smanjenje gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030 godine, i postizanje klimatske neutralnosti EU do 2050. godine.

Srbija je, podseća Paunović, pristupajući različitim sporazumima i konvencijama prihvatila čitav niz obaveza u ovoj oblasti i obavezala se da će usklađivati svoje politike sa klimatskim ciljevima EU.

Nažalost, osim što je uradila dosta na normativnom planu, u praksi je malo toga postignuto, navodi Paunović.

On je naveo da su rezultati prilično skromni i da postoji bojazan da Srbija neće ostvariti cilj da smanji gasove sa efektom staklene bašte za 33 odsto do 2030, u odnosu u na 1990.

„Fiskalna politka mora postati vrlo snažan alat za ubrzanje tranzicije. Potrebne su značajne reforme, kako na strani prihoda, u smislu naplate emisija CO2, tako i na strani rashoda u smislu usmeravanja više sredstava na ostvarivanje klimatskih i energetskih ciljeva“.

Oporezivanje u EU već 20 godina

U Evropskoj uniji je 2005.uveden EU ETS sistem, odnosno Sistem trgovanja emisijama. On podrazumeva da zagađivači plaćaju za svoje emisije gasova za efektom staklene bašte.

Međutim, EU je uvidela da kompanije imaju tzv ‘curenje ugljenika’, tj. da se proizvodnja seli u treće zemlje, van granica EU, a na kraju ti proizvodi kroz uvoz završavaju u EU.

Zbog toga je donela propis koja predviđa da će od januara 2026. sve što bude ulazilo u zemlje EU preko uvoza, takođe biti oporezovano kroz EU ETS sistem.