Od ivanjičkog zaseoka do zaboravljenog tržnog centra: Koje su omiljene adrese srpske privrede

Zaseok Ivanjice sedište je poslovnih aktivnosti, prema dostupnim podacima, za najmanje 260 biznisa. Iako poprilično neodređena, Šume BB, adresa je proizvođača nameštaja, poslastičara, krojača veša…

I nije rekorder. Prema onome što je Forbes Srbija, metodom slučajnog uzorka, uspeo da otkrije, broj 231 novobeogradske Ulice Jurija Gagarina „dom“ je čak 3.107 privrednih subjekata.

Nekada možda zbog troškova i nameta, danas kažu upućeni više zbog anonimnosti, te pojedine adrese privredi su mnogo zanimljivije od drugih.

Popularni tržni centri

Jurija Gagarina 231 je jedan od tri broja pod kojima se vodi danas ne tako blještavi Enjub centar. Na broju 227 upisano je oko 260 biznisa. Na narednom broju 229 prijavljeno je sedište 237 preduzeća i preduzetnika. Kada im se doda najpopularniji broj 231, Enjub je centar poslovnih aktivnosti za čak 3.600 privrednih subjekata.

Iako fizički nisu zaista tu, tu su knjigovodstvene agencije preko kojih su se registrovali. Tako se adresar naših firmi često poklapa sa lokacijama malih, pomalo zaboravljenih tržnih centara. Dovoljno atraktivnih za knjigovođe.

Tržni centar Konjarnik, u Ustaničkoj 189 je upisan kao adresa 431 firme i preduzetnika. Nisu svi ni aktivni. U broju se kriju i oni koji su u međuvremenu prestali da rade.

Samo kilometar bliže gradu je i neveliki poslovni centar u Ustaničkoj broj 128. Ovde su prijavljena 302 privredna subjekta. Mnogi zaista posluju na ovoj adresi, ali se mnogima ne vidi trag. Tržni centar Banjica je adresa ili je to bio za 443 biznisa, a čuveni Staklenac za 143. Primera radi, na TC Ušće je prijavljeno svega 23 subjekta.

Kriju svoju pravu adresu?

Pre nekoliko godina stanari Jasenove ulice na Čukarici shvatili su da pošta ne stiže samo za komšije. Bilo je, kako je preneo RTS, mnogo nepoznatih imena na kovertama. Tada su saznali da dele adresu sa 300 biznisa. Danas je većina ugašena, a trag govori da se tu vodilo najmanje 600 preduzeća i preduzetnika.

Biznis mentor Milan Trbojević objašnjava da mnogi biraju da se prijave na adresu knjigovodstvtne agencije upravo da ne bi otkrili previše detalja o svojoj stvarnoj adresi.

„Mnogi registruju sedište u stanu u kojem žive. Ti podaci su javni i vidi se i broj zgrade, sprata i stana. Još ako objave i kada idu na godišnji odmor, sve se zna. Naše iskustvo je da se najčešće iz tog razloga registruju na adresu knjigovodstvene agencije“, kaže Trbojević.

Adresa i troškovi

S druge strane, ukoliko posluju na još nekoj lokaciji, tu adresu moraju da dostave Poreskoj upravi.

„Tu nema problema, te podatke vide samo poreznici. Poreskoj upravi je važno da vas nađu na adresi. Da stiže pošta, mada je sa elektronskom i to sada manje važno“, dodaje Trbojević.

Kada je reč o poreskim obveznicima koji obaveze obračunavaju i plaćaju paušalno, njegov iznos zavisi od delatnosti, ali kod mnogih delatnosti i od lokacije. U obračun ulaze prosečna plata isplaćena u toj lokalnoj samoupravi. To bi mogao da bude motiv u nekim slučajevima.

„To više mislim da nije toliko važno. Uredbom o paušalnom oporezivanju za niz delatnosti je predloženo da imaju istu obavezu bez obzira na to u kom delu Srbije posluju“, ističe Trbojević.

Lokacija nije od uticaja za taksi prevoz, prevoz putnika u kopnenom saobraćaju, proizvodnju kinematografskih dela. Ali ni za računarsko programiranje, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, obradu podataka, hosting, arhitektonsku i inženjerske delatnosti…

Zajednički prostor

Mala ulica u centru Beograda okupila je ljude iz najrazličitijih delova sveta. U Cara Lazara 5 registrovan je coworking prostor. Na njega se vodi oko 740 biznisa, od kojih je oko 420 aktivnih. Najviše osnivača je iz Rusije, Srbije, ali ima ih iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Turske, Ukrajine, Estonije, Kazahstana, Izraela…

„U slučaju habova i coworking prostora, najčešće ti ljudi stvarno tu i rade“, kaže Trbojević. „To su nekad ljudi koji su u prolazu. Ovde su neko vreme i idu dalje“.

A šta kaže zakon?

„Sedište društva je mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara“, predviđa Zakon o privrednim društvima.

I adresa sedišta ne mora da se poklapa sa lokacijom na kome se obavlja delatnost. Agencija za privredne registre postupak registracije zasniva na načelu formalnosti.

To znači da vlasnik podnosi prijavu i dokumente, ali APR ne mora da proverava tačnost podataka. Mnogo je slučajeva da je, bez odobrenja vlasnika, neko prijavio firmu na njegov stan.

„Zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Postupak po tužbi iz stava 5. ovog člana je hitan“, odgovorio je zakon na ovaj problem.

Efikasnije preko poreznika

Milan Trbojević, međutim, otkiva jedan efikasniji način da se reši problem.

„Može da se tuži vlasnik biznisa, ali je jednostavnije i brže da ga vlasnik stana prijavi Poreskoj upravi. Oni će mu oduzeti poreski identifikacioni broj“, objašnjava Trbojević.

U slučaju da se vlasnik stana sudski goni sa vlasnikom firme, društvo ima rok od 30 dana od pravosnažnosti presude da prijavi novu adresu. Ako to ne učini, APR po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.